Човек уједен од пса
| ←Жаба и јунац | Човек уједен од пса Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Птицоловац и кос→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Овај хођаше по комшилуку и питаше шта би на рану привио да се излечи. Неко му рече да узме врући сомун, да га натопи крвљу што из ране тече, да га да оном истом псу који га је ујео, и да ће се тако излечити.
„Врућ сомун? — одгово|ри ови. — Знам ја нешто друго шта ћу му дати ако ми он само дo руке дође! Какво ти је то лекарство? Кад бих ја то учинио што ми ти велиш, ваљало би колико је тог паса у селу да ме сви уједају”.
Тешко овци међу курјаци, и тешко мирном човеку онде гди ко је јачи он је и старији, гди насилије влада, глупост и варварство законе даје и заповеда! У таковом без закона месту мора човек за љуту невољу овога лекара совјет слушати, мора онога истога који га дави и мучи с својом крвљу хранити. Бедно состојаније, гди невјежа има власт трпати, блебетати и бљадословити, а они који зна мора мучати и са страхом слушати гди неправедан и бесовјесни заповеда, а поштен и добар принужден је повиновати се. Ту принадлежи она Еврипидова реч: „'Аων των βουνών χωρούσι πηγαί: Уз гору теку источници.”
Извори[уреди]
- Антологија српске књижевности [1]
|
|
|