Ченгић Алибег и Бисерка шћерка задарског бана (Јајце)
0001 Ђога јаше Ченгић Алибеже,
0002 Ђога јаше Задру низ Ведрине,
0003 Крај Пилића, крај села влашкога,
0004 Испод куле попа Бјелобрка,
0005 Тере сађе Задру на капију
0006 До бостана бана задарскога.
0007 Кад ли беже оком погледао,
0008 Бостан му је у прошће ограђен,
0009 А прошће му пјеном поливено;
0010 У бостану тепа озидана
0011 А око ње јалдуз-трабозани,
0012 И јалдузли-пјеном обливени,
0013 А по тепи прострти миндери,
0014 На около од свиле јастуци,
0015 На њим лежи банова дјевојка,
0016 Бисерица од петн’ест година;
0017 По јастуцим’ разбацила руке,
0018 А б’јели се кано груда сн’јега,
0019 Сва се сјаји од пустога злата,
0020 Јер по коси притисли цекини.
0021 Кад је беже виђа са ђогата,
0022 До бостана доскакао ђога;
0023 Устави га, »Добро јутро« викну,
0024 Бисера му јутро прихватила,
0025 Главу диже, позна Алибега:
0026 »Да си здраво Ченгић Алибеже!
0027 Је си л’, беже, дотјерао ђога?
0028 Мој Алибег, да ашикујемо.«
0029 Њојзи беже л’јепо одвратио:
0030 »Истина је, позлаћена грано!
0031 Твоја ме је жеља дотјерала.«
0032 Кад то чула банова дјевојка,
0033 Тешко цикну, Алибега викну:
0034 »Алибеже, миловање моје!
0035 Јеси л’ чуо, и хабер узео,
0036 Да је мене ћаћа поклонио,
0037 Преко мора до Ћорфеза б’јела,
0038 И дао ме бану ћорфескому
0039 За његова сина Матијаша;
0040 Јер су, беже, нахвалили Мату
0041 Да га љепшег у Римлуку Нема;
0042 У ред ће ми и сватови доћи. –
0043 Сад дај, беже, враћај обиљежје,
0044 Што га дадох, миловање моје!
0045 Прво сам ти обиљежје дала,
0046 Мој Алибег, ђердан испод врата,
0047 У три низа триста маџарија;
0048 Па ти друго дала обиљежје,
0049 Мој Алибег, златне наручњаке;
0050 У њим’, беже, двјестра драма злата.
0051 Па ти треће дала обиљежје,
0052 Три витице, три’ест драма злата.
0053 Па четврто дала обиљежје,
0054 О Алибег, од злата јабуку,
0055 У њој, беже, до сто драма злата.
0056 Па ти пето дала обиљежје,
0057 Мој Алибег, кутију бисера,
0058 Сад за Злате оковрата ниже.
0059 Па ти шесто дала обиљежје,
0060 Мој Алибег, од злата оглавље,
0061 На оглављу до шест је низова,
0062 Шест стотина и седам цекина.
0063 Па ти седмо дала обиљежје,
0064 Мој Алибег, перо пауново,
0065 До пола је перо пауново,
0066 А од пола златом умотано;
0067 С тим сам пером Римлук узмутила,
0068 Тебе, душо, себи примамила.
0069 Сад ми моје враћај обиљежје,
0070 Друкче, беже, то бити не море.«
0071 Кад то беже разумио р’јечи,
0072 Он Бисери са ђогата каже:
0073 »Бисернице, с медом гурабијо,
0074 Зар би с’ могла другом прегорјети?
0075 А менека оставити, душо?«
0076 Кад то чула банова дјевојка,
0077 Тешко цикну, Алибега викну:
0078 »О Алибег, моловање моје,
0079 Сјаши ђога, ходи до бостана,
0080 Алибеже, да се напијемо,
0081 Куку беже, једно код другога,
0082 Да не жали једно на другога.« –
0083 Када беже одјахао ђога,
0084 Па за проштац њега привезао,
0085 Он Бисери у бостан униђе.
0086 Кад беже на миндер дрнуо,
0087 Замаче се до пушака малих:
0088 Ниј’ од вуне, већ од перутине; -
0089 Бисера му сједе на кољено,
0090 Л’јеву руку иза врата баци,
0091 Све му мезу из два прста даје,
0092 А поји га из златне чашице.
0093 Истом сјели хладно пити пиће,
0094 Вр’јеме мало ни дуго не било,
0095 Ал допада тамничар Јуриша
0096 До бостана бана задарскога,
0097 Па Бисеру у бостану викну:
0098 »Дај муштулук, банова Бисеро!
0099 Ето теби од Ћорфеза Мате,
0100 Мато иђе и сватове води.«
0101 Кад погледа беже и Бисера,
0102 Погледаше до сињега мора,
0103 Ал ђемије крајем привезане,
0104 Платице су свати побацали,
0105 Све излазе крањци под шкрљаци,
0106 А над њима крсташ и бајраци,
0107 И за њима кусци прекоморци.
0108 Кад изашли свати на обалу,
0109 Сватова је пет пуних хиљада,
0110 А пред њима од Ћорфеза Мате;
0111 Све изашло мало и големо,
0112 Да гледају од Ћорфеза Мату.
0113 То све гледа беже и Бисера,
0114 А Бисера Јуриши говори:
0115 »Давор Јуре, ћаћин службениче!
0116 Право кажи код бостана мога,
0117 Које главом од Ћорфеза Мате?«
0118 Њојзи Јуре код бостана каже:
0119 »Оно, госпе, од Ћорфеза Мато,
0120 Штоно јандал на гаврану скаче,
0121 А златан га шкрљак притиснуо.«
0122 Кад Бисера Мату опазила,
0123 Она цикну, Алибега викну:
0124 »Мој Алибег, миловање моје,
0125 Види беже од Ћорфеза Мату!
0126 До пола га шкрљак притиснуо!
0127 Па вид’ бјеже, како ј’ пожутио,
0128 Не би га се вране нагодале,
0129 А камо л’ га љубила дјевојка!«
0130 Тако она с њиме преговара.
0131 Вр’јеме мало ни дуго не било,
0132 Гдје је срећа и несећа дође;
0133 Ви’ небахта тога Алибега!
0134 Јер пошета Иван капетане,
0135 Иван Задру шеће по бедему;
0136 Крај кошев и топова пустих.
0137 Када бега виђа капетане,
0138 Он познаде Ченгић-Алибега,
0139 Па топчије грлом повикнуо:
0140 »О топчије, ујела вас гуја,
0141 Виђате ли ви Турчина клетог,
0142 Гдје он љуби банову дјевојку,
0143 На срамоту у бостану башчи,
0144 Ко да жива хришћанина нема,
0145 Хришћанина, с њиме кршћанина.«
0146 Тад топчије намах за фитиље;
0147 Опалише Вранка и Зеленка,
0148 Па за њима дван’ест лумбарада.
0149 Алибега зрње надметнуло,
0150 Алибег се на ноге скочио,
0151 Те поскака до коња ђотага;
0152 За њим јагми банова Бисера,
0153 Бисерица, као пауница.
0154 Док дјевојка одр’јешила ђога,
0155 Бег притегну четири колана.
0156 »Алах« рече, па зајаха ђога,
0157 А Бисеру на ђогата баци,
0158 Те побјеже Задру уз Ведрине.
0159 Све Задарски дрмају топови,
0160 Готови се свати наметнуше,
0161 А пред њима од Ћорфеза Мате.
0162 Сад да ти је било погледати,
0163 Како виће Бановић Матија:
0164 »Станде, беже, утицања нема!«
0165 А бег њему са ђогата враћа:
0166 »Гон’ де Мато, застајања нема,
0167 Сватови смо, без галаме н’јесмо.«
0168 Сад да виђаш бега и ђогата!
0169 По Ведрина ђогат прелетио,
0170 Од по суста, Бисеру носећи.
0171 А кад ђогат уз Ведрине суста,
0172 Тад Бисера Алибега викну:
0173 »Мој Алибег, миловање моје!
0174 Камо т’, беже, хвала ђогатова?
0175 Јеси ли ми говорио, душо,
0176 Те хвалио код Задра ђогата,
0177 Да га бржег у Турчина нема.
0178 Гони ђога, жалосна ти мајка,
0179 Страг’ стигоше а спр’јед притекоше.«
0180 На то беже ошинуо ђога,
0181 Из трбуха крвцу отворио,
0182 Ал му ђого ни помакнут не ће.
0183 Бег Бисеру грлом повикао:
0184 »Бисерице, с медом гурабијо!
0185 Не мож’ ђого, ујели га вуци:
0186 Мртва глава ни помакнут не ће.«
0187 Тако беже с њоме преговара,
0188 Док погледа кланцу под планину,
0189 Видје, Власи кланац ујагмише
0190 А кад бегу кланац прихватише,
0191 Бег запјева на ђогату своме:
0192 »Давор ђого, десно крило моје!
0193 Нама Власи кланац ујагмише,
0194 Нама ваља на њих ударити,
0195 Ударити, да ћеш погинути.«
0196 Па на кланац натјерао ђога;
0197 Из камења Власи дочекали,
0198 И на бега огањ оборише,
0199 Таман дван’ест погодило ђога.
0200 Мртав ђого паде по камењу,
0201 Ђогат паде, а бега претишће.
0202 Алибег се ђогом раставио,
0203 И побјеже у студенце ст’јене.
0204 За њим нагну банова Бисера.
0205 Кад ли беже у камење уђе,
0206 Он отпаса четири силаха,
0207 А истресе сто два’ест фишека,
0208 Па повади обје пушке мале.
0209 Све набија банова Бисера,
0210 А бег пуца из камења пуста.
0211 Истом бегу нестало фишека,
0212 Кад му нешто на плећа скочило.
0213 Мили Боже, ко би бити мого?
0214 Кад ли тамо, од Ћорфеза Мато!
0215 Кад га беже са плећа скинуо,
0216 Стаде њему ’вако бесједити:
0217 »Давор Мато, жалосна ти маја!
0218 Лазум н’јесу до дв’је ђувегије,
0219 Цура једна, двије ђувегије:
0220 Борме једно ваља да се губи.«
0221 Па за палу беже прихватио,
0222 Црном га је земљом саставио;
0223 Око њег се Власи састадоше,
0224 Па док бегу руке савезаше,
0225 Још четири пожељела маја.
0226 Кад ли бега жива савезаше,
0227 Те вратише Задру уз Ведрине,
0228 Да т’ је било сада погледати,
0229 Како цвили банова Бисера,
0230 Горко цвили, тешке сузе љева.
0231 Када стиже на Ведрине бане,
0232 И угледа бега савезата,
0233 Не видећи Бановић Матије,
0234 Тад он бега са брњака викну:
0235 »Љута змијо, Ченгић Алибеже!
0236 Кога куцаш, преболења нема.
0237 Ал чуј беже, жалосна ти маја!
0238 Што си до сад беже сагр’јешио,
0239 Нек то иде све пред твоју душу;
0240 Што од селе, пред банову било!«
0241 Њему Ченгић вели Алибеже:
0242 »Не будали, млад од Задра бане!
0243 Ал ни тако бане бити не ће,
0244 Већ онако, како Бог нареди.
0245 Па чуј, бане, што Алибег каже:
0246 Ја не жалим данас погинути,
0247 Доста сам се најахо ђогата,
0248 Са њег, бане, зам’јенио глава,
0249 Наљутио твоје Бисерице.«
0250 Сад да виђаш задарскога бана,
0251 Како на њег натјера брњака,
0252 Како бега са брњака млати,
0253 Нит разбира ока нит обрва.
0254 Њега беже на Ведрини викну:
0255 »Чуј ме, бане, то није јуначки,
0256 Тући бега руку савезатих.
0257 Кад сам био у седлу ђогату,
0258 Што нијеси истјеро брњака,
0259 Те ме онда са брњака куцко?
0260 Ја би т’ реко, да си мушка глава.«
0261 Када бане те разуми р’јечи,
0262 Застиди се, потјера брњака,
0263 Напр’јед бане, за њим Алибеже,
0264 Стјераше га у авлију бану,
0265 А авлији свати притиснули.
0266 Бане кули Бисеру опреми,
0267 А Бисера џаму допанула,
0268 Са пенџера гледа Алибега,
0269 Каком ће га смрти уморити,
0270 Јер је бане суце поставио.
0271 По столових посјели сердари,
0272 В’јеће вију, рујно вино пију,
0273 Каком ће га смрти уморити.
0274 Сви сердари в’јеће учинише,
0275 Да га бане метне под хенкала..
0276 Хенкал дође и донесе ћорду,
0277 Па је оштри повиш Алибега.
0278 Хенкал њему у авлији каже:
0279 »Мол’ се Богу, Ченгић Алибеже!
0280 Теби свијет ваља пром’јенути.«
0281 Њему беже вели у авлији:
0282 »Удри хенкал, жалосна ти маја!
0283 Да су моје одрјешене руке,
0284 Ја би твоју давно откинуо.«
0285 Истом Тома наоштрио ћорду,
0286 Да ошине бега у авлији,
0287 Вид’ дер среће Ченгић-Алибега!
0288 Без енђела умирања нема,
0289 Јер четири спадоше слушкиње,
0290 Све четири бана задарскога,
0291 Закукаше, бану полетјеше:
0292 »Куку бане, Риму погледање!
0293 Дај не с’јеци Ченгић-Алибега!
0294 Убоде се твоја Бисерица,
0295 Ено ј’ бане ножић повадила,
0296 Па на пупак, бане, наслонила,
0297 Те се Риму куне и закону.
0298 Док полети с Алибега глава,
0299 Већ је нико пољубити не ће.
0300 Када бане те разуми р’јечи,
0301 Жао му је једине Бисере,
0302 Он хенкала у авлији викну:
0303 »Заби сабљу, одн’јели га врази!
0304 Мени Јура зови тамничара,
0305 Нек понесе од тавнице кључе,
0306 У којој је четр’ест аршина,
0307 У којој је вода до кољена,
0308 Гдје пливају змије и акрепи,
0309 На дно ћу га врћи у тавницу.
0310 Ев’ му вјера задарскога бана,
0311 Да му живу излазења нема,
0312 Видјет сунца ни мјесеца не ће,
0313 Већ му мртву кости покупити,
0314 Па ће му их у хавану стући,
0315 Те просути у дебело море,
0316 Нек не море ни риба прождрти,
0317 Нек се такви већ не легу врази.«
0318 Одведу га баце у тавницу,
0319 Спустише га четр’ест аршина,
0320 А бег сједе на студену стј’ену.
0321 Обје ноге у воду бацио,
0322 Кољу змије, штипају акрепи.
0323 Ал да виђаш Матиних сватова!
0324 Јадни свати сиђу у ђемију,
0325 Кукајући преко сињег мора. –
0326 Лежи Ченгић бану у тавници,
0327 Од дна до дна до петнаест дана.
0328 Вав’јек с’ беже селамету нада,
0329 Кад ће њега извадит Бисера.
0330 Не зна беже, жалосна му маја,
0331 Да ће остат по дилбер Бисери,
0332 Јер је тврди млад од Задра бане.
0333 Он њу дању из одаје пушћа,
0334 А у вечер меће под килите;
0335 Никад она избавит га не ће..
0336 Бегу већ је у трећу недјељу,
0337 Види хвале, види Алибега!
0338 Он процвили у тавници бану:
0339 »Господине, млад од Задра бане!
0340 Дед ме вади из тавнице пусте.
0341 Те ми скини са рамена главу,
0342 Узми за њу главно дуговање!
0343 Ја тавнице подн’јет не могу.«
0344 Када бане чуо Алибега,
0345 Зачуди се, па на ноге клиси,
0346 Па он Јура зовну тамничара:
0347 »Извед’ бега у авлију бану!«
0348 Јуре сађе, бега извадио,
0349 Те га бану дов’о у авлију.
0350 Њему вели млад од Задра бане:
0351 »Љута змијо, Ченгић Алибеже!
0352 Што процвили у тавници мојој?
0353 Ал си меса гладан и погаче,
0354 Ал си вина жедан и ракије?«
0355 Њему беже у авлији каже:
0356 »Гладан меса ни погаче н’јесам,
0357 Жедан вина ни ракије н’јесам;
0358 Већ не могу тавнице подн’јети:
0359 Кољу змије, штипају акрепи.
0360 Ја ми узми главно дуговање,
0361 Ја ми скини са рамена главу.«
0362 Њему вели млад од Задра бане:
0363 »Ја сам друго теби нам’јенио:
0364 Теби мртву кости покупити,
0365 Па их онда у хавану стући,
0366 И просути уз дебело море,
0367 Нек не море ни риба пождрти,
0368 Нек се таки већ не легу врази.
0369 Ал ћу друго данас учинити:
0370 Мореш, беже, дати дуговање,
0371 За главу ти хиљаду цекина?«
0372 Њему беже вели у авлији:
0373 »Могу, бане, ја за своју главу.« –
0374 »Мореш дати, Ченгић Алибеже,
0375 Добра вранца брата Хасанбега,
0376 Уз гаврана мухурли гадару?« –
0377 »Могу, бане, ја за своју главу.« –
0378 »Мореш дати, Ченгић Алибеже,
0379 Сестру Злату, да оженим Мату,
0380 Да будемо срцем пријатељи?«-
0381 Ту Алибег удари у мисли,
0382 Смисли беже, па подиже главу.
0383 Па он бану задарскому каже:
0384 »Могу, бане, ја за своју главу.«
0385 Још му рече млад од Задра бане:
0386 »Већ ти беже дуговања не ћу,
0387 Већ ми право и правично кажи:
0388 Ко ће сн’јети Задру каменоме?
0389 Њему беже у авлији каже:
0390 »Пуст’ ме бане на вјеру јуначку!
0391 Не ћу, беже вјеру ти задајем.«
0392 Њему беже вели у авлији:
0393 »Кад ме не смијеш на вјеру пушћати,
0394 Дед ми књиге и перо тучије,
0395 Да напишем књигу на кољену,
0396 Да пошаљем брату Хасан-бегу,
0397 Нек ми главно шаље дуговање.
0398 Њему бане перо дохватио,
0399 А бег сједе књигу направљати,
0400 Па је брату шаље Хасан-бегу,
0401 Све му главно метн’о дуговање,
0402 Што му иште млад од Задра бане,
0403 Па је бану пружи задарскому:
0404 »Шаљи, бане, Хасан-бегу моме!«
0405 На то бане добавио слугу,
0406 Те га диже на чилаша свога.
0407 Дотле Марко иде Хасан-бегу,
0408 Али-бег се у тавницу враћа.
0409 Њему вели млад од Задра бане.
0410 »Лежи, беже, у мојој тавници,
0411 Док ти главно дође дуговање.«
0412 Нуто види Марка и чилаша:
0413 Путујући, на Загорје дође,
0414 А до куле Ченгић Хасан-бега.
0415 Чику сјаха, у конак униђе,
0416 А кад бега на одаји нађе,
0417 Бога назва и полетје руци,
0418 На кољену књигу оставио,
0419 Па с’ иступи, стаде на одаји.
0420 Кад Хасан-бег књигу разгледао,
0421 Кад братову књигу проучио,
0422 Па он видје главно дуговање,
0423 Сави књигу, а на ноге скочи,
0424 Па он Марка у одаји викну:
0425 »Чекај, Марко, у конак одаји!
0426 Идем бану другу направити.«
0427 Хасан оде у кулу камену.
0428 Када уђе у одају б’јелу,
0429 Сестра Злата у одаји везе.
0430 Када брата Хасан-бега видје,
0431 Испед њега на ноге скочила;
0432 Хасан прође, сједе код пенџера,
0433 Братац књигу гледа у одаји,
0434 Књигу гледа, а сузе прољева.
0435 Кад му Злате сузе угледала,
0436 Примаче се брату и пенџеру;
0437 Илумли се Злате догодила,
0438 Па кад видје, што у књизи пише,
0439 Када видје главног дуговање,
0440 Злате цикну, утече на врата,
0441 Те упаде у другу одају,
0442 У њој нађе Алибеговицу:
0443 Злате цикну, снахи говорила:
0444 »Куку, снахо, Алибеговице!
0445 Ено твога Ченгић Али-бега,
0446 У тавници задарскога бана,
0447 Ев’ му главно дође дуговање,
0448 За које се избавити не ће,
0449 Већ остати ув’јек у невољи!«
0450 Кад то чула Алибеговица,
0451 Она цикну, а на ноге клиси,
0452 Па са рафе дивит дохватила,
0453 Ал у њему мурећефа нема,
0454 Чим би госпа књигу направила.
0455 Из образа крви наточила,
0456 С крви књигу на кољену пише,
0457 На Цетину родитељу своме,
0458 Махмут-аги Бабахметовићу:
0459 »Ето т’ књига, слатки родитељу!
0460 Ја ми води Али-бега мога,
0461 Ја ме себи води на угарке.
0462 Јесам ли ти говорила, бабо
0463 Не даји ме на Загорје кули,
0464 За Турчина, Ченгић Али-бега.
0465 Ја сам знала, жалосна ми маја!
0466 Да ће с’ на ме беже оженити
0467 Са Влахињом, мати јој чемерна!«
0468 Када таку књигу направила,
0469 Обу чизме, огрну фереџу.
0470 Тако госпа у авлију сађе,
0471 Сејиз Луку у авлији виче.
0472 Када Лука до ње допануо,
0473 Књигу њему пружи у авлији:
0474 »Нос’ је, Лука на град на Цетину,
0475 А до куле Бабахметовића,
0476 Па је подај родитељу моме!«
0477 Њојзи Лука у авлији каже:
0478 »Чујдер, госпо, Али-бега мога!
0479 Ја не могу пјешке на Цетину,
0480 Да ћ’ отићи од рамена глава.«
0481 Њему вели Алибеговица:
0482 »Узјаш’ вранца Али-бега мога,
0483 Па не жали од канџије вранца;
0484 Ако би ти до Цетине црко,
0485 Бољег ће ти подметнути бабо,
0486 Те ћеш бољег дојахати амо.«
0487 Када Лука осигура врана,
0488 Изведе га, седло притиснуо,
0489 А за кајас њега прихватио.
0490 Добар ли се вранац пригодио!
0491 Стаде цврка ђавла и поткова.
0492 Кад то с куле Хасан-беже видје,
0493 Луку Хасан са пенџера викну:
0494 »Куда јашиш врана без питања,
0495 Бојш ли се, хоћеш погинути?«
0496 Препаде се у авлији Лука,
0497 На кајасу вранца уставио.
0498 У то доба Алибеговица
0499 Хасан-бегу уђе у даљу;
0500 Хасан-бегу паде преко крила:
0501 »Куку, дјевер, Ченгић Хасан-беже!
0502 Немој Луке, не желио здравља!
0503 Ја сам Луку опремила твога.«
0504 Кад Хасан-бег те разуми р’јечи,
0505 Луку викну са пенџера свога.
0506 »Гони, Лука, са очију вранца!
0507 Годи, Лука, куд си наумио!«
0508 Када Лука вранца отиснуо,
0509 Хасан-бег је дивит дохватио,
0510 Па он бану на кољену пише:
0511 »Ево т’ књига, млад од Задра бане.
0512 Мушко био, па невоје доп’о,
0513 О мој бане, така је Крајина!
0514 Ја ћу саћи, дуговање сн’јети,
0515 Избавити брата јединога.«
0516 Таку бану књигу напраиво,
0517 Па је снесе у ахар одају,
0518 Те је преда у Маркове руке,
0519 И полетје руком у џепове,
0520 Па му пружи четири цекина:
0521 »На дер, Марко, па се напиј вина,
0522 Нек ти није залуд попудбина.«
0523 Њему л’јепо захваљује Марко,
0524 Узја чику, Задра отиснуо.
0525 Нек сад тегли Задру каменоме,
0526 Нек се бане дуговању нада.
0527 Да видимо Луку и гаврана,
0528 Докле ј’ Лука кидисо гаврану,
0529 Ко да никад ни требат му не ће,
0530 Јер од вранца направио ђога,
0531 Све с’ од вранца пјена одвајљује.
0532 Кад помоли на Цетину кули,
0533 А до куле Бабахметовића,
0534 Големо је чудо угледао:
0535 Иду момци у нових опанцих,
0536 Иду ати, а поткове нове,
0537 Тешко јасни лају даулбази,
0538 Вијају се зелени барјаци,
0539 А пјевају под њима јунаци.
0540 Тамам двјеста хода коњаника,
0541 Сви пуцају из пушака малих.
0542 Том се Лука дочудит не море,
0543 Већ се својим вранцем преговара.
0544 »Добар вранче Хасан-бега мога!
0545 Куд је ага подигао војску?
0546 Мисли Лука у седлу гаврану,
0547 Да је војска Бабахметовића.
0548 Нија ага сакупио војску,
0549 Да он иђе низ камен-котаре,
0550 Већ је ага скупио сватове,
0551 Све сватове двјеста коњаника,
0552 Да их води на Загорје кули,
0553 Порад Злате Ченгић Хасан-бега.
0554 Када ли се помолио Лука,
0555 Сједи глава Махмут-аге старог,
0556 Уз авлију прислонио леђа,
0557 Б’јела брада њедра притиснула,
0558 За пасом му боје пушке мале,
0559 Па их ага палом потхватио.
0560 Покрај њега лежи аламанка,
0561 Пред њим дорат по рудинах хода,
0562 Вришти дорат а ногама копа,
0563 Дорат чека Махмут-агу свога.
0564 У то доба на гаврану Лука,
0565 Бога назва, са гаврана фрци,
0566 Те полети Бабахметовићу.
0567 Њему ага тихо бесједио:
0568 »Сејиз Лука, Али-бега мога!
0569 Јесте ли ми здраво и весело?
0570 Што си тако заморио вранца?«
0571 Њему Лука од гаврана каже:
0572 »Здраво јесмо, а весело н’јесмо.«
0573 Па му пружи књигу направљену.
0574 Кад је узе Махмут-ага стари,
0575 И док њигу очима видио,
0576 Проли сузе, за појас је баци.
0577 Махмут-ага у мисли удари,
0578 Сам се ага собом разговара:
0579 »Боже драги, што ћу и како ћу?
0580 Ал ћу Задру ићи каменоме,
0581 Викат бана, искат Али-бега,
0582 Ал ћу кули ићи на Загорје,
0583 Довест’ Злату, оженити сина,
0584 Омер-агу оженити свога?«
0585 Мушка ј’ глава Мухмут-ага стари,
0586 Сам се ага собом разговара:
0587 »Вјере м’, волим ићи по дјевојку,
0588 Довести Злату, оженити сина,
0589 А нек беже лежи у тавници;
0590 Мушко био и невоље доп’о.«
0591 Па сватове у авлији викну:
0592 »О сватови, драга браћо моја!
0593 Ја проводим големо весеље,
0594 А жалост је на Загорју била,
0595 Код дочека Али-бега мога.
0596 Већ сватови, драга браћо моја«
0597 Замотајте зелене бајраке,
0598 Даулбазе врз’те у струњице,
0599 Не пјевајте, браћо, не пуцаје!«
0600 Свати агу послушаше свога,
0601 Замоташе зелене барјаке,
0602 Даулбазе вргну у струњице,
0603 Па на добре ате узјахаше,
0604 Отискоше од Цетина града,
0605 Све мал по мал на Загорје кули.
0606 Кад се б’јелу двору помолише,
0607 Видер аге! Он по дану неће,
0608 Јер не море од жалости пусте,
0609 Него ноћу дрмну а по ноћи,
0610 Од по ноћи до прозорја б’јела.
0611 У прозорје он подиже Злату,
0612 Не у реван, већ на коња врана.
0613 Када Злату на вранцу подиже,
0614 А сватови пушке поватише,
0615 Уз дјевојку огањ оборише,
0616 Ал закука сиња кукавица,
0617 Са пенџера Алибеговица,
0618 Како кука, како ли набраја,
0619 Како жали Али-бега свога,
0620 Судена би заплакала ст’јена,
0621 Камо л’ не би бабо Махмут-ага!
0622 Кад је чуо бабо Махмут-ага,
0623 Устав’ мрчу, госпоју завикну:
0624 »Не кукај ми, бољеће те глава!
0625 Ево т’ вјера родитеља твога,
0626 Ја л’ ћеш видјет Али-бега свога,
0627 Ја л’ ћеш баба пожељети свога
0628 На Цетини осам братимаца.«
0629 То јој рече, па отишће мрчу.
0630 Док не чуо сиње кукавице,
0631 Мушка глава, Махмут-ага стари,
0632 Сватове је грлом подвикнуо:
0633 »Развијајте зелене барјаке,
0634 Далулбазе вад’те из струњица,
0635 Запјевајте, браћо, запуцајте!«
0636 А сватови, помамни јунаци,
0637 Размоташе зелене барјаке,
0638 Закуцаше сватовски чауши,
0639 Па сватови огањ оборише,
0640 Све до куле Бабахметовића.
0641 Када л’јепу доведоше Злату
0642 Старој кули Бабахметовића,
0643 Сад да видиш Махмут-агу старог,
0644 Како ага проводи весеље,
0645 Од дна до дна, за недјељу дана,
0646 Док ожени Омер-агу свога.
0647 Двоје драго сведе у одају,
0648 Омер-агу Бабахметовића,
0649 Уз њег Злату Ченгич Хасан-бега.
0650 Када Омер уђе у одају,
0651 Види Злату у буџаку стати,
0652 У буџаку под пули дуваком.
0653 Омер момак сједе на јатаке,
0654 Па он Злати ни мукајет није,
0655 Веће Злати стаде говорити:
0656 »Давор Злате, бисерова грано,
0657 Баци дувак, не жељела здравља!
0658 Ход’ дер сједи код кољена мога,
0659 Да ти око видим и обрве,
0660 Да пољубим дјевојачко лице!«
0661 Плачна Злате из буџака каже:
0662 »Срце, душо, Бабахметовићу!
0663 Лако ј’ видјет ока и обрве,
0664 И Златији обљубити лице,
0665 Ал је мучно сузу утрнути.«
0666 Када Омер те разуми р’јечи,
0667 Зубом шкрину, црница му лину:
0668 »Чуј ме, Злато, миловање моје,
0669 Ево т’ вјера Омер-аге твога,
0670 Да с’ не бојиш оку ни обрви,
0671 А не бој се лицу дјевојачком;
0672 Евот’ вјера Омер-аге твога,
0673 Да т’ га никад пољубити не ће,
0674 Доке твоју сузу не отаре!«
0675 То јој рече, на ноге се клиси,
0676 С’ себе баци бајрамско од’јело,
0677 Отвор’ долаф, вади ђејисију,
0678 Кр-чакшире, којешил доламу,
0679 Кратка тура дугих ногавица,
0680 Меће токе, удара илике;
0681 Токе су му задаркиње праве,
0682 А илике меће ћорфескиње.
0683 Струкали се пасом опасао,
0684 Све му струке дирхемли гајтани,
0685 А тулије од жежена злата,
0686 А по дван’ест напоредо ниже,
0687 Па четири припаса силаха,
0688 За пас баци два пара пушака,
0689 Једно граци, друго венедици,
0690 Па срмали палом потхватио,
0691 И на гајтан објесио ћорду,
0692 Коју носе котарски сердари;
0693 Црне чизме на ноге обуко,
0694 Шкљак капу тури над обрве.
0695 Кад с’ опреми Бабахметовићу,
0696 Кано Крањац код Задра камена,
0697 Ко би реко, да је Омер-ага,
0698 Него сердар са камен-котара.
0699 Када га је Злата опазила,
0700 Она цикну, дувак отиснула,
0701 Па полети Омер-аги своме:
0702 »Срце, душо, Омер-ага драги!
0703 Ја се шалим, вјеру ти задајем.«
0704 Насмија се Бабахметовићу:
0705 »Моја Злате, у том шале нема,
0706 Умрт има, вратити се нема,
0707 Већ понеси до дората св’јећу,
0708 До дората родитеља мога.«
0709 Плачна Злата св’јећу прихватила,
0710 Па је носи у подрум дорату,
0711 Све без знаја Махмут-аге старог.
0712 Кад Омер до дората дође,
0713 Чул обали, а седло навали,
0714 На њ задарско ударио седло,
0715 А сврх њега пули рисовину,
0716 Пониско му спушта узенђију,
0717 Како јашу котарски сердари;
0718 Решманлију узду ударио,
0719 Решма пала до по стременлука.
0720 Златна печа чело притиснула,
0721 Низ њу кита два’ест и четири.
0722 Када тако опремио дора,
0723 Он полети руком у џепове,
0724 Даде Злати стотину цекина:
0725 »На дер, Злате, од мене нићаха,
0726 Погинем ли код Задра камена,
0727 Нек ти дужан миловање н’јесам.«
0728 Кад ли Злате видје маџарије,
0729 Тешко цикну, па му полетјела:
0730 »Срце, душо, Бабахметовићу«
0731 Свуд ходио, Злати доходио!
0732 Да Бог даде, не лихнуо Злате,
0733 Б’јеле руке, ни јастука мека,
0734 Ни Златина преоштрога зуба!«
0735 Насмија се Бабахметовићу:
0736 »Давор Злате, бисерова грано!
0737 Немој рано врата отворити!
0738 Не казуј ми браћи а ни бабу!
0739 Нек се браћа кола наиграју,
0740 Наиграју, а код дјевојака.«
0741 Њему Злате код дората каже:
0742 »Нећу, ага, вјеру те задајем,
0743 Јер од јада отварања нема.«
0744 То рекоше, па се растадоше,
0745 Омер дора узјаха пред кулом,
0746 Злате кули затворила врата,
0747 Па занесе у алват одају,
0748 Сама с’ Злате у њој разговара.
0749 Тамна се је ноћца пригодила,
0750 Кад је Омер отискао дора,
0751 Добра дора Бабахметовића,
0752 Поље приђе, до Липовца дође;
0753 Од Липовца на Крижице сађе,
0754 И ту прође, на Ужице дође,
0755 Па одовуд до Буковца сађе,
0756 А кад отуд на Кључарско дође,
0757 Ошинула зора са истока:
0758 Добра дора Бабахметовића!
0759 На ведринах већ се роди сунце,
0760 Кад с’ латинском Задру помолио,
0761 Големо је чудо опазио,
0762 Уз музике трепћу трепетљике
0763 Ударају влашки тамбурини,
0764 Па куцају бубњи лимењаши,
0765 Па пуцају пушке задаркиње,
0766 Омер с’ чуди, дочудит не море.
0767 Кад погледа Бабахметовићу,
0768 Кад погледа мору на обалу,
0769 Јоште једно чудо опазио:
0770 Иду Крањци мору по обали,
0771 Ту ходају, па ате водају,
0772 Под ћулови и решманлијама.
0773 Сам се Омер с дором разговара:
0774 »О дорате родитеља мога!
0775 Како ј’ чудо у Задру латинском,
0776 Како ли је мору на обали,
0777 Што ходају, што ате водају,
0778 Ал им жалост, ал како весеље?
0779 Да је жалост, оба крила моја,
0780 Не би, доре, пуцале кубуре,
0781 Већем, доре, звона ударала.
0782 О дорате родитеља мога!
0783 Хоћемо ли Задру латинскоме,
0784 Али ћемо мору на обалу,
0785 Да видимо ате покрај мора?
0786 Најпре ћемо мору на обалу,
0787 Тамо ћемо хабер ми узети.«
0788 Па отишће на обалу дора;
0789 На ђогу је најпре ударио,
0790 Водају га четири кикаша.
0791 Када ђогат у ноздрве фркну.
0792 Он подигне четири кикаша,
0793 Сва четири ђогата проклињу:
0794 »Дура, ђого, ујели те вуци!
0795 Извали нам из рамена руке,
0796 Водајући тебе по обали.«
0797 До њих дође Бабахметовићу,
0798 Јутро викну, они прихватише,
0799 Па им каже Бабахметовићу:
0800 »Закона вам, четири кикаша,
0801 Право мени и правично каж’те,
0802 Што ходате, проклињете ђога,
0803 Чиј’ је ђогат мору на обали?
0804 И право ми и правично каж’те,
0805 Што с’ водају ати по обали?
0806 И право ми и правично каж’те,
0807 Што се ради по Задру камену?
0808 Што музике ударају пусе?
0809 Што пуцају пушке задаркиње?«
0810 Њему кажу четири кикаша:
0811 »О сердару у седлу дорину,
0812 Бан задарски заметну весеље,
0813 Јер он сина жени Матијаша;
0814 Љуту змију ухватио бане,
0815 Са Загорја Ченгић Али-бега,
0816 Уц’јени га а за дуговање
0817 Дао Злату за његова Мату.
0818 Бан се нада на капији Злати,
0819 С тог нам бане заметну весеље,
0820 Па је метн’о голему обдуљу,
0821 На обдуљи турска је дјевојка,
0822 Л’јепа Шаха аге Хасан аге,
0823 Са Каблића од Ливна камена,
0824 На Шаху ће ати заграбити.«
0825 Када Омер те разуми р’јечи,
0826 Насјима се, заче говорити:
0827 »Јесте л’ чули, кад ће доћи Злате,
0828 Кад ће бане метнути обдуљу?«
0829 Њему кажу четири кикаша:
0830 »То не знамо, вр’један официру,
0831 Већ смо синоћ у камари,
0832 Гдје с инаде три силена бана:
0833 Бан задарски и Новљанин с њиме,
0834 И још с њима дубровачки бане,
0835 Да ће сјутра ати заграбити,
0836 А на Шегу аге Хасан-аге,
0837 Ко утече, да дјевојку води.
0838 А кад дође на капију Злате,
0839 Нека жени бане свога сина.
0840 То смо чули, што говоре бани.«
0841 Када Омер р’јечи разумио,
0842 Он протјера дора крај ђогата,
0843 На два коња Омер ударио,
0844 Два алата бана од Новога.
0845 На два коња Омер ударио,
0846 Два јагрза дубровачког бана.
0847 На два коња Омер ударио,
0848 Два путаља попа Бјелобрка.
0849 На два коња Омер ударио,
0850 Два дората Боже капетана.
0851 На два коња Омер ударио,
0852 Два бридаља Мандушић сердара.
0853 На два коња Омер ударио,
0854 Еблекаши Бортулић-серада.
0855 На два коња Омер ударио,
0856 Два кулаша Саве Самарџића.
0857 На два коња Омер ударио,
0858 Два чилаша Ћурковић-сердара:
0859 Редом хода и броји хајване.
0860 Кад шездесет ата набројио,
0861 Омер схаја свог дората драгог,
0862 Те он њега по ноздрвах љуби:
0863 »О дорате Махмут-аге мога!
0864 Хоћемо ли, брате, заграбити,
0865 На весеље бана задарскога,
0866 А на Шаху аге Хасан-аге?
0867 Ој дорате,десно крило моје!
0868 Како ми те бабо добавио,
0869 Са котара Вучан-капетана,
0870 Ког си год’јер, брате потјерао,
0871 Вав’јек си га, доре, достигнуо,
0872 Од кога си год’јер побјегнуо,
0873 Нико тебе, доро, не достиже.«
0874 То му рече, а одјаха дора,
0875 Вас дан хода, а дората вода,
0876 Нити једу, нити пију пића.
0877 Кад ли жарко отпочину сунце,
0878 Свак поведе ате на конаке,
0879 У Омера ни конака нема,
0880 Већ за кајас он дората вода,
0881 Па се својим дором преговара:
0882 »Куда ћемо на конаке, доре?
0883 Али ћемо Анђи крчмарици?
0884 Али ћемо задарскому бану,
0885 Да би ишли задарскому бану,
0886 С ким се бијем, ја пића не пијем
0887 Хајдмо, доре, Анђи крчмарици.«
0888 До пивнице доведе дората,
0889 Те он Анђу крчмарицу викну.
0890 Када га је опазила Анђа,
0891 Брзо пред њим она испанула,
0892 Све у гаћах и танкој кошуљи.
0893 Ја каква је на њојзи кошуља?!
0894 Сва од вале и од б’јеле свиле,
0895 На кошуљи од злата дугмета,
0896 Још око ње решма оплетена,
0897 Не зна јој се, куд је сашивена,
0898 Око ње су танани синџири,
0899 На синџирих на току цекини,
0900 Па обукла ведру антерију,
0901 Антерија од сухе је свиле,
0902 Врх ње кратак јелек поставила,
0903 А по њему срмали кабаре
0904 Све кабаре стале на крстове,
0905 А поситне Анђи ујдисале.
0906 Па обукла чичекли ћуридју;
0907 Све чичеци од жежена злата,
0908 И по њима кривуљасте гране,
0909 Свака грана брду искренута,
0910 Између њих мави каменови,
0911 Из њих модри лазе планемови;
0912 Једне руке, троје белензуке,
0913 Једне уши, четири менђуше,
0914 Један вратак, а седам ђердана.
0915 То јој први ђердан испод врата,
0916 Који врата чува и подвољка,
0917 Тај јој ђердан од бисера дробног.
0918 Други ђердан од крмзи мерџана,
0919 Крмзи мерџан испод б’јела врата,
0920 А како је љепо погледати!
0921 Баш ко крвца по прољетном сн’јегу.
0922 Четери су од жутих дуката,
0923 Подниза их од инџу кор’јена,
0924 Што кор’јење покрај мора расте.
0925 Па по ниже дукат фундуклија,
0926 Кој’ ђердане у крило сасипа,
0927 Маџарицу куца по кољену.
0928 Па самурли капу нахерила,
0929 Самур-капу, а стреха од злата;
0930 У самуру себе упенгала,
0931 А у пенгу два вргла солдата,
0932 Један мушкет држу у шакама,
0933 Други држи голотрбу ћорду,
0934 Да чувају крчмарици лице
0935 Од зла вука, планинског хајдука.
0936 Ал јој гори не требају вуци
0937 Од Турчина, Бабахметовића.
0938 Омер дора за јасле привеза,
0939 Када ли га л’јепо намирио,
0940 Уведе га у пивницу Анђа,
0941 На свилен га миндер посадила,
0942 Па пред њега толу поставила.
0943 Снесе вина, принесе ракију,
0944 Па донесе меса и погаче.
0945 Пред њег сједе крчмарица сама,
0946 И наточи чашу у пивници,
0947 И наздрави Бабахметовићу.
0948 Крчмарица чашу искапила,
0949 Па Омеру другу наточила.
0950 Сад јој Омер стаде наздрављати:
0951 »Здраво, Анђо, позлаћена грано!
0952 Здраво пили, а суближе били,
0953 Крај мога се срца увијала,
0954 Баш ко свила око ките смиља!«
0955 Нагрну чашу, па је искапио,
0956 Попи чашу, метну на столицу,
0957 А сва чаша оде у комаде.
0958 Проклиње је Бабахметовићу:
0959 »Бог т’ убио чашо цаклењачо,
0960 Бог убио, кој те је узидо,
0961 Што те већу није направио!«
0962 Крчмарица другу наточила,
0963 А од литре наточила пића.
0964 Нагну чашу, па је сали у се,
0965 Те се чашом дрмну о столицу,
0966 А сва чаша оде у комаде.
0967 Проклиње је Бабахметовићу:
0968 »Бог т’ убио чашо цаклењачо
0969 Бог убио, ко те је узидо,
0970 Што те већу није узидао!«
0971 Крчмарица трећу наточила;
0972 Од по оке наточила пића,
0973 Омер нагну, па је сали у се,
0974 Трећу чашу метн’о на столицу,
0975 И њу куне Бабахметовићу:
0976 »Бог т’ убио чашо цаклењачо,
0977 Бог убио, ко те је узидо,
0978 Да те ј’ мало ширу направио,
0979 Једва би ми поквасила душу!«
0980 Кад то видје Анђа крчмарица,
0981 Све подрхћа кошуља на њојзи,
0982 А по челу крупиц удари:
0983 »Мили Боже, вражијега пића,
0984 Вражјег пића у овог сердара!
0985 Ја како сам крчму исправила,
0986 Ја га ’ваког дочекала н’јесам.
0987 Мутлак сердар није из Приморја,
0988 ’вако није пиће у сердара,
0989 Већ је Турчин из Крајине турске,
0990 Овако је пиће у Турака.«
0991 Ото мисли, не см’је говорити;
0992 Сву ноћ точи Анђа крчмарица,
0993 Ув’јек пије Бабахметовићу.
0994 А кад зора шину од истока,
0995 И кад жарко угријало сунце,
0996 Ал на Задру отрже лумбарда.
0997 Телал викну са бедена града:
0998 »Ко год ата има обдуљаша,
0999 Поведи га мору на обалу,
1000 Вод’те ате до ручањско доба!
1001 Данас хоће ати полетјети,
1002 А на Шаху аге Хасан-аге.«
1003 Свак поведе ата на обалу;
1004 На ноге ће Бабахметовићу:
1005 »Понес’ Анђо од дората кључе!«
1006 Кад уђоше, шталу отворише,
1007 Омер уђе, па опреми дора,
1008 Те плети у џепове руком,
1009 Анђи даде дван’ест маџарија:
1010 »На дер, Анђо, да ти конак платим.«
1011 У њег Анђе гледа крчмарица,
1012 Па шокица у мисли удари:
1013 »Вид’ дер дара у овог сердара!
1014 Откако сам крчму исправила,
1015 ’ваког дара ја видјела н’јесам;
1016 Један конак, дванаест цекина!
1017 Није сердар са камен-котара,
1018 ’вако пиће није у сердара,
1019 Овако је пиће у Турака.«
1020 Ото мисли, не см’је говорити.
1021 Омер мамна одведе дората,
1022 Омер хода, а дората вода,
1023 И већ сунце добро поскочило,
1024 Опет телал са бедена викну:
1025 »Ко год ата има обдуљаша,
1026 Поведи га Задру и капији,
1027 Изашла је голема обдуља,
1028 Л’јепа Шаха аге Хасан-аге.«
1029 Свак поведе ата до бедена,
1030 Дора Омер за кајас поведе,
1031 Свак привео ата до бедена,
1032 Свак уз ата држи бињеџију,
1033 У Омера бињеџије нема,
1034 Већ он држи за кајас дората.
1035 Ја зла добра Бабахметовића!
1036 У дората жива мира нема,
1037 Ногом копа, бунарове гради,
1038 Сејире га код капије Крањци,
1039 Њега шишка Бабахметовићу:
1040 »Дура, доро родитеља мога!
1041 С тебе ћу ја изгубити главу.«
1042 До њег дође од Новога бане,
1043 Па сејири код бедена дора,
1044 А кад бане осејири дора,
1045 Он сердару вели код дората:
1046 »Хоћеш дора пушћат на обдуљу?«
1047 Њему вели Бабахметовићу:
1048 »Господине, од Новога бане!
1049 Ја ћу пушћат на обдуљу дора.«
1050 Опет ће му од Новога бане:
1051 »Имаш болан на њег бињеџију?« –
1052 »Ја ти, бане, бињеџије немам,
1053 Па ја на њег бињеџије не ћу,
1054 Нико хује не зна доратове,
1055 Посље мене, мио господине;
1056 Ја ћу на њем полетјети бане.«
1057 Кад му бане разумио рјечи,
1058 Поче њему ’вако бесједити:
1059 »Чуј сердару што ти сада кажем!
1060 На дората гледајући твога,
1061 Жива ата код бедена нема
1062 Да ће твоме нујагмити дору,
1063 Шаха ћ’, болан, на дората твога.«
1064 Њему вели Бабахметовићу:
1065 »Откле знадеш, да ћ’ утећи доре?«
1066 Говори му од Новога бане:
1067 »Што сердару погодио не бих?!
1068 Ево теби стотину цекина,
1069 А управо за твоју обдуљу.«
1070 Њему вели Бабахметовићу:
1071 »Ако мени драги Бог поможе,
1072 Даћу ти је за сто маџарија.«
1073 То рекоше, тако утврдише,
1074 Поведоше ате обдуљаше,
1075 Пред њима је Гавран капетане.
1076 Стоји вика задарскога бана:
1077 »Дуко моја, Гавран капетане!
1078 Сваком право тамо на обали,
1079 Нико никог немој преварити,
1080 Ко превари, обдуље му нема.«
1081 Гавран виче: »Не брини се бане.«
1082 Поведоше четери лумбарде,
1083 Воде ате четери сахата,
1084 А на сахат метнуше лумбарду.
1085 Кад сведоше четери сахата,
1086 За ћеневир бана задарскога,
1087 Свак поведе ата празовита,
1088 Омер дора да пореди не ће.
1089 Стаде вика Гавран капетана:
1090 »О сердару упореди дора!
1091 Тужићеш се задарскому бану,
1092 Да смо, болан, тебе преварили.«
1093 Њему Омер са дората каже:
1094 »господине, Гавран капетане!
1095 Ја како сам добавио дора,
1096 Никад њега поредио н’јесам,
1097 Па ни данас на обали не ћу.«
1098 То рекоше ћеневир бацише,
1099 А од њега ати заграбише,
1100 Па за њима отрже лумбарда.
1101 Сињег мора стаде гудљавина,
1102 Црне земље стаде тутњавина,
1103 Јер полетје шездесет хајвана.
1104 Драги Боже, ко маглу подиже?!
1105 Ко поведе уз обалу ате?
1106 Коњ муладин бана задарскога,
1107 Па за њиме два коња алата,
1108 Два алата бана Новљанина,
1109 Два јагрза бана дубровничког,
1110 Два путаља попа Бјелобрка
1111 Па два вранца Смиљанић сердара,
1112 Два дората Божа капетана,
1113 Два бридаља Мандушић сердара,
1114 Еблекаши Бортулић сердара,
1115 А кулаши Саве Самарџића,
1116 За њим дорат Бабахметовића.
1117 Тако ати уз обалу трче,
1118 Па кад једну уру преметнуше,
1119 И на другу ати ударише.
1120 Добра дора Бабахметовића!
1121 Дорат свјему јагми уз обалу.
1122 Њему вели Бабахметовићу:
1123 »Дура, доро, оба крила моја!
1124 Далеко је до Задра камена,
1125 Мој дорате, пуна четер’ сата.
1126 Сваки хајван бињеџију има,
1127 А ти, доре, сахибију свога.«
1128 Тако с’ Омер с њиме разговара.
1129 Када другу уру прелетјеше,
1130 Па на трећу ати ударише,
1131 Па кад трећа отрже лумбарда,
1132 Да т’ је видјет ђога и алата!
1133 Од алата има до ђогата,
1134 Мала пушка доврћи не море.
1135 Кад то видје Бабахметовићу,
1136 Препаде се у седлу дорину,
1137 Дору баци четери кајаса:
1138 »Давор доре родитеља мога!
1139 Како те је добавио бабо,
1140 Нико т’ муње није ујагмио.«
1141 За канџију руком прихватио,
1142 Дора пуцка с обадвије стране:
1143 »Доро, брате, немој замјерити
1144 На ударцу, мору на обали,
1145 Јер је, доре, при образу моме.«
1146 Ја кад дорат земљом заграбио,
1147 Оба уха по врату бацио,
1148 Камо хајван, да г’ ождр’јеби шајка,
1149 Да пореди уз обалу дору,
1150 Па пропаде обадва кулаша,
1151 Два кулаша Саве Самарџића,
1152 Па потјера оба еблекаша,
1153 Еблекаша Бортулић сердара,
1154 Па потјера обадва бридаља,
1155 Два бридаља Мандушић сердара,
1156 Па протјера обадва дората,
1157 Два дората Божа капетана,
1158 Крај њих прође и протјера дора.
1159 Па отјера обадва гаврана,
1160 Оба вранца Смиљанић сердара,
1161 Крај њих прође и протјера дора.
1162 Па потјера обадва путаља,
1163 Два путаља попа Бјелобрка,
1164 Па пропаде обадва путаља,
1165 Па потјера обадва јагрза,
1166 Два јагрза дубровничког бана,
1167 Крај њих прође и протјера дора.
1168 Па потјера обадва алата,
1169 Два алата Новљанина бана,
1170 Крај њих прође и протјера дора,
1171 Па потјера коња муладина,
1172 Муладина задарскога бана.
1173 На по уре ата достигнуо,
1174 Крај њег прође и протјера дора.
1175 Да сад видиш дора и ђогата!
1176 А ђогата бана задарскога,
1177 Како дјеле мору уз обалу.
1178 Од ђогата има до дората,
1179 Мала пушка доврћи не море.
1180 Кад дођоше граду на капији,
1181 Допад’ Шаха до коња дората,
1182 Све дората по ноздрвам љуби,
1183 Па сердару код дората каже:
1184 »О сердару, тако ти закона!
1185 Кад си мене данас ујагмио,
1186 На весељу задарскога бана,
1187 Немој мене болан продавати!«
1188 Када Омер разумо р’јечи,
1189 Од дјевојке све закреће главу,
1190 Јер се боји, море заплакати,
1191 Па код Задра кавгу заметнути.
1192 Ал ста вика задарскога бана:
1193 »О сердару не примај дјевојке!
1194 Док не дође Гавран капетане,
1195 Ти си мога ђога преварио!
1196 Ја, како сам ђога добавио,
1197 Из Мљетака за оку дуката,
1198 Ата нема на нашем приморју,
1199 Да ће утећ’ уз обалу ђогу.«
1200 Докле Гавран стиже капетане,
1201 Половина прокасало уре.
1202 Њега пита млад од Задра бане:
1203 »Дуко моја, Гавран капетане!
1204 Је ли дорат ђога преварио?«
1205 Њему Гавран вели капетане:
1206 »Господине, млад од Задра бане!
1207 Подај Шаху, жалосна ти маја!
1208 Њега сердар није поредио,
1209 Већ за њима пушт’о уз обалу.
1210 Ексик крила у коња дората,
1211 Док је твоме ђогу уграбио.«
1212 Бан Омеру предаде дјевојку,
1213 Омер Шауз узе код дората,
1214 Ал допаде од Новога бане,
1215 Па сердару вели код дората:
1216 »Држ сердару стотину цекина,
1217 Што рекосмо лагати не ћемо.«
1218 Њему Омер вели код дората:
1219 »Почуј, бане, ни лагања нема,
1220 Дедер вади стотину цекина!
1221 Теби џаба код дората Шаха.«
1222 Бан му даде стотину цекина,
1223 А он њему код капије Шаху.
1224 Омер хода а дората вода,
1225 Чудна дора Бабахметовића!
1226 Никад доре жива мира нема.
1227 Ко да дорат ни летио није,
1228 Вриска г’ стоји а копа ногама,
1229 Свак на чудо иде до дората,
1230 Па сејире њега код капије.
1231 Сађе глава задарскога бана,
1232 Пред капију сејирити дора,
1233 Крај њег прође три до четер’ пута,
1234 Када ли га осејири бане,
1235 Бан сердара код дората викну:
1236 »Чуј сердару, весела ти мајка!
1237 Сад ми право и правично кажи!
1238 Али дужда двориш мљетачкога?
1239 Али цара двориш Сулејмана?
1240 Али краља двориш Бечанина?«
1241 Њему Омер заче говорити:
1242 »Господине, млад од Задра бане,
1243 Ја не дворим дужда мљетачкога,
1244 А не дворим цара Сулејмана;
1245 Већ ја краља дворим Бечанина,
1246 Ја сам дука Бечанин ћесара,
1247 Од Карловца од Купе ледене.«
1248 Када бане те разумје р’јечи,
1249 Он сердара даље запитао:
1250 »Тако т’ душе, дуко ћесарова,
1251 Ал си дора дома отхранио?
1252 Ал дората за новце купио?
1253 Ал си дора у боју добио?«
1254 Њему Омер на то прихватио:
1255 »Господине, млад од Задра бане,
1256 Мучно ’ваког отхранити дора,
1257 Још мучније купити за благо,
1258 Већ ја дора у боју добио.«
1259 Њему опет млад од Задра бане:
1260 »Тако т’ душе, дуко ћесарова,
1261 Гдје ти дора у боју задоби?
1262 Јеси л’ чуо, ког си погубио?
1263 Испод кога дора прихватио?«
1264 Њему Омер на то одвратио:
1265 »Јесам, бане, вјеру ти задајем,
1266 Гдје се Купа бије и Корана,
1267 А под кулом тврдан капетана,
1268 У пушкању Муја кладушкога,
1269 Погубио Хрњицу Омера,
1270 Правог брата Муја кладушкога.«
1271 Бан га опет код дората викну:
1272 »Давор дуко Бечанин ћесара!
1273 Јеси л’ чуо оклем дорат Мују?
1274 Дора Мујо харамбаша нема,
1275 Него ђога, ујели га вуци!«
1276 Њему Омер код дората каже:
1277 »Јесам, бане, вјеру ти задајем!
1278 Скоро Мујо поклонио секу,
1279 На Цетину Бабахметовићу,
1280 Па ј’ отишо Хрњиц Омере,
1281 У погоде Бабахметовићу,
1282 Ту му ага поклонио дора.«
1283 Када бане те разумје р’јечи,
1284 Он сердара опет повикао:
1285 »Чуј ме, дуко Бечанин ћесара!
1286 Да ми право тако ти не каза,
1287 У мало ти баш не прође глава
1288 Са дорта Бабахметовића,
1289 Ја см позн’о вражијега дора.
1290 Него почуј, дуко ћесарова!
1291 Пошто ш’ продат вражијега дора?
1292 Ево т’ за њег бућа са рамена,
1293 По њојзи су од злата кругови.
1294 Мене ј’ стала пет стотин’ цекина,
1295 Ево јоште пет стотине’ готових.«
1296 Када Омер те разумје р’јечи,
1297 У мисли је момак ударио:
1298 »драги Боже, што ћу и како ћу?
1299 Подај дора, падоше крила,
1300 Не дај дора, осјети се бане,
1301 Да сам главом Бабахметовићу,
1302 Дати ми је, друкче бит’ не море.«
1303 Па он дора за јаблан привеза,
1304 Те побјегну од дората свога.
1305 И повика задарскога бана:
1306 »Скидај бућу, вади маџарије!«
1307 Одмах бане скину бућу с леђа,
1308 Обуче ју Бабахметовићу.
1309 Бан изброји пет стотин’ цекина,
1310 Омер узе, сасу у џепове,
1311 Па побјеже од дората свога;
1312 Дорат оста, бунарове градећ.
1313 Мало вр’јеме, ни дуго не било,
1314 Стаде вика задарскога бана
1315 На катане, да одр’јеше дора,
1316 Да га воде Задру на капију,
1317 А на јасле задарскога бана,
1318 Да с’ не чуде гледајући дора.
1319 Сад катане ату полетјеше,
1320 Ал да хује видиш у дората!
1321 Нема тога, да га одријеши,
1322 Вен да глава Бабахметовића.
1323 Таква ј’ хуја у дората бјесна,
1324 Тројицу је ногама убио,
1325 Четворицу зубом дохватио,
1326 Прснуш’ од њег на четери стране.
1327 Кад то видје млад од Задра бане,
1328 Када видје, што уради доре,
1329 Пусти дора, Омеру приступи,
1330 Па за бућу руком прихватио:
1331 »Чуј ме, дуко, Бечанин ћесара!
1332 Вражјег дора ни за динар не ћу,
1333 Скидај бућу, вади маџарије!«
1334 Њему Омер код капије виче:
1335 »Почуј бане, мио господине!
1336 Не дам буће, не дам маџарија,
1337 Што пазарим, натраг не повраћам.«
1338 Њега моли млад од Задра бане:
1339 »Дај ми бућу, џаба ти цекини,
1340 А и дорат Бабахметовића.«
1341 Не да Омер буће са рамена,
1342 Јер је мучно бућу сакројити,
1343 За њу дати пет стотин цекина.
1344 На то дође од Новога бане,
1345 Задранину заче говорити:
1346 »Чуј, мој побро, млад од Задра бане!
1347 Твоја није њега замолити,
1348 Отми бућу, а отми цекине!
1349 Њему дорат џаба код јаблана.«
1350 Када Омер те разумје р’јечи,
1351 Он повика Новљанина бана:
1352 »Чуј сердару, од Новога бане!
1353 Ево т’ вјера овога сердара,
1354 Ако мени криво урадите
1355 На весељу задарскога бана,
1356 Је ћу сјести у седлу дорату,
1357 Стјерати га Бечу леденоме
1358 Сто љубити, молити ћесара,
1359 Тер ћу му се л’јепо потужити,
1360 Да сте мени криво урадили,
1361 Јачи ј’ ћесар од мљетачког дужда,
1362 Камо л’ није од задарског бана.«
1363 Када бане те разумје р’јечи,
1364 Он свом побру код капије каже:
1365 »Не будали од Новога бане!
1366 Ја му криво не смјем урадити
1367 Од нашега Бечанин ћесара,
1368 Већ га моли, нек ми бућу врати.«
1369 Оба моле, користи им нема,
1370 За тим Омер повикао бана:
1371 »Давор бане, мио господине!
1372 Право кажи, ком купујеш дора?«
1373 Њему каже млад од Задра бане:
1374 »Купујем га своме сину Мату,
1375 Да он сједе у седло дорату,
1376 Да кад Турци низ ведрине срну,
1377 Ког потјера на дорату Мато,
1378 Да га стигне и удари ћордом,
1379 Када буде бјежо на дорату,
1380 Да утече свакому Турчину,
1381 Рад тога ти купујем дората.«
1382 Када Омер те чуо ријечи,
1383 Он повика задарскога бана:
1384 »Давор бане, мио господине!
1385 Кад га Мату ти купујеш своме,
1386 Казаћу ти мане доратове,
1387 Има хуја у дората мога,
1388 Има м’ хуја десет марифета.
1389 Де изведи Мата јединога!
1390 Ја ћу сјести у седло дорату,
1391 А ти Мата дигни на дората.
1392 За ме бане на дората мога
1393 Да му десет кажем марифета,
1394 Па ће г’ Мато смјети одр’јешити.
1395 А сам бане на њег узјахати,
1396 Не смједох га ни ја узјахати,
1397 Вен ја имам Богом побратима,
1398 На Кладуши Ковачевић Рама,
1399 Он ми хуја каза доратову.«
1400 Кад бан чуо, повикао Мато;
1401 »Дедер, Мато, јаши на дората!
1402 Нек ти сердар каже марифете,
1403 Па ћеш смјети појахати дора.«
1404 Када Омер одр’јеши дората
1405 И на њему седло притиснуо,
1406 Бан сердаре код дората викну:
1407 »диж’те Мата на сапи дорату.«
1408 Кад дигнуше Мата на дората,
1409 Њему Омер заче говорити:
1410 »Давор Мате задарскога бана!
1411 Хватај руке око паса мога!
1412 Да ти хују кажем доратову.«
1413 Мато виче: »Не брини се тиме!«
1414 И за пас му руком прихватио.
1415 Пусти Омер од капије дора,
1416 А бан гледа Задру уз Ведрине.
1417 Гледа бане, гледају сердари,
1418 Кад ће дука повратити дора.
1419 Кад с’ од Задра Омер одмакнуо,
1420 Веће Мата леђа забољела,
1421 Од пустога зора доратова.
1422 А ста вика бановић Матије:
1423 »Враћај дора, дуко ћесарова!
1424 Ја сам десет сазнао марифета.«
1425 Њему Омер вели са дората:
1426 »Давор Мато бана задарскога!
1427 Ак’ си десет сазно марифета,
1428 Н’јеси, Мато, ти један’естога.
1429 Ово дука није ћесарова,
1430 Него Омер с поља цетинскога,
1431 Син рођени Бабахметовића,
1432 Ти не падај са коња дората,
1433 Јер изгуби од рамена главу.«
1434 Њему Мато на дорату каже:
1435 »Омер-ага, ни падања нема.«
1436 Тако Задру бјежи уз Ведрине,
1437 Ал ста вика Иван-капетана;
1438 Те с бедена повикао бана:
1439 »Господине, млад од Задра бане!
1440 Што ти метну на дората Мата?
1441 Ево т’ вјера Иван-капетана,
1442 Оно ћука није ћесарова,
1443 Вен је Турчин Бабахметовићу
1444 У тевдилу, жалосна ти маја!
1445 Ено прави до горе Буковца
1446 Јер он сенту иде цетинскоме.«
1447 Када бане те разумје р’јечи,
1448 Викну бане, а спомену Мата:
1449 »Хајд’ Иване, упали топове!«
1450 Пали Иван Вранка и Зеленка,
1451 Па за њима дван’ест лумбарада.
1452 Кад на Задру пукоше топови,
1453 Сваки знаде по камен-котару,
1454 Да је ларма код Задра камена,
1455 Те са кула пукоше мужари,
1456 По чардацим’ деру зембереци,
1457 А по стражам’ пуше каљунови.
1458 Када Омер топе опазио,
1459 Он се својим дором разговара:
1460 »Давор доре родитеља мога!
1461 Чујеш ларму, чујеш ли топове?
1462 Сад ћеш видјет уз Котар потјере!
1463 Већ, дорате, десно крило моје!
1464 Да те видим уз ведрине равне!«
1465 Када дорат земљом заграбио,
1466 Нема ата да б’ достиг’о дора,
1467 Тако гони уз ведрине б’јеле,
1468 А све гледа Омер на дорату,
1469 Потјере му од капије нема.
1470 Кад на Задру пукоше топови,
1471 Опет пуче дванаест топова,
1472 Те се ситан огањ оборио;
1473 Кол’ко пушка дрма и лумбарда,
1474 Ко да Задар оде у времење.
1475 Ту се Омер чудом зачудио,
1476 Што потјере уз ведрине нема.
1477 Он све прави до горе Буковца.
1478 Кад се близу кланца помолио,
1479 Големо је чудо угледао,
1480 Јер из кланца магла испанула,
1481 А из магле ђогат помолио:
1482 Мили Боже! Ко је на ђогату?
1483 Кад ал бабо, Махмут ага стари.
1484 Бабо чуо огањ и топове,
1485 Па је диг’ои триста коњаника,
1486 Још његових седам пособаца,
1487 Пред њима је бабо на ђогату,
1488 Па за њима триста коњаника,
1489 Све му вије бабо на ђогату,
1490 Па спомиње сина и дората:
1491 »Мој Омере, драго дјете моје!
1492 Што пуцају задарске лумбарде,
1493 Ал на мртву осјечену главу,
1494 Ал на б’јеле савезане руке?
1495 Ево т’ вејра родитеља твога!
1496 Ако т’ буду одрезали главу,
1497 Бабо ће је окајати, сине!
1498 Ако т’ буду савезали руке,
1499 Твој ће бабо њиха одр’јешити,
1500 Ја л’ ћеш мене данас пожељети,
1501 А и седам својих братинаца.«
1502 Тако вије и ђогата гоња.
1503 Кад ал ето Омер на дорату,
1504 Управио један прам другоме.
1505 Бабо сина не мож’ да познаде,
1506 Па он дјеци са ђогата каже:
1507 »Дјецо моја, десна крила моја!
1508 Вид’ сердара а види му дора!
1509 Ја га дјецо познати не могу;
1510 Већ на оног ата гледајући,
1511 К’о да је дорат Бабахметовића,
1512 ’Наког скока у хајвана нема,
1513 Осим дора Омер-аге мога.«
1514 Кад се Омер ближе прилучио,
1515 Да га бабо препознати мого,
1516 Тад’ га бабо са ђогата викну:
1517 »О Омере, драго д’јете моје!
1518 Приђи с дором до ђогата мога,
1519 Па се не бој дужда мљетачкога,
1520 А камо ли бана задарскога.«
1521 Када Омер притјерао дора,
1522 Пусти дора, а полетје бабу.
1523 Бабо м’ руке пољубит не даде
1524 Већ он пита свог Омера сина:
1525 »Јеси л’, сине, здраво и весело?« –
1526 »Јесам, бабо драгом Богу хвала!«
1527 Ал заплака Махнмут ага стари:
1528 »Видје л’ сине Ченгић Али-бега?«
1529 Насмија се Омер на дорату,
1530 Па на сапи полетио дору,
1531 Скиде Мата, на ђогата баци,
1532 А за баба Махмут-агу свога:
1533 »Ето т’ бабо Ченгић Али-бега,
1534 Ето Мата задарскога бана,
1535 За њег ћемо бега избавити,
1536 Већ дукчије избавити не ћеш.«
1537 Када ли га бабо прихватио,
1538 Све он љуби Бановић Матију
1539 Рад хатора Ченгић Али-бега,
1540 А Омер му полетио руци:
1541 »Куку, бабо, миловање моје!
1542 Де ти ђога врати на Цетине,
1543 Носи сина задарскога бана,
1544 Па му подај шекерову главу,
1545 Нек је једе у конаку твоме!
1546 Мени изун подај, родитељу,
1547 Дај ми , бабо, седам братинаца,
1548 Дај ми чету триста коњаника,
1549 Да ја Задру спанем латинскоме,
1550 Да ја видим што топови деру,
1551 Што се силан огањ обаљује.«
1552 Кад му бабо те разумје р’јечи,
1553 Пригрли га, па му говорио:
1554 »Сад ја знадем, да имадем сина,
1555 Ето т’ браће, ето коњаника!«
1556 Махмут с’ ага на Цетину врати,
1557 Снесе Мата до оџака свога.
1558 Омер с’ Задру на дорату врати,
1559 Ал на чудо Омер ударио,
1560 Јер је Ченгић сашо Хасан беже,
1561 И шест хиљад’ савео војника,
1562 С тог пуцају задарске лумбарде,
1563 С тог се ситан огањ обаљује,
1564 Јер код Задра завргла се кавга.
1565 Када Омер шуру опазио,
1566 Повика га са коња дората.
1567 »Хасан-беже, жалосна ти мајка!
1568 Што то радиш код Задра камена?
1569 Бјежи т’ војска, жалосна ти маја!
1570 Од топова задарскога бана,
1571 А ти Задра пвихватит не мореш,
1572 Без царевих баљемез топова,
1573 Остав’ Задар, жалосна ти мајка!«
1574 Намах Омер управио дора,
1575 Крај Пилића крај влашкога села,
1576 Крену за њим шура Хасан беже,
1577 Низ Котаре оба ударише.
1578 Сад да видиш кавге по Котару!
1579 Како с’ гоне по камен-котару,
1580 Како робе, као ватром пале,
1581 Тешка јада на обадвје стране!
1582 Препаде се Бабахметовићу,
1583 Све с’ приморје на њих подигнуло,
1584 Омер шуру викну Хасан-бега:
1585 »Враћај војску, жалосна ти мајка!
1586 Нам’ индата на Котару нема.«
1587 Па враћају на ведрине војску,
1588 Несе мртве, носе рањенике.
1589 Вид’ жалосна Ченгић Хасан-бега,
1590 Што уради код Задра камена!
1591 Даде беже стотину шехита,
1592 Двјеста јадних стече рањеника,
1593 А он брата јоште не извади,
1594 На ведринах покопаше мртве,
1595 Рањенике своје понесоше;
1596 Па Хасан бег сенту крену своме,
1597 Омер глава на Цетине кули.
1598 Ал да ти је било погледати,
1599 Кад се они оба растадоше,
1600 Како Омер на дорату пјева!
1601 Као кука Ченгић Хасан беже!
1602 Када Омер бега опазио,
1603 Да он кука као женска глава,
1604 Да с’ он брата Али-бег сјећа,
1605 У пјесни га ’вако спомињући:
1606 »Куку, брате, грдна рано моја,
1607 Да л’ те већма метнух у тамницу!«
1608 Омер дора Хасан-бегу врати,
1609 Пригли га, те га пољубио.
1610 »Чуј, мој шура, Ченгић Хасан беже!
1611 Неплач’ шура, женска глава н’јеси!
1612 Хајде, шура, двору пјевајући!
1613 Ти ш’ видјети Али бега свога,
1614 У кочијах, а на бедевијах,
1615 И Бисеру бана задарскога;
1616 Ја сам, беже, ујагмио Мата
1617 Једног сина задарскога бана,
1618 Однио га ка Цетину моме,
1619 За њег ћу ја бега избавити.«
1620 Кад Хасан-бег те разумје р’јечи,
1621 Грли, љуби, да отступи не ће.
1622 То рекоше, па се растадоше,
1623 Сваки своме двору окренуо.
1624 Кад ли Омер на Цетину дође,
1625 До оџака родитеља свога,
1626 Са агом с’ Мато шали у одаји,
1627 И све једе шекерову главу.
1628 Када вакат од конака дође,
1629 Ал закука сиња кукавица,
1630 То не кука сиња кукавица,
1631 Већ то кука Омерагиница.
1632 За што кука Омерагиница?
1633 Јере Омер у одају не ће,
1634 Док не види Али-бега свога.
1635 Кад свануло, огрануло сунце,
1636 А ето ти катане од Задра,
1637 Катана је задарскога бана.
1638 Вади књигу, даде Омер аги.
1639 Што му пише млад од Задра бане:
1640 »Омер ага, права с’ мушка глава!
1641 Мушко био, па ме преварио,
1642 Одно ми на Цетину Мата!
1643 Ц’јени Мата за готово благо,
1644 Да м’ утјешим на оџаку мајку.«
1645 Када Омер књигу разгледао,
1646 Он написа бану на кољену:
1647 »Хоћемо ми сужње пазарити;
1648 Дед ми бане Ченгић Али бега
1649 И Бисеру јединицу своју,
1650 Па и Шаху аге Хасан-аге,
1651 Што је продах Новљанину бану,
1652 У кочије а на бедевије.
1653 Дао сам је за сто маџарија,
1654 Не б’ је бане за цекине дао,
1655 Ни за касу задарскога бана.
1656 У тебе је дванест сужања,
1657 Сваког сужња пушћај из тавнице.
1658 Како си их похватао бане,
1659 Так’ их спреми од Задра камена,
1660 И мени ћеш пет сотитн’ цекина,
1661 Да опремим на Цетину пира.
1662 Ако л’ дати дуговања не ћеш,
1663 Ја ти бега ни жалити не ћу,
1664 Ниј’ га моја породила мајка,
1665 Да га жали Бабахметовићу.
1666 Ја ћу одн’јет са Цетина Мата,
1667 Па га дати босанском везиру,
1668 А везир ће цару стамболскоме,
1669 Већ се њему ти не надај бане.«
1670 Када књигу проучио бане,
1671 Он Омеру другу книгу пише:
1672 »Омер-ага Бабахметовићу«
1673 Немо’ Мата у Травник везиру,
1674 Причекај ме до недјељу дана,
1675 Док ја спремим главно дуговање.
1676 Кад ли прође до недјељу дана,
1677 Још’ дората, Матију поведи
1678 Све до мене, на поље кључарско,
1679 Ондје ћемо сужње пазарити.«
1680 Таку бане књигу оправио.
1681 Омер чека роба на Цетини,
1682 Никад љуби у одају не ће,
1683 Већ он спава у ахару своме;
1684 Госпа кука јутром и вечери.
1685 А кад прође до недјељу дана,
1686 Омер спреми на Цетину Мата,
1687 И њему је поклонио вранца,
1688 И још том ешекерову главу.
1689 Пође Омер и поведе Мата,
1690 Уз Омера триста коњаника.
1691 Кад дођоше на поље кључарско,
1692 Дочека их млад од Задра бане,
1693 Јоште с њиме до триста катана,
1694 У кочијам’ Ченгић Али-беже
1695 И Бисера бана задарскога,
1696 А и Шаха са Ливна камена;
1697 За њим јоште дванаест сужања,
1698 Још му даде пет стотин’ цекина,
1699 Омер бану на гаврану Мата.
1700 Још му бане вели Задранине:
1701 »Хвала теби Бабахметовићу,
1702 Кад си Мата диго на гаврана.«
1703 То рекоше, па се растадоше,
1704 А бан с Матом Задру окренуо.
1705 Омер дође ка Цетину граду,
1706 Па под кулом устави кочије,
1707 Из њих скочи Ченгић Али-беже,
1708 Па Бисера бана задарскога,
1709 За њом Шаха аге Хасан-аге,
1710 За њом Омер уз мостове кули,
1711 Тад је Омер кулу населио,
1712 Па код госпе конак учинио,
1713 Јере Злати сузу утрнуо:
1714 Дов’о јој је Ченгић Али-бега.
1715 Кад свануло, сунце огрануло,
1716 Он изађе у ахар-одају,
1717 Сви га Турци тамо дочекаше,
1718 Грле, љубе Бабахметовића,
1719 Они агу у одаји вичу:
1720 »Дед Омере поклони нам Шаху.«
1721 Омер викну на Цетину Турке:
1722 »Чујете ли, драга браћо моја,
1723 Ево вјера Бабахметовића,
1724 Паше није, а везира нема,
1725 Да бих њему поклонио Шаху,
1726 Ја ћу Шаху мајци отправити,
1727 Ето мајке, а ето дјевојке,
1728 Нек ју даје, куда њојзи драго.«
1729 Па два ата Оемр опремио,
1730 Па он Шаху на ата метнуо
1731 И Ливну је мајци повратио.
1732 Сад да видиш дванаест сужања,
1733 Кад Омеру полетјеше руци:
1734 »Богом, брате, Бабахметовићу!
1735 Де нам кажи наше дуговање,
1736 Па нас пусти, да кући идемо,
1737 Да просимо, да ти доносимо.«
1738 Тад им Омер рече у одаји:
1739 »Браћо! Паре ни динара не ћу,
1740 Сваком халал, хајте домовини.«
1741 Дову чини дванаест сужања:
1742 »Благо њему све до в’јека пуста!«
1743 Па он спреми два брата рођена,
1744 Уз њих три’ест диже Цетињана,
1745 Али-бега у кочију баци,
1746 И Бисеру од Задра камена,
1747 Браћу посла, а посла сватове,
1748 Путујући на Загорје сађу.
1749 Када браћа бега доведеоше,
1750 На Загорје до камене куле,
1751 Сестру браћа своју утјешише,
1752 Али-бега бановом Бисером.
1753 Докле браћа бега оженише,
1754 Тамам били за петнаест дана
1755 Код оџака Ченгић Али-бега.
1756 А кад земан од повратка дође,
1757 Браћа крену на Цетину хладну,
1758 Оста беже код оџака свога.
