[Чунгур чука Миовићу Мије]
Чунгур чука Миовићу Мијо,
дочула га Бег-зада девојка,
па је њему ти’о говорила:
— „Чујеш ли ме, каурине Ми’о!
Дођи мени ноћом по вечери, 5
да ми дођеш у башчу зелену,
баш под моју ружицу црвену."
То је Ми’о једва дочекао.
Кад се ст’мни, црна ноћ настаде,
уста Ми’о ноћом по вечери. 10
Право оде у башчу зелену,
баш под ону башчу Бег-задину.
Дочека га Бег-зада девојка,
почеше се млади миловати,
грли Зада Миовића Мија, 15
љуби Мија Бег-заду девојку,
пољуби је под бијело грло.
Ту усписна Бег-зада девојка,
а дочу је њена стара мајка,
па дозива младе дворкињице: 20
— „Чујете ли, моје измећарке!
Нешто пишти у зеленој башчи,
баш под оном, под ружом црвеном.
Тамо ни је Бег-зада девојка."
Довикују младе дворкињице: 25
„Што ли пиштиш, Бег-задо девојко?
Врло с’ своју мајку преплашила."
Шерски њима Зада одговара:
— „Ја изгубих иглу од ђулије."
Разабрала Бег-задина мајка, 30
па овако ћерки проговара:
— „Ид’ одатле, моја мила Задо!
Зар се игла у т’мнини тражи,
у т’мнини ноћом по вечери?
Мени тропну чапразли јелече"... 35
Зада мајки ’вако се заклиње:
— „Није, мајко, жив’ ми твоја глава!
Зафати се шипак од ружице,
огреба ме под бијело грло,
и затропа по моме ђердану." 40
Није Заду шипак огребао,
но је јунак Ми’о пољубио,
па је мало под грло угризну'.
