[Čungur čuka Mioviću Mije]
Čungur čuka Mioviću Mijo,
dočula ga Beg-zada devojka,
pa je njemu ti’o govorila:
— „Čuješ li me, kaurine Mi’o!
Dođi meni noćom po večeri, 5
da mi dođeš u bašču zelenu,
baš pod moju ružicu crvenu."
To je Mi’o jedva dočekao.
Kad se st’mni, crna noć nastade,
usta Mi’o noćom po večeri. 10
Pravo ode u bašču zelenu,
baš pod onu bašču Beg-zadinu.
Dočeka ga Beg-zada devojka,
počeše se mladi milovati,
grli Zada Miovića Mija, 15
ljubi Mija Beg-zadu devojku,
poljubi je pod bijelo grlo.
Tu uspisna Beg-zada devojka,
a doču je njena stara majka,
pa doziva mlade dvorkinjice: 20
— „Čujete li, moje izmećarke!
Nešto pišti u zelenoj bašči,
baš pod onom, pod ružom crvenom.
Tamo ni je Beg-zada devojka."
Dovikuju mlade dvorkinjice: 25
„Što li pištiš, Beg-zado devojko?
Vrlo s’ svoju majku preplašila."
Šerski njima Zada odgovara:
— „Ja izgubih iglu od đulije."
Razabrala Beg-zadina majka, 30
pa ovako ćerki progovara:
— „Id’ odatle, moja mila Zado!
Zar se igla u t’mnini traži,
u t’mnini noćom po večeri?
Meni tropnu čaprazli jeleče"... 35
Zada majki ’vako se zaklinje:
— „Nije, majko, živ’ mi tvoja glava!
Zafati se šipak od ružice,
ogreba me pod bijelo grlo,
i zatropa po mome đerdanu." 40
Nije Zadu šipak ogrebao,
no je junak Mi’o poljubio,
pa je malo pod grlo ugriznu'.
