Овце чува чобаница Мара,
По Шуици повр Малована;
Ш њом пореде два чобана млада,
Два чобана, Петар и Никола -
Оба плава, оба Мари драга. 5
Сједе Мара ситан везак вести,
А чобани ременат камена.
Перо баца, Никола одбаци.
Кад јунаци шалу извршише,
Посједаше под дрво дјевојци. 10
Петар вели: „Моја је дјевојка”.
А Никола: „Моја је дјевојка”.
Оба скупа сложно запиташе:
„Којем волиш, чобанице Маро?”
Ал' говори чобаиица Мара: 15
„Бога вама Петар и Никола,
„Када сјутра бјели данак сване,
„Дан сване и сунце огране,
„Ви јавите пребијело стадо -
„Баш по равни испод Малована; 20
„Ја ћу јавит повр Малована.
„Када буде данак око подне,
„Ја ћу манут руком и рукавом,
„И у руци веженом марамом.
„Који први уз брдо долети, 25
„Мене младу за руку увати,
„Онога ћу бити вјерна љуба.”
Кад у јутру данак освануо -
Дан освану и огрија сунце,
Појавише пребијеле овце. 30
Момци јаве испод Малована,
Мара јави повр Малована.
Кад је био данак око подне,
Ману Мара руком и рукавом,
И у руци веженом марамом. 35
Кад то виђе Петар и Никола,
Обојица мушки потекоше
Те дјевојци скупа долетише,
И за руку Мару уватише.
Чим стигоше, одмах се свадише, 40
Један другог ножем удараше;
Обојица смрти се предаше.
Кад то виђе чобаница Мара,
Брзо узе ножа Николина,
Па је себи млада говорила: 45
„Кад сам јадна ваке среће била,
„И двојицу Срба изгубила,
„Нек и мене земљица покрива!”
Удари се посред срца жива;
Мртва Мара паде крај пастира.50
Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 177-178.
Драгослав Алексић, Личанке, песме из народа, Штампарија М. Сибинкића, Грачац, 1934., стр. 98-99.
