Ovce čuva čobanica Mara,
Po Šuici povr Malovana;
Š njom porede dva čobana mlada,
Dva čobana, Petar i Nikola -
Oba plava, oba Mari draga. 5
Sjede Mara sitan vezak vesti,
A čobani remenat kamena.
Pero baca, Nikola odbaci.
Kad junaci šalu izvršiše,
Posjedaše pod drvo djevojci. 10
Petar veli: „Moja je djevojka”.
A Nikola: „Moja je djevojka”.
Oba skupa složno zapitaše:
„Kojem voliš, čobanice Maro?”
Al' govori čobaiica Mara: 15
„Boga vama Petar i Nikola,
„Kada sjutra bjeli danak svane,
„Dan svane i sunce ograne,
„Vi javite prebijelo stado -
„Baš po ravni ispod Malovana; 20
„Ja ću javit povr Malovana.
„Kada bude danak oko podne,
„Ja ću manut rukom i rukavom,
„I u ruci veženom maramom.
„Koji prvi uz brdo doleti, 25
„Mene mladu za ruku uvati,
„Onoga ću biti vjerna ljuba.”
Kad u jutru danak osvanuo -
Dan osvanu i ogrija sunce,
Pojaviše prebijele ovce. 30
Momci jave ispod Malovana,
Mara javi povr Malovana.
Kad je bio danak oko podne,
Manu Mara rukom i rukavom,
I u ruci veženom maramom. 35
Kad to viđe Petar i Nikola,
Obojica muški potekoše
Te djevojci skupa doletiše,
I za ruku Maru uvatiše.
Čim stigoše, odmah se svadiše, 40
Jedan drugog nožem udaraše;
Obojica smrti se predaše.
Kad to viđe čobanica Mara,
Brzo uze noža Nikolina,
Pa je sebi mlada govorila: 45
„Kad sam jadna vake sreće bila,
„I dvojicu Srba izgubila,
„Nek i mene zemljica pokriva!”
Udari se posred srca živa;
Mrtva Mara pade kraj pastira.50
Antologija srpske narodne lirsko-epske poezije Vojne Krajine, Izabrala, priredila i predgovor napisala Slavica Garonja - Radovanac, Stručna knjiga, Beograd, 2000, str. 177-178.
Dragoslav Aleksić, Ličanke, pesme iz naroda, Štamparija M. Sibinkića, Gračac, 1934., str. 98-99.
