Čengić Alibeg i Biserka šćerka zadarskog bana (Jajce)
0001 Đoga jaše Čengić Alibeže,
0002 Đoga jaše Zadru niz Vedrine,
0003 Kraj Pilića, kraj sela vlaškoga,
0004 Ispod kule popa Bjelobrka,
0005 Tere sađe Zadru na kapiju
0006 Do bostana bana zadarskoga.
0007 Kad li beže okom pogledao,
0008 Bostan mu je u prošće ograđen,
0009 A prošće mu pjenom poliveno;
0010 U bostanu tepa ozidana
0011 A oko nje jalduz-trabozani,
0012 I jalduzli-pjenom obliveni,
0013 A po tepi prostrti minderi,
0014 Na okolo od svile jastuci,
0015 Na njim leži banova djevojka,
0016 Biserica od petn’est godina;
0017 Po jastucim’ razbacila ruke,
0018 A b’jeli se kano gruda sn’jega,
0019 Sva se sjaji od pustoga zlata,
0020 Jer po kosi pritisli cekini.
0021 Kad je beže viđa sa đogata,
0022 Do bostana doskakao đoga;
0023 Ustavi ga, »Dobro jutro« viknu,
0024 Bisera mu jutro prihvatila,
0025 Glavu diže, pozna Alibega:
0026 »Da si zdravo Čengić Alibeže!
0027 Je si l’, beže, dotjerao đoga?
0028 Moj Alibeg, da ašikujemo.«
0029 Njojzi beže l’jepo odvratio:
0030 »Istina je, pozlaćena grano!
0031 Tvoja me je želja dotjerala.«
0032 Kad to čula banova djevojka,
0033 Teško ciknu, Alibega viknu:
0034 »Alibeže, milovanje moje!
0035 Jesi l’ čuo, i haber uzeo,
0036 Da je mene ćaća poklonio,
0037 Preko mora do Ćorfeza b’jela,
0038 I dao me banu ćorfeskomu
0039 Za njegova sina Matijaša;
0040 Jer su, beže, nahvalili Matu
0041 Da ga ljepšeg u Rimluku Nema;
0042 U red će mi i svatovi doći. –
0043 Sad daj, beže, vraćaj obilježje,
0044 Što ga dadoh, milovanje moje!
0045 Prvo sam ti obilježje dala,
0046 Moj Alibeg, đerdan ispod vrata,
0047 U tri niza trista madžarija;
0048 Pa ti drugo dala obilježje,
0049 Moj Alibeg, zlatne naručnjake;
0050 U njim’, beže, dvjestra drama zlata.
0051 Pa ti treće dala obilježje,
0052 Tri vitice, tri’est drama zlata.
0053 Pa četvrto dala obilježje,
0054 O Alibeg, od zlata jabuku,
0055 U njoj, beže, do sto drama zlata.
0056 Pa ti peto dala obilježje,
0057 Moj Alibeg, kutiju bisera,
0058 Sad za Zlate okovrata niže.
0059 Pa ti šesto dala obilježje,
0060 Moj Alibeg, od zlata oglavlje,
0061 Na oglavlju do šest je nizova,
0062 Šest stotina i sedam cekina.
0063 Pa ti sedmo dala obilježje,
0064 Moj Alibeg, pero paunovo,
0065 Do pola je pero paunovo,
0066 A od pola zlatom umotano;
0067 S tim sam perom Rimluk uzmutila,
0068 Tebe, dušo, sebi primamila.
0069 Sad mi moje vraćaj obilježje,
0070 Drukče, beže, to biti ne more.«
0071 Kad to beže razumio r’ječi,
0072 On Biseri sa đogata kaže:
0073 »Bisernice, s medom gurabijo,
0074 Zar bi s’ mogla drugom pregorjeti?
0075 A meneka ostaviti, dušo?«
0076 Kad to čula banova djevojka,
0077 Teško ciknu, Alibega viknu:
0078 »O Alibeg, molovanje moje,
0079 Sjaši đoga, hodi do bostana,
0080 Alibeže, da se napijemo,
0081 Kuku beže, jedno kod drugoga,
0082 Da ne žali jedno na drugoga.« –
0083 Kada beže odjahao đoga,
0084 Pa za proštac njega privezao,
0085 On Biseri u bostan uniđe.
0086 Kad beže na minder drnuo,
0087 Zamače se do pušaka malih:
0088 Nij’ od vune, već od perutine; -
0089 Bisera mu sjede na koljeno,
0090 L’jevu ruku iza vrata baci,
0091 Sve mu mezu iz dva prsta daje,
0092 A poji ga iz zlatne čašice.
0093 Istom sjeli hladno piti piće,
0094 Vr’jeme malo ni dugo ne bilo,
0095 Al dopada tamničar Juriša
0096 Do bostana bana zadarskoga,
0097 Pa Biseru u bostanu viknu:
0098 »Daj muštuluk, banova Bisero!
0099 Eto tebi od Ćorfeza Mate,
0100 Mato iđe i svatove vodi.«
0101 Kad pogleda beže i Bisera,
0102 Pogledaše do sinjega mora,
0103 Al đemije krajem privezane,
0104 Platice su svati pobacali,
0105 Sve izlaze kranjci pod škrljaci,
0106 A nad njima krstaš i bajraci,
0107 I za njima kusci prekomorci.
0108 Kad izašli svati na obalu,
0109 Svatova je pet punih hiljada,
0110 A pred njima od Ćorfeza Mate;
0111 Sve izašlo malo i golemo,
0112 Da gledaju od Ćorfeza Matu.
0113 To sve gleda beže i Bisera,
0114 A Bisera Juriši govori:
0115 »Davor Jure, ćaćin službeniče!
0116 Pravo kaži kod bostana moga,
0117 Koje glavom od Ćorfeza Mate?«
0118 Njojzi Jure kod bostana kaže:
0119 »Ono, gospe, od Ćorfeza Mato,
0120 Štono jandal na gavranu skače,
0121 A zlatan ga škrljak pritisnuo.«
0122 Kad Bisera Matu opazila,
0123 Ona ciknu, Alibega viknu:
0124 »Moj Alibeg, milovanje moje,
0125 Vidi beže od Ćorfeza Matu!
0126 Do pola ga škrljak pritisnuo!
0127 Pa vid’ bježe, kako j’ požutio,
0128 Ne bi ga se vrane nagodale,
0129 A kamo l’ ga ljubila djevojka!«
0130 Tako ona s njime pregovara.
0131 Vr’jeme malo ni dugo ne bilo,
0132 Gdje je sreća i neseća dođe;
0133 Vi’ nebahta toga Alibega!
0134 Jer pošeta Ivan kapetane,
0135 Ivan Zadru šeće po bedemu;
0136 Kraj košev i topova pustih.
0137 Kada bega viđa kapetane,
0138 On poznade Čengić-Alibega,
0139 Pa topčije grlom poviknuo:
0140 »O topčije, ujela vas guja,
0141 Viđate li vi Turčina kletog,
0142 Gdje on ljubi banovu djevojku,
0143 Na sramotu u bostanu bašči,
0144 Ko da živa hrišćanina nema,
0145 Hrišćanina, s njime kršćanina.«
0146 Tad topčije namah za fitilje;
0147 Opališe Vranka i Zelenka,
0148 Pa za njima dvan’est lumbarada.
0149 Alibega zrnje nadmetnulo,
0150 Alibeg se na noge skočio,
0151 Te poskaka do konja đotaga;
0152 Za njim jagmi banova Bisera,
0153 Biserica, kao paunica.
0154 Dok djevojka odr’ješila đoga,
0155 Beg pritegnu četiri kolana.
0156 »Alah« reče, pa zajaha đoga,
0157 A Biseru na đogata baci,
0158 Te pobježe Zadru uz Vedrine.
0159 Sve Zadarski drmaju topovi,
0160 Gotovi se svati nametnuše,
0161 A pred njima od Ćorfeza Mate.
0162 Sad da ti je bilo pogledati,
0163 Kako viće Banović Matija:
0164 »Stande, beže, uticanja nema!«
0165 A beg njemu sa đogata vraća:
0166 »Gon’ de Mato, zastajanja nema,
0167 Svatovi smo, bez galame n’jesmo.«
0168 Sad da viđaš bega i đogata!
0169 Po Vedrina đogat preletio,
0170 Od po susta, Biseru noseći.
0171 A kad đogat uz Vedrine susta,
0172 Tad Bisera Alibega viknu:
0173 »Moj Alibeg, milovanje moje!
0174 Kamo t’, beže, hvala đogatova?
0175 Jesi li mi govorio, dušo,
0176 Te hvalio kod Zadra đogata,
0177 Da ga bržeg u Turčina nema.
0178 Goni đoga, žalosna ti majka,
0179 Strag’ stigoše a spr’jed pritekoše.«
0180 Na to beže ošinuo đoga,
0181 Iz trbuha krvcu otvorio,
0182 Al mu đogo ni pomaknut ne će.
0183 Beg Biseru grlom povikao:
0184 »Biserice, s medom gurabijo!
0185 Ne mož’ đogo, ujeli ga vuci:
0186 Mrtva glava ni pomaknut ne će.«
0187 Tako beže s njome pregovara,
0188 Dok pogleda klancu pod planinu,
0189 Vidje, Vlasi klanac ujagmiše
0190 A kad begu klanac prihvatiše,
0191 Beg zapjeva na đogatu svome:
0192 »Davor đogo, desno krilo moje!
0193 Nama Vlasi klanac ujagmiše,
0194 Nama valja na njih udariti,
0195 Udariti, da ćeš poginuti.«
0196 Pa na klanac natjerao đoga;
0197 Iz kamenja Vlasi dočekali,
0198 I na bega oganj oboriše,
0199 Taman dvan’est pogodilo đoga.
0200 Mrtav đogo pade po kamenju,
0201 Đogat pade, a bega pretišće.
0202 Alibeg se đogom rastavio,
0203 I pobježe u studence st’jene.
0204 Za njim nagnu banova Bisera.
0205 Kad li beže u kamenje uđe,
0206 On otpasa četiri silaha,
0207 A istrese sto dva’est fišeka,
0208 Pa povadi obje puške male.
0209 Sve nabija banova Bisera,
0210 A beg puca iz kamenja pusta.
0211 Istom begu nestalo fišeka,
0212 Kad mu nešto na pleća skočilo.
0213 Mili Bože, ko bi biti mogo?
0214 Kad li tamo, od Ćorfeza Mato!
0215 Kad ga beže sa pleća skinuo,
0216 Stade njemu ’vako besjediti:
0217 »Davor Mato, žalosna ti maja!
0218 Lazum n’jesu do dv’je đuvegije,
0219 Cura jedna, dvije đuvegije:
0220 Borme jedno valja da se gubi.«
0221 Pa za palu beže prihvatio,
0222 Crnom ga je zemljom sastavio;
0223 Oko njeg se Vlasi sastadoše,
0224 Pa dok begu ruke savezaše,
0225 Još četiri poželjela maja.
0226 Kad li bega živa savezaše,
0227 Te vratiše Zadru uz Vedrine,
0228 Da t’ je bilo sada pogledati,
0229 Kako cvili banova Bisera,
0230 Gorko cvili, teške suze ljeva.
0231 Kada stiže na Vedrine bane,
0232 I ugleda bega savezata,
0233 Ne videći Banović Matije,
0234 Tad on bega sa brnjaka viknu:
0235 »Ljuta zmijo, Čengić Alibeže!
0236 Koga kucaš, prebolenja nema.
0237 Al čuj beže, žalosna ti maja!
0238 Što si do sad beže sagr’ješio,
0239 Nek to ide sve pred tvoju dušu;
0240 Što od sele, pred banovu bilo!«
0241 Njemu Čengić veli Alibeže:
0242 »Ne budali, mlad od Zadra bane!
0243 Al ni tako bane biti ne će,
0244 Već onako, kako Bog naredi.
0245 Pa čuj, bane, što Alibeg kaže:
0246 Ja ne žalim danas poginuti,
0247 Dosta sam se najaho đogata,
0248 Sa njeg, bane, zam’jenio glava,
0249 Naljutio tvoje Biserice.«
0250 Sad da viđaš zadarskoga bana,
0251 Kako na njeg natjera brnjaka,
0252 Kako bega sa brnjaka mlati,
0253 Nit razbira oka nit obrva.
0254 Njega beže na Vedrini viknu:
0255 »Čuj me, bane, to nije junački,
0256 Tući bega ruku savezatih.
0257 Kad sam bio u sedlu đogatu,
0258 Što nijesi istjero brnjaka,
0259 Te me onda sa brnjaka kucko?
0260 Ja bi t’ reko, da si muška glava.«
0261 Kada bane te razumi r’ječi,
0262 Zastidi se, potjera brnjaka,
0263 Napr’jed bane, za njim Alibeže,
0264 Stjeraše ga u avliju banu,
0265 A avliji svati pritisnuli.
0266 Bane kuli Biseru opremi,
0267 A Bisera džamu dopanula,
0268 Sa pendžera gleda Alibega,
0269 Kakom će ga smrti umoriti,
0270 Jer je bane suce postavio.
0271 Po stolovih posjeli serdari,
0272 V’jeće viju, rujno vino piju,
0273 Kakom će ga smrti umoriti.
0274 Svi serdari v’jeće učiniše,
0275 Da ga bane metne pod henkala..
0276 Henkal dođe i donese ćordu,
0277 Pa je oštri poviš Alibega.
0278 Henkal njemu u avliji kaže:
0279 »Mol’ se Bogu, Čengić Alibeže!
0280 Tebi svijet valja prom’jenuti.«
0281 Njemu beže veli u avliji:
0282 »Udri henkal, žalosna ti maja!
0283 Da su moje odrješene ruke,
0284 Ja bi tvoju davno otkinuo.«
0285 Istom Toma naoštrio ćordu,
0286 Da ošine bega u avliji,
0287 Vid’ der sreće Čengić-Alibega!
0288 Bez enđela umiranja nema,
0289 Jer četiri spadoše sluškinje,
0290 Sve četiri bana zadarskoga,
0291 Zakukaše, banu poletješe:
0292 »Kuku bane, Rimu pogledanje!
0293 Daj ne s’jeci Čengić-Alibega!
0294 Ubode se tvoja Biserica,
0295 Eno j’ bane nožić povadila,
0296 Pa na pupak, bane, naslonila,
0297 Te se Rimu kune i zakonu.
0298 Dok poleti s Alibega glava,
0299 Već je niko poljubiti ne će.
0300 Kada bane te razumi r’ječi,
0301 Žao mu je jedine Bisere,
0302 On henkala u avliji viknu:
0303 »Zabi sablju, odn’jeli ga vrazi!
0304 Meni Jura zovi tamničara,
0305 Nek ponese od tavnice ključe,
0306 U kojoj je četr’est aršina,
0307 U kojoj je voda do koljena,
0308 Gdje plivaju zmije i akrepi,
0309 Na dno ću ga vrći u tavnicu.
0310 Ev’ mu vjera zadarskoga bana,
0311 Da mu živu izlazenja nema,
0312 Vidjet sunca ni mjeseca ne će,
0313 Već mu mrtvu kosti pokupiti,
0314 Pa će mu ih u havanu stući,
0315 Te prosuti u debelo more,
0316 Nek ne more ni riba proždrti,
0317 Nek se takvi već ne legu vrazi.«
0318 Odvedu ga bace u tavnicu,
0319 Spustiše ga četr’est aršina,
0320 A beg sjede na studenu stj’enu.
0321 Obje noge u vodu bacio,
0322 Kolju zmije, štipaju akrepi.
0323 Al da viđaš Matinih svatova!
0324 Jadni svati siđu u đemiju,
0325 Kukajući preko sinjeg mora. –
0326 Leži Čengić banu u tavnici,
0327 Od dna do dna do petnaest dana.
0328 Vav’jek s’ beže selametu nada,
0329 Kad će njega izvadit Bisera.
0330 Ne zna beže, žalosna mu maja,
0331 Da će ostat po dilber Biseri,
0332 Jer je tvrdi mlad od Zadra bane.
0333 On nju danju iz odaje pušća,
0334 A u večer meće pod kilite;
0335 Nikad ona izbavit ga ne će..
0336 Begu već je u treću nedjelju,
0337 Vidi hvale, vidi Alibega!
0338 On procvili u tavnici banu:
0339 »Gospodine, mlad od Zadra bane!
0340 Ded me vadi iz tavnice puste.
0341 Te mi skini sa ramena glavu,
0342 Uzmi za nju glavno dugovanje!
0343 Ja tavnice podn’jet ne mogu.«
0344 Kada bane čuo Alibega,
0345 Začudi se, pa na noge klisi,
0346 Pa on Jura zovnu tamničara:
0347 »Izved’ bega u avliju banu!«
0348 Jure sađe, bega izvadio,
0349 Te ga banu dov’o u avliju.
0350 Njemu veli mlad od Zadra bane:
0351 »Ljuta zmijo, Čengić Alibeže!
0352 Što procvili u tavnici mojoj?
0353 Al si mesa gladan i pogače,
0354 Al si vina žedan i rakije?«
0355 Njemu beže u avliji kaže:
0356 »Gladan mesa ni pogače n’jesam,
0357 Žedan vina ni rakije n’jesam;
0358 Već ne mogu tavnice podn’jeti:
0359 Kolju zmije, štipaju akrepi.
0360 Ja mi uzmi glavno dugovanje,
0361 Ja mi skini sa ramena glavu.«
0362 Njemu veli mlad od Zadra bane:
0363 »Ja sam drugo tebi nam’jenio:
0364 Tebi mrtvu kosti pokupiti,
0365 Pa ih onda u havanu stući,
0366 I prosuti uz debelo more,
0367 Nek ne more ni riba poždrti,
0368 Nek se taki već ne legu vrazi.
0369 Al ću drugo danas učiniti:
0370 Moreš, beže, dati dugovanje,
0371 Za glavu ti hiljadu cekina?«
0372 Njemu beže veli u avliji:
0373 »Mogu, bane, ja za svoju glavu.« –
0374 »Moreš dati, Čengić Alibeže,
0375 Dobra vranca brata Hasanbega,
0376 Uz gavrana muhurli gadaru?« –
0377 »Mogu, bane, ja za svoju glavu.« –
0378 »Moreš dati, Čengić Alibeže,
0379 Sestru Zlatu, da oženim Matu,
0380 Da budemo srcem prijatelji?«-
0381 Tu Alibeg udari u misli,
0382 Smisli beže, pa podiže glavu.
0383 Pa on banu zadarskomu kaže:
0384 »Mogu, bane, ja za svoju glavu.«
0385 Još mu reče mlad od Zadra bane:
0386 »Već ti beže dugovanja ne ću,
0387 Već mi pravo i pravično kaži:
0388 Ko će sn’jeti Zadru kamenome?
0389 Njemu beže u avliji kaže:
0390 »Pust’ me bane na vjeru junačku!
0391 Ne ću, beže vjeru ti zadajem.«
0392 Njemu beže veli u avliji:
0393 »Kad me ne smiješ na vjeru pušćati,
0394 Ded mi knjige i pero tučije,
0395 Da napišem knjigu na koljenu,
0396 Da pošaljem bratu Hasan-begu,
0397 Nek mi glavno šalje dugovanje.
0398 Njemu bane pero dohvatio,
0399 A beg sjede knjigu napravljati,
0400 Pa je bratu šalje Hasan-begu,
0401 Sve mu glavno metn’o dugovanje,
0402 Što mu ište mlad od Zadra bane,
0403 Pa je banu pruži zadarskomu:
0404 »Šalji, bane, Hasan-begu mome!«
0405 Na to bane dobavio slugu,
0406 Te ga diže na čilaša svoga.
0407 Dotle Marko ide Hasan-begu,
0408 Ali-beg se u tavnicu vraća.
0409 Njemu veli mlad od Zadra bane.
0410 »Leži, beže, u mojoj tavnici,
0411 Dok ti glavno dođe dugovanje.«
0412 Nuto vidi Marka i čilaša:
0413 Putujući, na Zagorje dođe,
0414 A do kule Čengić Hasan-bega.
0415 Čiku sjaha, u konak uniđe,
0416 A kad bega na odaji nađe,
0417 Boga nazva i poletje ruci,
0418 Na koljenu knjigu ostavio,
0419 Pa s’ istupi, stade na odaji.
0420 Kad Hasan-beg knjigu razgledao,
0421 Kad bratovu knjigu proučio,
0422 Pa on vidje glavno dugovanje,
0423 Savi knjigu, a na noge skoči,
0424 Pa on Marka u odaji viknu:
0425 »Čekaj, Marko, u konak odaji!
0426 Idem banu drugu napraviti.«
0427 Hasan ode u kulu kamenu.
0428 Kada uđe u odaju b’jelu,
0429 Sestra Zlata u odaji veze.
0430 Kada brata Hasan-bega vidje,
0431 Isped njega na noge skočila;
0432 Hasan prođe, sjede kod pendžera,
0433 Bratac knjigu gleda u odaji,
0434 Knjigu gleda, a suze proljeva.
0435 Kad mu Zlate suze ugledala,
0436 Primače se bratu i pendžeru;
0437 Ilumli se Zlate dogodila,
0438 Pa kad vidje, što u knjizi piše,
0439 Kada vidje glavnog dugovanje,
0440 Zlate ciknu, uteče na vrata,
0441 Te upade u drugu odaju,
0442 U njoj nađe Alibegovicu:
0443 Zlate ciknu, snahi govorila:
0444 »Kuku, snaho, Alibegovice!
0445 Eno tvoga Čengić Ali-bega,
0446 U tavnici zadarskoga bana,
0447 Ev’ mu glavno dođe dugovanje,
0448 Za koje se izbaviti ne će,
0449 Već ostati uv’jek u nevolji!«
0450 Kad to čula Alibegovica,
0451 Ona ciknu, a na noge klisi,
0452 Pa sa rafe divit dohvatila,
0453 Al u njemu murećefa nema,
0454 Čim bi gospa knjigu napravila.
0455 Iz obraza krvi natočila,
0456 S krvi knjigu na koljenu piše,
0457 Na Cetinu roditelju svome,
0458 Mahmut-agi Babahmetoviću:
0459 »Eto t’ knjiga, slatki roditelju!
0460 Ja mi vodi Ali-bega moga,
0461 Ja me sebi vodi na ugarke.
0462 Jesam li ti govorila, babo
0463 Ne daji me na Zagorje kuli,
0464 Za Turčina, Čengić Ali-bega.
0465 Ja sam znala, žalosna mi maja!
0466 Da će s’ na me beže oženiti
0467 Sa Vlahinjom, mati joj čemerna!«
0468 Kada taku knjigu napravila,
0469 Obu čizme, ogrnu feredžu.
0470 Tako gospa u avliju sađe,
0471 Sejiz Luku u avliji viče.
0472 Kada Luka do nje dopanuo,
0473 Knjigu njemu pruži u avliji:
0474 »Nos’ je, Luka na grad na Cetinu,
0475 A do kule Babahmetovića,
0476 Pa je podaj roditelju mome!«
0477 Njojzi Luka u avliji kaže:
0478 »Čujder, gospo, Ali-bega moga!
0479 Ja ne mogu pješke na Cetinu,
0480 Da ć’ otići od ramena glava.«
0481 Njemu veli Alibegovica:
0482 »Uzjaš’ vranca Ali-bega moga,
0483 Pa ne žali od kandžije vranca;
0484 Ako bi ti do Cetine crko,
0485 Boljeg će ti podmetnuti babo,
0486 Te ćeš boljeg dojahati amo.«
0487 Kada Luka osigura vrana,
0488 Izvede ga, sedlo pritisnuo,
0489 A za kajas njega prihvatio.
0490 Dobar li se vranac prigodio!
0491 Stade cvrka đavla i potkova.
0492 Kad to s kule Hasan-beže vidje,
0493 Luku Hasan sa pendžera viknu:
0494 »Kuda jašiš vrana bez pitanja,
0495 Bojš li se, hoćeš poginuti?«
0496 Prepade se u avliji Luka,
0497 Na kajasu vranca ustavio.
0498 U to doba Alibegovica
0499 Hasan-begu uđe u dalju;
0500 Hasan-begu pade preko krila:
0501 »Kuku, djever, Čengić Hasan-beže!
0502 Nemoj Luke, ne želio zdravlja!
0503 Ja sam Luku opremila tvoga.«
0504 Kad Hasan-beg te razumi r’ječi,
0505 Luku viknu sa pendžera svoga.
0506 »Goni, Luka, sa očiju vranca!
0507 Godi, Luka, kud si naumio!«
0508 Kada Luka vranca otisnuo,
0509 Hasan-beg je divit dohvatio,
0510 Pa on banu na koljenu piše:
0511 »Evo t’ knjiga, mlad od Zadra bane.
0512 Muško bio, pa nevoje dop’o,
0513 O moj bane, taka je Krajina!
0514 Ja ću saći, dugovanje sn’jeti,
0515 Izbaviti brata jedinoga.«
0516 Taku banu knjigu napraivo,
0517 Pa je snese u ahar odaju,
0518 Te je preda u Markove ruke,
0519 I poletje rukom u džepove,
0520 Pa mu pruži četiri cekina:
0521 »Na der, Marko, pa se napij vina,
0522 Nek ti nije zalud popudbina.«
0523 Njemu l’jepo zahvaljuje Marko,
0524 Uzja čiku, Zadra otisnuo.
0525 Nek sad tegli Zadru kamenome,
0526 Nek se bane dugovanju nada.
0527 Da vidimo Luku i gavrana,
0528 Dokle j’ Luka kidiso gavranu,
0529 Ko da nikad ni trebat mu ne će,
0530 Jer od vranca napravio đoga,
0531 Sve s’ od vranca pjena odvajljuje.
0532 Kad pomoli na Cetinu kuli,
0533 A do kule Babahmetovića,
0534 Golemo je čudo ugledao:
0535 Idu momci u novih opancih,
0536 Idu ati, a potkove nove,
0537 Teško jasni laju daulbazi,
0538 Vijaju se zeleni barjaci,
0539 A pjevaju pod njima junaci.
0540 Tamam dvjesta hoda konjanika,
0541 Svi pucaju iz pušaka malih.
0542 Tom se Luka dočudit ne more,
0543 Već se svojim vrancem pregovara.
0544 »Dobar vranče Hasan-bega moga!
0545 Kud je aga podigao vojsku?
0546 Misli Luka u sedlu gavranu,
0547 Da je vojska Babahmetovića.
0548 Nija aga sakupio vojsku,
0549 Da on iđe niz kamen-kotare,
0550 Već je aga skupio svatove,
0551 Sve svatove dvjesta konjanika,
0552 Da ih vodi na Zagorje kuli,
0553 Porad Zlate Čengić Hasan-bega.
0554 Kada li se pomolio Luka,
0555 Sjedi glava Mahmut-age starog,
0556 Uz avliju prislonio leđa,
0557 B’jela brada njedra pritisnula,
0558 Za pasom mu boje puške male,
0559 Pa ih aga palom pothvatio.
0560 Pokraj njega leži alamanka,
0561 Pred njim dorat po rudinah hoda,
0562 Vrišti dorat a nogama kopa,
0563 Dorat čeka Mahmut-agu svoga.
0564 U to doba na gavranu Luka,
0565 Boga nazva, sa gavrana frci,
0566 Te poleti Babahmetoviću.
0567 Njemu aga tiho besjedio:
0568 »Sejiz Luka, Ali-bega moga!
0569 Jeste li mi zdravo i veselo?
0570 Što si tako zamorio vranca?«
0571 Njemu Luka od gavrana kaže:
0572 »Zdravo jesmo, a veselo n’jesmo.«
0573 Pa mu pruži knjigu napravljenu.
0574 Kad je uze Mahmut-aga stari,
0575 I dok njigu očima vidio,
0576 Proli suze, za pojas je baci.
0577 Mahmut-aga u misli udari,
0578 Sam se aga sobom razgovara:
0579 »Bože dragi, što ću i kako ću?
0580 Al ću Zadru ići kamenome,
0581 Vikat bana, iskat Ali-bega,
0582 Al ću kuli ići na Zagorje,
0583 Dovest’ Zlatu, oženiti sina,
0584 Omer-agu oženiti svoga?«
0585 Muška j’ glava Muhmut-aga stari,
0586 Sam se aga sobom razgovara:
0587 »Vjere m’, volim ići po djevojku,
0588 Dovesti Zlatu, oženiti sina,
0589 A nek beže leži u tavnici;
0590 Muško bio i nevolje dop’o.«
0591 Pa svatove u avliji viknu:
0592 »O svatovi, draga braćo moja!
0593 Ja provodim golemo veselje,
0594 A žalost je na Zagorju bila,
0595 Kod dočeka Ali-bega moga.
0596 Već svatovi, draga braćo moja«
0597 Zamotajte zelene bajrake,
0598 Daulbaze vrz’te u strunjice,
0599 Ne pjevajte, braćo, ne pucaje!«
0600 Svati agu poslušaše svoga,
0601 Zamotaše zelene barjake,
0602 Daulbaze vrgnu u strunjice,
0603 Pa na dobre ate uzjahaše,
0604 Otiskoše od Cetina grada,
0605 Sve mal po mal na Zagorje kuli.
0606 Kad se b’jelu dvoru pomoliše,
0607 Vider age! On po danu neće,
0608 Jer ne more od žalosti puste,
0609 Nego noću drmnu a po noći,
0610 Od po noći do prozorja b’jela.
0611 U prozorje on podiže Zlatu,
0612 Ne u revan, već na konja vrana.
0613 Kada Zlatu na vrancu podiže,
0614 A svatovi puške povatiše,
0615 Uz djevojku oganj oboriše,
0616 Al zakuka sinja kukavica,
0617 Sa pendžera Alibegovica,
0618 Kako kuka, kako li nabraja,
0619 Kako žali Ali-bega svoga,
0620 Sudena bi zaplakala st’jena,
0621 Kamo l’ ne bi babo Mahmut-aga!
0622 Kad je čuo babo Mahmut-aga,
0623 Ustav’ mrču, gospoju zaviknu:
0624 »Ne kukaj mi, boljeće te glava!
0625 Evo t’ vjera roditelja tvoga,
0626 Ja l’ ćeš vidjet Ali-bega svoga,
0627 Ja l’ ćeš baba poželjeti svoga
0628 Na Cetini osam bratimaca.«
0629 To joj reče, pa otišće mrču.
0630 Dok ne čuo sinje kukavice,
0631 Muška glava, Mahmut-aga stari,
0632 Svatove je grlom podviknuo:
0633 »Razvijajte zelene barjake,
0634 Dalulbaze vad’te iz strunjica,
0635 Zapjevajte, braćo, zapucajte!«
0636 A svatovi, pomamni junaci,
0637 Razmotaše zelene barjake,
0638 Zakucaše svatovski čauši,
0639 Pa svatovi oganj oboriše,
0640 Sve do kule Babahmetovića.
0641 Kada l’jepu dovedoše Zlatu
0642 Staroj kuli Babahmetovića,
0643 Sad da vidiš Mahmut-agu starog,
0644 Kako aga provodi veselje,
0645 Od dna do dna, za nedjelju dana,
0646 Dok oženi Omer-agu svoga.
0647 Dvoje drago svede u odaju,
0648 Omer-agu Babahmetovića,
0649 Uz njeg Zlatu Čengič Hasan-bega.
0650 Kada Omer uđe u odaju,
0651 Vidi Zlatu u budžaku stati,
0652 U budžaku pod puli duvakom.
0653 Omer momak sjede na jatake,
0654 Pa on Zlati ni mukajet nije,
0655 Veće Zlati stade govoriti:
0656 »Davor Zlate, biserova grano,
0657 Baci duvak, ne željela zdravlja!
0658 Hod’ der sjedi kod koljena moga,
0659 Da ti oko vidim i obrve,
0660 Da poljubim djevojačko lice!«
0661 Plačna Zlate iz budžaka kaže:
0662 »Srce, dušo, Babahmetoviću!
0663 Lako j’ vidjet oka i obrve,
0664 I Zlatiji obljubiti lice,
0665 Al je mučno suzu utrnuti.«
0666 Kada Omer te razumi r’ječi,
0667 Zubom škrinu, crnica mu linu:
0668 »Čuj me, Zlato, milovanje moje,
0669 Evo t’ vjera Omer-age tvoga,
0670 Da s’ ne bojiš oku ni obrvi,
0671 A ne boj se licu djevojačkom;
0672 Evot’ vjera Omer-age tvoga,
0673 Da t’ ga nikad poljubiti ne će,
0674 Doke tvoju suzu ne otare!«
0675 To joj reče, na noge se klisi,
0676 S’ sebe baci bajramsko od’jelo,
0677 Otvor’ dolaf, vadi đejisiju,
0678 Kr-čakšire, koješil dolamu,
0679 Kratka tura dugih nogavica,
0680 Meće toke, udara ilike;
0681 Toke su mu zadarkinje prave,
0682 A ilike meće ćorfeskinje.
0683 Strukali se pasom opasao,
0684 Sve mu struke dirhemli gajtani,
0685 A tulije od žežena zlata,
0686 A po dvan’est naporedo niže,
0687 Pa četiri pripasa silaha,
0688 Za pas baci dva para pušaka,
0689 Jedno graci, drugo venedici,
0690 Pa srmali palom pothvatio,
0691 I na gajtan objesio ćordu,
0692 Koju nose kotarski serdari;
0693 Crne čizme na noge obuko,
0694 Škljak kapu turi nad obrve.
0695 Kad s’ opremi Babahmetoviću,
0696 Kano Kranjac kod Zadra kamena,
0697 Ko bi reko, da je Omer-aga,
0698 Nego serdar sa kamen-kotara.
0699 Kada ga je Zlata opazila,
0700 Ona ciknu, duvak otisnula,
0701 Pa poleti Omer-agi svome:
0702 »Srce, dušo, Omer-aga dragi!
0703 Ja se šalim, vjeru ti zadajem.«
0704 Nasmija se Babahmetoviću:
0705 »Moja Zlate, u tom šale nema,
0706 Umrt ima, vratiti se nema,
0707 Već ponesi do dorata sv’jeću,
0708 Do dorata roditelja moga.«
0709 Plačna Zlata sv’jeću prihvatila,
0710 Pa je nosi u podrum doratu,
0711 Sve bez znaja Mahmut-age starog.
0712 Kad Omer do dorata dođe,
0713 Čul obali, a sedlo navali,
0714 Na nj zadarsko udario sedlo,
0715 A svrh njega puli risovinu,
0716 Ponisko mu spušta uzenđiju,
0717 Kako jašu kotarski serdari;
0718 Rešmanliju uzdu udario,
0719 Rešma pala do po stremenluka.
0720 Zlatna peča čelo pritisnula,
0721 Niz nju kita dva’est i četiri.
0722 Kada tako opremio dora,
0723 On poleti rukom u džepove,
0724 Dade Zlati stotinu cekina:
0725 »Na der, Zlate, od mene nićaha,
0726 Poginem li kod Zadra kamena,
0727 Nek ti dužan milovanje n’jesam.«
0728 Kad li Zlate vidje madžarije,
0729 Teško ciknu, pa mu poletjela:
0730 »Srce, dušo, Babahmetoviću«
0731 Svud hodio, Zlati dohodio!
0732 Da Bog dade, ne lihnuo Zlate,
0733 B’jele ruke, ni jastuka meka,
0734 Ni Zlatina preoštroga zuba!«
0735 Nasmija se Babahmetoviću:
0736 »Davor Zlate, biserova grano!
0737 Nemoj rano vrata otvoriti!
0738 Ne kazuj mi braći a ni babu!
0739 Nek se braća kola naigraju,
0740 Naigraju, a kod djevojaka.«
0741 Njemu Zlate kod dorata kaže:
0742 »Neću, aga, vjeru te zadajem,
0743 Jer od jada otvaranja nema.«
0744 To rekoše, pa se rastadoše,
0745 Omer dora uzjaha pred kulom,
0746 Zlate kuli zatvorila vrata,
0747 Pa zanese u alvat odaju,
0748 Sama s’ Zlate u njoj razgovara.
0749 Tamna se je noćca prigodila,
0750 Kad je Omer otiskao dora,
0751 Dobra dora Babahmetovića,
0752 Polje priđe, do Lipovca dođe;
0753 Od Lipovca na Križice sađe,
0754 I tu prođe, na Užice dođe,
0755 Pa odovud do Bukovca sađe,
0756 A kad otud na Ključarsko dođe,
0757 Ošinula zora sa istoka:
0758 Dobra dora Babahmetovića!
0759 Na vedrinah već se rodi sunce,
0760 Kad s’ latinskom Zadru pomolio,
0761 Golemo je čudo opazio,
0762 Uz muzike trepću trepetljike
0763 Udaraju vlaški tamburini,
0764 Pa kucaju bubnji limenjaši,
0765 Pa pucaju puške zadarkinje,
0766 Omer s’ čudi, dočudit ne more.
0767 Kad pogleda Babahmetoviću,
0768 Kad pogleda moru na obalu,
0769 Jošte jedno čudo opazio:
0770 Idu Kranjci moru po obali,
0771 Tu hodaju, pa ate vodaju,
0772 Pod ćulovi i rešmanlijama.
0773 Sam se Omer s dorom razgovara:
0774 »O dorate roditelja moga!
0775 Kako j’ čudo u Zadru latinskom,
0776 Kako li je moru na obali,
0777 Što hodaju, što ate vodaju,
0778 Al im žalost, al kako veselje?
0779 Da je žalost, oba krila moja,
0780 Ne bi, dore, pucale kubure,
0781 Većem, dore, zvona udarala.
0782 O dorate roditelja moga!
0783 Hoćemo li Zadru latinskome,
0784 Ali ćemo moru na obalu,
0785 Da vidimo ate pokraj mora?
0786 Najpre ćemo moru na obalu,
0787 Tamo ćemo haber mi uzeti.«
0788 Pa otišće na obalu dora;
0789 Na đogu je najpre udario,
0790 Vodaju ga četiri kikaša.
0791 Kada đogat u nozdrve frknu.
0792 On podigne četiri kikaša,
0793 Sva četiri đogata proklinju:
0794 »Dura, đogo, ujeli te vuci!
0795 Izvali nam iz ramena ruke,
0796 Vodajući tebe po obali.«
0797 Do njih dođe Babahmetoviću,
0798 Jutro viknu, oni prihvatiše,
0799 Pa im kaže Babahmetoviću:
0800 »Zakona vam, četiri kikaša,
0801 Pravo meni i pravično kaž’te,
0802 Što hodate, proklinjete đoga,
0803 Čij’ je đogat moru na obali?
0804 I pravo mi i pravično kaž’te,
0805 Što s’ vodaju ati po obali?
0806 I pravo mi i pravično kaž’te,
0807 Što se radi po Zadru kamenu?
0808 Što muzike udaraju puse?
0809 Što pucaju puške zadarkinje?«
0810 Njemu kažu četiri kikaša:
0811 »O serdaru u sedlu dorinu,
0812 Ban zadarski zametnu veselje,
0813 Jer on sina ženi Matijaša;
0814 Ljutu zmiju uhvatio bane,
0815 Sa Zagorja Čengić Ali-bega,
0816 Uc’jeni ga a za dugovanje
0817 Dao Zlatu za njegova Matu.
0818 Ban se nada na kapiji Zlati,
0819 S tog nam bane zametnu veselje,
0820 Pa je metn’o golemu obdulju,
0821 Na obdulji turska je djevojka,
0822 L’jepa Šaha age Hasan age,
0823 Sa Kablića od Livna kamena,
0824 Na Šahu će ati zagrabiti.«
0825 Kada Omer te razumi r’ječi,
0826 Nasjima se, zače govoriti:
0827 »Jeste l’ čuli, kad će doći Zlate,
0828 Kad će bane metnuti obdulju?«
0829 Njemu kažu četiri kikaša:
0830 »To ne znamo, vr’jedan oficiru,
0831 Već smo sinoć u kamari,
0832 Gdje s inade tri silena bana:
0833 Ban zadarski i Novljanin s njime,
0834 I još s njima dubrovački bane,
0835 Da će sjutra ati zagrabiti,
0836 A na Šegu age Hasan-age,
0837 Ko uteče, da djevojku vodi.
0838 A kad dođe na kapiju Zlate,
0839 Neka ženi bane svoga sina.
0840 To smo čuli, što govore bani.«
0841 Kada Omer r’ječi razumio,
0842 On protjera dora kraj đogata,
0843 Na dva konja Omer udario,
0844 Dva alata bana od Novoga.
0845 Na dva konja Omer udario,
0846 Dva jagrza dubrovačkog bana.
0847 Na dva konja Omer udario,
0848 Dva putalja popa Bjelobrka.
0849 Na dva konja Omer udario,
0850 Dva dorata Bože kapetana.
0851 Na dva konja Omer udario,
0852 Dva bridalja Mandušić serdara.
0853 Na dva konja Omer udario,
0854 Eblekaši Bortulić-serada.
0855 Na dva konja Omer udario,
0856 Dva kulaša Save Samardžića.
0857 Na dva konja Omer udario,
0858 Dva čilaša Ćurković-serdara:
0859 Redom hoda i broji hajvane.
0860 Kad šezdeset ata nabrojio,
0861 Omer shaja svog dorata dragog,
0862 Te on njega po nozdrvah ljubi:
0863 »O dorate Mahmut-age moga!
0864 Hoćemo li, brate, zagrabiti,
0865 Na veselje bana zadarskoga,
0866 A na Šahu age Hasan-age?
0867 Oj dorate,desno krilo moje!
0868 Kako mi te babo dobavio,
0869 Sa kotara Vučan-kapetana,
0870 Kog si god’jer, brate potjerao,
0871 Vav’jek si ga, dore, dostignuo,
0872 Od koga si god’jer pobjegnuo,
0873 Niko tebe, doro, ne dostiže.«
0874 To mu reče, a odjaha dora,
0875 Vas dan hoda, a dorata voda,
0876 Niti jedu, niti piju pića.
0877 Kad li žarko otpočinu sunce,
0878 Svak povede ate na konake,
0879 U Omera ni konaka nema,
0880 Već za kajas on dorata voda,
0881 Pa se svojim dorom pregovara:
0882 »Kuda ćemo na konake, dore?
0883 Ali ćemo Anđi krčmarici?
0884 Ali ćemo zadarskomu banu,
0885 Da bi išli zadarskomu banu,
0886 S kim se bijem, ja pića ne pijem
0887 Hajdmo, dore, Anđi krčmarici.«
0888 Do pivnice dovede dorata,
0889 Te on Anđu krčmaricu viknu.
0890 Kada ga je opazila Anđa,
0891 Brzo pred njim ona ispanula,
0892 Sve u gaćah i tankoj košulji.
0893 Ja kakva je na njojzi košulja?!
0894 Sva od vale i od b’jele svile,
0895 Na košulji od zlata dugmeta,
0896 Još oko nje rešma opletena,
0897 Ne zna joj se, kud je sašivena,
0898 Oko nje su tanani sindžiri,
0899 Na sindžirih na toku cekini,
0900 Pa obukla vedru anteriju,
0901 Anterija od suhe je svile,
0902 Vrh nje kratak jelek postavila,
0903 A po njemu srmali kabare
0904 Sve kabare stale na krstove,
0905 A positne Anđi ujdisale.
0906 Pa obukla čičekli ćuridju;
0907 Sve čičeci od žežena zlata,
0908 I po njima krivuljaste grane,
0909 Svaka grana brdu iskrenuta,
0910 Između njih mavi kamenovi,
0911 Iz njih modri laze planemovi;
0912 Jedne ruke, troje belenzuke,
0913 Jedne uši, četiri menđuše,
0914 Jedan vratak, a sedam đerdana.
0915 To joj prvi đerdan ispod vrata,
0916 Koji vrata čuva i podvoljka,
0917 Taj joj đerdan od bisera drobnog.
0918 Drugi đerdan od krmzi merdžana,
0919 Krmzi merdžan ispod b’jela vrata,
0920 A kako je ljepo pogledati!
0921 Baš ko krvca po proljetnom sn’jegu.
0922 Četeri su od žutih dukata,
0923 Podniza ih od indžu kor’jena,
0924 Što kor’jenje pokraj mora raste.
0925 Pa po niže dukat funduklija,
0926 Koj’ đerdane u krilo sasipa,
0927 Madžaricu kuca po koljenu.
0928 Pa samurli kapu naherila,
0929 Samur-kapu, a streha od zlata;
0930 U samuru sebe upengala,
0931 A u pengu dva vrgla soldata,
0932 Jedan mušket držu u šakama,
0933 Drugi drži golotrbu ćordu,
0934 Da čuvaju krčmarici lice
0935 Od zla vuka, planinskog hajduka.
0936 Al joj gori ne trebaju vuci
0937 Od Turčina, Babahmetovića.
0938 Omer dora za jasle priveza,
0939 Kada li ga l’jepo namirio,
0940 Uvede ga u pivnicu Anđa,
0941 Na svilen ga minder posadila,
0942 Pa pred njega tolu postavila.
0943 Snese vina, prinese rakiju,
0944 Pa donese mesa i pogače.
0945 Pred njeg sjede krčmarica sama,
0946 I natoči čašu u pivnici,
0947 I nazdravi Babahmetoviću.
0948 Krčmarica čašu iskapila,
0949 Pa Omeru drugu natočila.
0950 Sad joj Omer stade nazdravljati:
0951 »Zdravo, Anđo, pozlaćena grano!
0952 Zdravo pili, a subliže bili,
0953 Kraj moga se srca uvijala,
0954 Baš ko svila oko kite smilja!«
0955 Nagrnu čašu, pa je iskapio,
0956 Popi čašu, metnu na stolicu,
0957 A sva čaša ode u komade.
0958 Proklinje je Babahmetoviću:
0959 »Bog t’ ubio čašo caklenjačo,
0960 Bog ubio, koj te je uzido,
0961 Što te veću nije napravio!«
0962 Krčmarica drugu natočila,
0963 A od litre natočila pića.
0964 Nagnu čašu, pa je sali u se,
0965 Te se čašom drmnu o stolicu,
0966 A sva čaša ode u komade.
0967 Proklinje je Babahmetoviću:
0968 »Bog t’ ubio čašo caklenjačo
0969 Bog ubio, ko te je uzido,
0970 Što te veću nije uzidao!«
0971 Krčmarica treću natočila;
0972 Od po oke natočila pića,
0973 Omer nagnu, pa je sali u se,
0974 Treću čašu metn’o na stolicu,
0975 I nju kune Babahmetoviću:
0976 »Bog t’ ubio čašo caklenjačo,
0977 Bog ubio, ko te je uzido,
0978 Da te j’ malo širu napravio,
0979 Jedva bi mi pokvasila dušu!«
0980 Kad to vidje Anđa krčmarica,
0981 Sve podrhća košulja na njojzi,
0982 A po čelu krupic udari:
0983 »Mili Bože, vražijega pića,
0984 Vražjeg pića u ovog serdara!
0985 Ja kako sam krčmu ispravila,
0986 Ja ga ’vakog dočekala n’jesam.
0987 Mutlak serdar nije iz Primorja,
0988 ’vako nije piće u serdara,
0989 Već je Turčin iz Krajine turske,
0990 Ovako je piće u Turaka.«
0991 Oto misli, ne sm’je govoriti;
0992 Svu noć toči Anđa krčmarica,
0993 Uv’jek pije Babahmetoviću.
0994 A kad zora šinu od istoka,
0995 I kad žarko ugrijalo sunce,
0996 Al na Zadru otrže lumbarda.
0997 Telal viknu sa bedena grada:
0998 »Ko god ata ima obduljaša,
0999 Povedi ga moru na obalu,
1000 Vod’te ate do ručanjsko doba!
1001 Danas hoće ati poletjeti,
1002 A na Šahu age Hasan-age.«
1003 Svak povede ata na obalu;
1004 Na noge će Babahmetoviću:
1005 »Pones’ Anđo od dorata ključe!«
1006 Kad uđoše, štalu otvoriše,
1007 Omer uđe, pa opremi dora,
1008 Te pleti u džepove rukom,
1009 Anđi dade dvan’est madžarija:
1010 »Na der, Anđo, da ti konak platim.«
1011 U njeg Anđe gleda krčmarica,
1012 Pa šokica u misli udari:
1013 »Vid’ der dara u ovog serdara!
1014 Otkako sam krčmu ispravila,
1015 ’vakog dara ja vidjela n’jesam;
1016 Jedan konak, dvanaest cekina!
1017 Nije serdar sa kamen-kotara,
1018 ’vako piće nije u serdara,
1019 Ovako je piće u Turaka.«
1020 Oto misli, ne sm’je govoriti.
1021 Omer mamna odvede dorata,
1022 Omer hoda, a dorata voda,
1023 I već sunce dobro poskočilo,
1024 Opet telal sa bedena viknu:
1025 »Ko god ata ima obduljaša,
1026 Povedi ga Zadru i kapiji,
1027 Izašla je golema obdulja,
1028 L’jepa Šaha age Hasan-age.«
1029 Svak povede ata do bedena,
1030 Dora Omer za kajas povede,
1031 Svak priveo ata do bedena,
1032 Svak uz ata drži binjedžiju,
1033 U Omera binjedžije nema,
1034 Već on drži za kajas dorata.
1035 Ja zla dobra Babahmetovića!
1036 U dorata živa mira nema,
1037 Nogom kopa, bunarove gradi,
1038 Sejire ga kod kapije Kranjci,
1039 Njega šiška Babahmetoviću:
1040 »Dura, doro roditelja moga!
1041 S tebe ću ja izgubiti glavu.«
1042 Do njeg dođe od Novoga bane,
1043 Pa sejiri kod bedena dora,
1044 A kad bane osejiri dora,
1045 On serdaru veli kod dorata:
1046 »Hoćeš dora pušćat na obdulju?«
1047 Njemu veli Babahmetoviću:
1048 »Gospodine, od Novoga bane!
1049 Ja ću pušćat na obdulju dora.«
1050 Opet će mu od Novoga bane:
1051 »Imaš bolan na njeg binjedžiju?« –
1052 »Ja ti, bane, binjedžije nemam,
1053 Pa ja na njeg binjedžije ne ću,
1054 Niko huje ne zna doratove,
1055 Poslje mene, mio gospodine;
1056 Ja ću na njem poletjeti bane.«
1057 Kad mu bane razumio rječi,
1058 Poče njemu ’vako besjediti:
1059 »Čuj serdaru što ti sada kažem!
1060 Na dorata gledajući tvoga,
1061 Živa ata kod bedena nema
1062 Da će tvome nujagmiti doru,
1063 Šaha ć’, bolan, na dorata tvoga.«
1064 Njemu veli Babahmetoviću:
1065 »Otkle znadeš, da ć’ uteći dore?«
1066 Govori mu od Novoga bane:
1067 »Što serdaru pogodio ne bih?!
1068 Evo tebi stotinu cekina,
1069 A upravo za tvoju obdulju.«
1070 Njemu veli Babahmetoviću:
1071 »Ako meni dragi Bog pomože,
1072 Daću ti je za sto madžarija.«
1073 To rekoše, tako utvrdiše,
1074 Povedoše ate obduljaše,
1075 Pred njima je Gavran kapetane.
1076 Stoji vika zadarskoga bana:
1077 »Duko moja, Gavran kapetane!
1078 Svakom pravo tamo na obali,
1079 Niko nikog nemoj prevariti,
1080 Ko prevari, obdulje mu nema.«
1081 Gavran viče: »Ne brini se bane.«
1082 Povedoše četeri lumbarde,
1083 Vode ate četeri sahata,
1084 A na sahat metnuše lumbardu.
1085 Kad svedoše četeri sahata,
1086 Za ćenevir bana zadarskoga,
1087 Svak povede ata prazovita,
1088 Omer dora da poredi ne će.
1089 Stade vika Gavran kapetana:
1090 »O serdaru uporedi dora!
1091 Tužićeš se zadarskomu banu,
1092 Da smo, bolan, tebe prevarili.«
1093 Njemu Omer sa dorata kaže:
1094 »gospodine, Gavran kapetane!
1095 Ja kako sam dobavio dora,
1096 Nikad njega poredio n’jesam,
1097 Pa ni danas na obali ne ću.«
1098 To rekoše ćenevir baciše,
1099 A od njega ati zagrabiše,
1100 Pa za njima otrže lumbarda.
1101 Sinjeg mora stade gudljavina,
1102 Crne zemlje stade tutnjavina,
1103 Jer poletje šezdeset hajvana.
1104 Dragi Bože, ko maglu podiže?!
1105 Ko povede uz obalu ate?
1106 Konj muladin bana zadarskoga,
1107 Pa za njime dva konja alata,
1108 Dva alata bana Novljanina,
1109 Dva jagrza bana dubrovničkog,
1110 Dva putalja popa Bjelobrka
1111 Pa dva vranca Smiljanić serdara,
1112 Dva dorata Boža kapetana,
1113 Dva bridalja Mandušić serdara,
1114 Eblekaši Bortulić serdara,
1115 A kulaši Save Samardžića,
1116 Za njim dorat Babahmetovića.
1117 Tako ati uz obalu trče,
1118 Pa kad jednu uru premetnuše,
1119 I na drugu ati udariše.
1120 Dobra dora Babahmetovića!
1121 Dorat svjemu jagmi uz obalu.
1122 Njemu veli Babahmetoviću:
1123 »Dura, doro, oba krila moja!
1124 Daleko je do Zadra kamena,
1125 Moj dorate, puna četer’ sata.
1126 Svaki hajvan binjedžiju ima,
1127 A ti, dore, sahibiju svoga.«
1128 Tako s’ Omer s njime razgovara.
1129 Kada drugu uru preletješe,
1130 Pa na treću ati udariše,
1131 Pa kad treća otrže lumbarda,
1132 Da t’ je vidjet đoga i alata!
1133 Od alata ima do đogata,
1134 Mala puška dovrći ne more.
1135 Kad to vidje Babahmetoviću,
1136 Prepade se u sedlu dorinu,
1137 Doru baci četeri kajasa:
1138 »Davor dore roditelja moga!
1139 Kako te je dobavio babo,
1140 Niko t’ munje nije ujagmio.«
1141 Za kandžiju rukom prihvatio,
1142 Dora pucka s obadvije strane:
1143 »Doro, brate, nemoj zamjeriti
1144 Na udarcu, moru na obali,
1145 Jer je, dore, pri obrazu mome.«
1146 Ja kad dorat zemljom zagrabio,
1147 Oba uha po vratu bacio,
1148 Kamo hajvan, da g’ oždr’jebi šajka,
1149 Da poredi uz obalu doru,
1150 Pa propade obadva kulaša,
1151 Dva kulaša Save Samardžića,
1152 Pa potjera oba eblekaša,
1153 Eblekaša Bortulić serdara,
1154 Pa potjera obadva bridalja,
1155 Dva bridalja Mandušić serdara,
1156 Pa protjera obadva dorata,
1157 Dva dorata Boža kapetana,
1158 Kraj njih prođe i protjera dora.
1159 Pa otjera obadva gavrana,
1160 Oba vranca Smiljanić serdara,
1161 Kraj njih prođe i protjera dora.
1162 Pa potjera obadva putalja,
1163 Dva putalja popa Bjelobrka,
1164 Pa propade obadva putalja,
1165 Pa potjera obadva jagrza,
1166 Dva jagrza dubrovničkog bana,
1167 Kraj njih prođe i protjera dora.
1168 Pa potjera obadva alata,
1169 Dva alata Novljanina bana,
1170 Kraj njih prođe i protjera dora,
1171 Pa potjera konja muladina,
1172 Muladina zadarskoga bana.
1173 Na po ure ata dostignuo,
1174 Kraj njeg prođe i protjera dora.
1175 Da sad vidiš dora i đogata!
1176 A đogata bana zadarskoga,
1177 Kako djele moru uz obalu.
1178 Od đogata ima do dorata,
1179 Mala puška dovrći ne more.
1180 Kad dođoše gradu na kapiji,
1181 Dopad’ Šaha do konja dorata,
1182 Sve dorata po nozdrvam ljubi,
1183 Pa serdaru kod dorata kaže:
1184 »O serdaru, tako ti zakona!
1185 Kad si mene danas ujagmio,
1186 Na veselju zadarskoga bana,
1187 Nemoj mene bolan prodavati!«
1188 Kada Omer razumo r’ječi,
1189 Od djevojke sve zakreće glavu,
1190 Jer se boji, more zaplakati,
1191 Pa kod Zadra kavgu zametnuti.
1192 Al sta vika zadarskoga bana:
1193 »O serdaru ne primaj djevojke!
1194 Dok ne dođe Gavran kapetane,
1195 Ti si moga đoga prevario!
1196 Ja, kako sam đoga dobavio,
1197 Iz Mljetaka za oku dukata,
1198 Ata nema na našem primorju,
1199 Da će uteć’ uz obalu đogu.«
1200 Dokle Gavran stiže kapetane,
1201 Polovina prokasalo ure.
1202 Njega pita mlad od Zadra bane:
1203 »Duko moja, Gavran kapetane!
1204 Je li dorat đoga prevario?«
1205 Njemu Gavran veli kapetane:
1206 »Gospodine, mlad od Zadra bane!
1207 Podaj Šahu, žalosna ti maja!
1208 Njega serdar nije poredio,
1209 Već za njima pušt’o uz obalu.
1210 Eksik krila u konja dorata,
1211 Dok je tvome đogu ugrabio.«
1212 Ban Omeru predade djevojku,
1213 Omer Šauz uze kod dorata,
1214 Al dopade od Novoga bane,
1215 Pa serdaru veli kod dorata:
1216 »Drž serdaru stotinu cekina,
1217 Što rekosmo lagati ne ćemo.«
1218 Njemu Omer veli kod dorata:
1219 »Počuj, bane, ni laganja nema,
1220 Deder vadi stotinu cekina!
1221 Tebi džaba kod dorata Šaha.«
1222 Ban mu dade stotinu cekina,
1223 A on njemu kod kapije Šahu.
1224 Omer hoda a dorata voda,
1225 Čudna dora Babahmetovića!
1226 Nikad dore živa mira nema.
1227 Ko da dorat ni letio nije,
1228 Vriska g’ stoji a kopa nogama,
1229 Svak na čudo ide do dorata,
1230 Pa sejire njega kod kapije.
1231 Sađe glava zadarskoga bana,
1232 Pred kapiju sejiriti dora,
1233 Kraj njeg prođe tri do četer’ puta,
1234 Kada li ga osejiri bane,
1235 Ban serdara kod dorata viknu:
1236 »Čuj serdaru, vesela ti majka!
1237 Sad mi pravo i pravično kaži!
1238 Ali dužda dvoriš mljetačkoga?
1239 Ali cara dvoriš Sulejmana?
1240 Ali kralja dvoriš Bečanina?«
1241 Njemu Omer zače govoriti:
1242 »Gospodine, mlad od Zadra bane,
1243 Ja ne dvorim dužda mljetačkoga,
1244 A ne dvorim cara Sulejmana;
1245 Već ja kralja dvorim Bečanina,
1246 Ja sam duka Bečanin ćesara,
1247 Od Karlovca od Kupe ledene.«
1248 Kada bane te razumje r’ječi,
1249 On serdara dalje zapitao:
1250 »Tako t’ duše, duko ćesarova,
1251 Al si dora doma othranio?
1252 Al dorata za novce kupio?
1253 Al si dora u boju dobio?«
1254 Njemu Omer na to prihvatio:
1255 »Gospodine, mlad od Zadra bane,
1256 Mučno ’vakog othraniti dora,
1257 Još mučnije kupiti za blago,
1258 Već ja dora u boju dobio.«
1259 Njemu opet mlad od Zadra bane:
1260 »Tako t’ duše, duko ćesarova,
1261 Gdje ti dora u boju zadobi?
1262 Jesi l’ čuo, kog si pogubio?
1263 Ispod koga dora prihvatio?«
1264 Njemu Omer na to odvratio:
1265 »Jesam, bane, vjeru ti zadajem,
1266 Gdje se Kupa bije i Korana,
1267 A pod kulom tvrdan kapetana,
1268 U puškanju Muja kladuškoga,
1269 Pogubio Hrnjicu Omera,
1270 Pravog brata Muja kladuškoga.«
1271 Ban ga opet kod dorata viknu:
1272 »Davor duko Bečanin ćesara!
1273 Jesi l’ čuo oklem dorat Muju?
1274 Dora Mujo harambaša nema,
1275 Nego đoga, ujeli ga vuci!«
1276 Njemu Omer kod dorata kaže:
1277 »Jesam, bane, vjeru ti zadajem!
1278 Skoro Mujo poklonio seku,
1279 Na Cetinu Babahmetoviću,
1280 Pa j’ otišo Hrnjic Omere,
1281 U pogode Babahmetoviću,
1282 Tu mu aga poklonio dora.«
1283 Kada bane te razumje r’ječi,
1284 On serdara opet povikao:
1285 »Čuj me, duko Bečanin ćesara!
1286 Da mi pravo tako ti ne kaza,
1287 U malo ti baš ne prođe glava
1288 Sa dorta Babahmetovića,
1289 Ja sm pozn’o vražijega dora.
1290 Nego počuj, duko ćesarova!
1291 Pošto š’ prodat vražijega dora?
1292 Evo t’ za njeg buća sa ramena,
1293 Po njojzi su od zlata krugovi.
1294 Mene j’ stala pet stotin’ cekina,
1295 Evo jošte pet stotine’ gotovih.«
1296 Kada Omer te razumje r’ječi,
1297 U misli je momak udario:
1298 »dragi Bože, što ću i kako ću?
1299 Podaj dora, padoše krila,
1300 Ne daj dora, osjeti se bane,
1301 Da sam glavom Babahmetoviću,
1302 Dati mi je, drukče bit’ ne more.«
1303 Pa on dora za jablan priveza,
1304 Te pobjegnu od dorata svoga.
1305 I povika zadarskoga bana:
1306 »Skidaj buću, vadi madžarije!«
1307 Odmah bane skinu buću s leđa,
1308 Obuče ju Babahmetoviću.
1309 Ban izbroji pet stotin’ cekina,
1310 Omer uze, sasu u džepove,
1311 Pa pobježe od dorata svoga;
1312 Dorat osta, bunarove gradeć.
1313 Malo vr’jeme, ni dugo ne bilo,
1314 Stade vika zadarskoga bana
1315 Na katane, da odr’ješe dora,
1316 Da ga vode Zadru na kapiju,
1317 A na jasle zadarskoga bana,
1318 Da s’ ne čude gledajući dora.
1319 Sad katane atu poletješe,
1320 Al da huje vidiš u dorata!
1321 Nema toga, da ga odriješi,
1322 Ven da glava Babahmetovića.
1323 Takva j’ huja u dorata bjesna,
1324 Trojicu je nogama ubio,
1325 Četvoricu zubom dohvatio,
1326 Prsnuš’ od njeg na četeri strane.
1327 Kad to vidje mlad od Zadra bane,
1328 Kada vidje, što uradi dore,
1329 Pusti dora, Omeru pristupi,
1330 Pa za buću rukom prihvatio:
1331 »Čuj me, duko, Bečanin ćesara!
1332 Vražjeg dora ni za dinar ne ću,
1333 Skidaj buću, vadi madžarije!«
1334 Njemu Omer kod kapije viče:
1335 »Počuj bane, mio gospodine!
1336 Ne dam buće, ne dam madžarija,
1337 Što pazarim, natrag ne povraćam.«
1338 Njega moli mlad od Zadra bane:
1339 »Daj mi buću, džaba ti cekini,
1340 A i dorat Babahmetovića.«
1341 Ne da Omer buće sa ramena,
1342 Jer je mučno buću sakrojiti,
1343 Za nju dati pet stotin cekina.
1344 Na to dođe od Novoga bane,
1345 Zadraninu zače govoriti:
1346 »Čuj, moj pobro, mlad od Zadra bane!
1347 Tvoja nije njega zamoliti,
1348 Otmi buću, a otmi cekine!
1349 Njemu dorat džaba kod jablana.«
1350 Kada Omer te razumje r’ječi,
1351 On povika Novljanina bana:
1352 »Čuj serdaru, od Novoga bane!
1353 Evo t’ vjera ovoga serdara,
1354 Ako meni krivo uradite
1355 Na veselju zadarskoga bana,
1356 Je ću sjesti u sedlu doratu,
1357 Stjerati ga Beču ledenome
1358 Sto ljubiti, moliti ćesara,
1359 Ter ću mu se l’jepo potužiti,
1360 Da ste meni krivo uradili,
1361 Jači j’ ćesar od mljetačkog dužda,
1362 Kamo l’ nije od zadarskog bana.«
1363 Kada bane te razumje r’ječi,
1364 On svom pobru kod kapije kaže:
1365 »Ne budali od Novoga bane!
1366 Ja mu krivo ne smjem uraditi
1367 Od našega Bečanin ćesara,
1368 Već ga moli, nek mi buću vrati.«
1369 Oba mole, koristi im nema,
1370 Za tim Omer povikao bana:
1371 »Davor bane, mio gospodine!
1372 Pravo kaži, kom kupuješ dora?«
1373 Njemu kaže mlad od Zadra bane:
1374 »Kupujem ga svome sinu Matu,
1375 Da on sjede u sedlo doratu,
1376 Da kad Turci niz vedrine srnu,
1377 Kog potjera na doratu Mato,
1378 Da ga stigne i udari ćordom,
1379 Kada bude bježo na doratu,
1380 Da uteče svakomu Turčinu,
1381 Rad toga ti kupujem dorata.«
1382 Kada Omer te čuo riječi,
1383 On povika zadarskoga bana:
1384 »Davor bane, mio gospodine!
1385 Kad ga Matu ti kupuješ svome,
1386 Kazaću ti mane doratove,
1387 Ima huja u dorata moga,
1388 Ima m’ huja deset marifeta.
1389 De izvedi Mata jedinoga!
1390 Ja ću sjesti u sedlo doratu,
1391 A ti Mata digni na dorata.
1392 Za me bane na dorata moga
1393 Da mu deset kažem marifeta,
1394 Pa će g’ Mato smjeti odr’ješiti.
1395 A sam bane na njeg uzjahati,
1396 Ne smjedoh ga ni ja uzjahati,
1397 Ven ja imam Bogom pobratima,
1398 Na Kladuši Kovačević Rama,
1399 On mi huja kaza doratovu.«
1400 Kad ban čuo, povikao Mato;
1401 »Deder, Mato, jaši na dorata!
1402 Nek ti serdar kaže marifete,
1403 Pa ćeš smjeti pojahati dora.«
1404 Kada Omer odr’ješi dorata
1405 I na njemu sedlo pritisnuo,
1406 Ban serdare kod dorata viknu:
1407 »diž’te Mata na sapi doratu.«
1408 Kad dignuše Mata na dorata,
1409 Njemu Omer zače govoriti:
1410 »Davor Mate zadarskoga bana!
1411 Hvataj ruke oko pasa moga!
1412 Da ti huju kažem doratovu.«
1413 Mato viče: »Ne brini se time!«
1414 I za pas mu rukom prihvatio.
1415 Pusti Omer od kapije dora,
1416 A ban gleda Zadru uz Vedrine.
1417 Gleda bane, gledaju serdari,
1418 Kad će duka povratiti dora.
1419 Kad s’ od Zadra Omer odmaknuo,
1420 Veće Mata leđa zaboljela,
1421 Od pustoga zora doratova.
1422 A sta vika banović Matije:
1423 »Vraćaj dora, duko ćesarova!
1424 Ja sam deset saznao marifeta.«
1425 Njemu Omer veli sa dorata:
1426 »Davor Mato bana zadarskoga!
1427 Ak’ si deset sazno marifeta,
1428 N’jesi, Mato, ti jedan’estoga.
1429 Ovo duka nije ćesarova,
1430 Nego Omer s polja cetinskoga,
1431 Sin rođeni Babahmetovića,
1432 Ti ne padaj sa konja dorata,
1433 Jer izgubi od ramena glavu.«
1434 Njemu Mato na doratu kaže:
1435 »Omer-aga, ni padanja nema.«
1436 Tako Zadru bježi uz Vedrine,
1437 Al sta vika Ivan-kapetana;
1438 Te s bedena povikao bana:
1439 »Gospodine, mlad od Zadra bane!
1440 Što ti metnu na dorata Mata?
1441 Evo t’ vjera Ivan-kapetana,
1442 Ono ćuka nije ćesarova,
1443 Ven je Turčin Babahmetoviću
1444 U tevdilu, žalosna ti maja!
1445 Eno pravi do gore Bukovca
1446 Jer on sentu ide cetinskome.«
1447 Kada bane te razumje r’ječi,
1448 Viknu bane, a spomenu Mata:
1449 »Hajd’ Ivane, upali topove!«
1450 Pali Ivan Vranka i Zelenka,
1451 Pa za njima dvan’est lumbarada.
1452 Kad na Zadru pukoše topovi,
1453 Svaki znade po kamen-kotaru,
1454 Da je larma kod Zadra kamena,
1455 Te sa kula pukoše mužari,
1456 Po čardacim’ deru zembereci,
1457 A po stražam’ puše kaljunovi.
1458 Kada Omer tope opazio,
1459 On se svojim dorom razgovara:
1460 »Davor dore roditelja moga!
1461 Čuješ larmu, čuješ li topove?
1462 Sad ćeš vidjet uz Kotar potjere!
1463 Već, dorate, desno krilo moje!
1464 Da te vidim uz vedrine ravne!«
1465 Kada dorat zemljom zagrabio,
1466 Nema ata da b’ dostig’o dora,
1467 Tako goni uz vedrine b’jele,
1468 A sve gleda Omer na doratu,
1469 Potjere mu od kapije nema.
1470 Kad na Zadru pukoše topovi,
1471 Opet puče dvanaest topova,
1472 Te se sitan oganj oborio;
1473 Kol’ko puška drma i lumbarda,
1474 Ko da Zadar ode u vremenje.
1475 Tu se Omer čudom začudio,
1476 Što potjere uz vedrine nema.
1477 On sve pravi do gore Bukovca.
1478 Kad se blizu klanca pomolio,
1479 Golemo je čudo ugledao,
1480 Jer iz klanca magla ispanula,
1481 A iz magle đogat pomolio:
1482 Mili Bože! Ko je na đogatu?
1483 Kad al babo, Mahmut aga stari.
1484 Babo čuo oganj i topove,
1485 Pa je dig’oi trista konjanika,
1486 Još njegovih sedam posobaca,
1487 Pred njima je babo na đogatu,
1488 Pa za njima trista konjanika,
1489 Sve mu vije babo na đogatu,
1490 Pa spominje sina i dorata:
1491 »Moj Omere, drago djete moje!
1492 Što pucaju zadarske lumbarde,
1493 Al na mrtvu osječenu glavu,
1494 Al na b’jele savezane ruke?
1495 Evo t’ vejra roditelja tvoga!
1496 Ako t’ budu odrezali glavu,
1497 Babo će je okajati, sine!
1498 Ako t’ budu savezali ruke,
1499 Tvoj će babo njiha odr’ješiti,
1500 Ja l’ ćeš mene danas poželjeti,
1501 A i sedam svojih bratinaca.«
1502 Tako vije i đogata gonja.
1503 Kad al eto Omer na doratu,
1504 Upravio jedan pram drugome.
1505 Babo sina ne mož’ da poznade,
1506 Pa on djeci sa đogata kaže:
1507 »Djeco moja, desna krila moja!
1508 Vid’ serdara a vidi mu dora!
1509 Ja ga djeco poznati ne mogu;
1510 Već na onog ata gledajući,
1511 K’o da je dorat Babahmetovića,
1512 ’Nakog skoka u hajvana nema,
1513 Osim dora Omer-age moga.«
1514 Kad se Omer bliže prilučio,
1515 Da ga babo prepoznati mogo,
1516 Tad’ ga babo sa đogata viknu:
1517 »O Omere, drago d’jete moje!
1518 Priđi s dorom do đogata moga,
1519 Pa se ne boj dužda mljetačkoga,
1520 A kamo li bana zadarskoga.«
1521 Kada Omer pritjerao dora,
1522 Pusti dora, a poletje babu.
1523 Babo m’ ruke poljubit ne dade
1524 Već on pita svog Omera sina:
1525 »Jesi l’, sine, zdravo i veselo?« –
1526 »Jesam, babo dragom Bogu hvala!«
1527 Al zaplaka Mahnmut aga stari:
1528 »Vidje l’ sine Čengić Ali-bega?«
1529 Nasmija se Omer na doratu,
1530 Pa na sapi poletio doru,
1531 Skide Mata, na đogata baci,
1532 A za baba Mahmut-agu svoga:
1533 »Eto t’ babo Čengić Ali-bega,
1534 Eto Mata zadarskoga bana,
1535 Za njeg ćemo bega izbaviti,
1536 Već dukčije izbaviti ne ćeš.«
1537 Kada li ga babo prihvatio,
1538 Sve on ljubi Banović Matiju
1539 Rad hatora Čengić Ali-bega,
1540 A Omer mu poletio ruci:
1541 »Kuku, babo, milovanje moje!
1542 De ti đoga vrati na Cetine,
1543 Nosi sina zadarskoga bana,
1544 Pa mu podaj šekerovu glavu,
1545 Nek je jede u konaku tvome!
1546 Meni izun podaj, roditelju,
1547 Daj mi , babo, sedam bratinaca,
1548 Daj mi četu trista konjanika,
1549 Da ja Zadru spanem latinskome,
1550 Da ja vidim što topovi deru,
1551 Što se silan oganj obaljuje.«
1552 Kad mu babo te razumje r’ječi,
1553 Prigrli ga, pa mu govorio:
1554 »Sad ja znadem, da imadem sina,
1555 Eto t’ braće, eto konjanika!«
1556 Mahmut s’ aga na Cetinu vrati,
1557 Snese Mata do odžaka svoga.
1558 Omer s’ Zadru na doratu vrati,
1559 Al na čudo Omer udario,
1560 Jer je Čengić sašo Hasan beže,
1561 I šest hiljad’ saveo vojnika,
1562 S tog pucaju zadarske lumbarde,
1563 S tog se sitan oganj obaljuje,
1564 Jer kod Zadra zavrgla se kavga.
1565 Kada Omer šuru opazio,
1566 Povika ga sa konja dorata.
1567 »Hasan-beže, žalosna ti majka!
1568 Što to radiš kod Zadra kamena?
1569 Bježi t’ vojska, žalosna ti maja!
1570 Od topova zadarskoga bana,
1571 A ti Zadra pvihvatit ne moreš,
1572 Bez carevih baljemez topova,
1573 Ostav’ Zadar, žalosna ti majka!«
1574 Namah Omer upravio dora,
1575 Kraj Pilića kraj vlaškoga sela,
1576 Krenu za njim šura Hasan beže,
1577 Niz Kotare oba udariše.
1578 Sad da vidiš kavge po Kotaru!
1579 Kako s’ gone po kamen-kotaru,
1580 Kako robe, kao vatrom pale,
1581 Teška jada na obadvje strane!
1582 Prepade se Babahmetoviću,
1583 Sve s’ primorje na njih podignulo,
1584 Omer šuru viknu Hasan-bega:
1585 »Vraćaj vojsku, žalosna ti majka!
1586 Nam’ indata na Kotaru nema.«
1587 Pa vraćaju na vedrine vojsku,
1588 Nese mrtve, nose ranjenike.
1589 Vid’ žalosna Čengić Hasan-bega,
1590 Što uradi kod Zadra kamena!
1591 Dade beže stotinu šehita,
1592 Dvjesta jadnih steče ranjenika,
1593 A on brata jošte ne izvadi,
1594 Na vedrinah pokopaše mrtve,
1595 Ranjenike svoje ponesoše;
1596 Pa Hasan beg sentu krenu svome,
1597 Omer glava na Cetine kuli.
1598 Al da ti je bilo pogledati,
1599 Kad se oni oba rastadoše,
1600 Kako Omer na doratu pjeva!
1601 Kao kuka Čengić Hasan beže!
1602 Kada Omer bega opazio,
1603 Da on kuka kao ženska glava,
1604 Da s’ on brata Ali-beg sjeća,
1605 U pjesni ga ’vako spominjući:
1606 »Kuku, brate, grdna rano moja,
1607 Da l’ te većma metnuh u tamnicu!«
1608 Omer dora Hasan-begu vrati,
1609 Prigli ga, te ga poljubio.
1610 »Čuj, moj šura, Čengić Hasan beže!
1611 Neplač’ šura, ženska glava n’jesi!
1612 Hajde, šura, dvoru pjevajući!
1613 Ti š’ vidjeti Ali bega svoga,
1614 U kočijah, a na bedevijah,
1615 I Biseru bana zadarskoga;
1616 Ja sam, beže, ujagmio Mata
1617 Jednog sina zadarskoga bana,
1618 Odnio ga ka Cetinu mome,
1619 Za njeg ću ja bega izbaviti.«
1620 Kad Hasan-beg te razumje r’ječi,
1621 Grli, ljubi, da otstupi ne će.
1622 To rekoše, pa se rastadoše,
1623 Svaki svome dvoru okrenuo.
1624 Kad li Omer na Cetinu dođe,
1625 Do odžaka roditelja svoga,
1626 Sa agom s’ Mato šali u odaji,
1627 I sve jede šekerovu glavu.
1628 Kada vakat od konaka dođe,
1629 Al zakuka sinja kukavica,
1630 To ne kuka sinja kukavica,
1631 Već to kuka Omeraginica.
1632 Za što kuka Omeraginica?
1633 Jere Omer u odaju ne će,
1634 Dok ne vidi Ali-bega svoga.
1635 Kad svanulo, ogranulo sunce,
1636 A eto ti katane od Zadra,
1637 Katana je zadarskoga bana.
1638 Vadi knjigu, dade Omer agi.
1639 Što mu piše mlad od Zadra bane:
1640 »Omer aga, prava s’ muška glava!
1641 Muško bio, pa me prevario,
1642 Odno mi na Cetinu Mata!
1643 C’jeni Mata za gotovo blago,
1644 Da m’ utješim na odžaku majku.«
1645 Kada Omer knjigu razgledao,
1646 On napisa banu na koljenu:
1647 »Hoćemo mi sužnje pazariti;
1648 Ded mi bane Čengić Ali bega
1649 I Biseru jedinicu svoju,
1650 Pa i Šahu age Hasan-age,
1651 Što je prodah Novljaninu banu,
1652 U kočije a na bedevije.
1653 Dao sam je za sto madžarija,
1654 Ne b’ je bane za cekine dao,
1655 Ni za kasu zadarskoga bana.
1656 U tebe je dvanest sužanja,
1657 Svakog sužnja pušćaj iz tavnice.
1658 Kako si ih pohvatao bane,
1659 Tak’ ih spremi od Zadra kamena,
1660 I meni ćeš pet sotitn’ cekina,
1661 Da opremim na Cetinu pira.
1662 Ako l’ dati dugovanja ne ćeš,
1663 Ja ti bega ni žaliti ne ću,
1664 Nij’ ga moja porodila majka,
1665 Da ga žali Babahmetoviću.
1666 Ja ću odn’jet sa Cetina Mata,
1667 Pa ga dati bosanskom veziru,
1668 A vezir će caru stambolskome,
1669 Već se njemu ti ne nadaj bane.«
1670 Kada knjigu proučio bane,
1671 On Omeru drugu knigu piše:
1672 »Omer-aga Babahmetoviću«
1673 Nemo’ Mata u Travnik veziru,
1674 Pričekaj me do nedjelju dana,
1675 Dok ja spremim glavno dugovanje.
1676 Kad li prođe do nedjelju dana,
1677 Još’ dorata, Matiju povedi
1678 Sve do mene, na polje ključarsko,
1679 Ondje ćemo sužnje pazariti.«
1680 Taku bane knjigu opravio.
1681 Omer čeka roba na Cetini,
1682 Nikad ljubi u odaju ne će,
1683 Već on spava u aharu svome;
1684 Gospa kuka jutrom i večeri.
1685 A kad prođe do nedjelju dana,
1686 Omer spremi na Cetinu Mata,
1687 I njemu je poklonio vranca,
1688 I još tom ešekerovu glavu.
1689 Pođe Omer i povede Mata,
1690 Uz Omera trista konjanika.
1691 Kad dođoše na polje ključarsko,
1692 Dočeka ih mlad od Zadra bane,
1693 Jošte s njime do trista katana,
1694 U kočijam’ Čengić Ali-beže
1695 I Bisera bana zadarskoga,
1696 A i Šaha sa Livna kamena;
1697 Za njim jošte dvanaest sužanja,
1698 Još mu dade pet stotin’ cekina,
1699 Omer banu na gavranu Mata.
1700 Još mu bane veli Zadranine:
1701 »Hvala tebi Babahmetoviću,
1702 Kad si Mata digo na gavrana.«
1703 To rekoše, pa se rastadoše,
1704 A ban s Matom Zadru okrenuo.
1705 Omer dođe ka Cetinu gradu,
1706 Pa pod kulom ustavi kočije,
1707 Iz njih skoči Čengić Ali-beže,
1708 Pa Bisera bana zadarskoga,
1709 Za njom Šaha age Hasan-age,
1710 Za njom Omer uz mostove kuli,
1711 Tad je Omer kulu naselio,
1712 Pa kod gospe konak učinio,
1713 Jere Zlati suzu utrnuo:
1714 Dov’o joj je Čengić Ali-bega.
1715 Kad svanulo, sunce ogranulo,
1716 On izađe u ahar-odaju,
1717 Svi ga Turci tamo dočekaše,
1718 Grle, ljube Babahmetovića,
1719 Oni agu u odaji viču:
1720 »Ded Omere pokloni nam Šahu.«
1721 Omer viknu na Cetinu Turke:
1722 »Čujete li, draga braćo moja,
1723 Evo vjera Babahmetovića,
1724 Paše nije, a vezira nema,
1725 Da bih njemu poklonio Šahu,
1726 Ja ću Šahu majci otpraviti,
1727 Eto majke, a eto djevojke,
1728 Nek ju daje, kuda njojzi drago.«
1729 Pa dva ata Oemr opremio,
1730 Pa on Šahu na ata metnuo
1731 I Livnu je majci povratio.
1732 Sad da vidiš dvanaest sužanja,
1733 Kad Omeru poletješe ruci:
1734 »Bogom, brate, Babahmetoviću!
1735 De nam kaži naše dugovanje,
1736 Pa nas pusti, da kući idemo,
1737 Da prosimo, da ti donosimo.«
1738 Tad im Omer reče u odaji:
1739 »Braćo! Pare ni dinara ne ću,
1740 Svakom halal, hajte domovini.«
1741 Dovu čini dvanaest sužanja:
1742 »Blago njemu sve do v’jeka pusta!«
1743 Pa on spremi dva brata rođena,
1744 Uz njih tri’est diže Cetinjana,
1745 Ali-bega u kočiju baci,
1746 I Biseru od Zadra kamena,
1747 Braću posla, a posla svatove,
1748 Putujući na Zagorje sađu.
1749 Kada braća bega dovedeoše,
1750 Na Zagorje do kamene kule,
1751 Sestru braća svoju utješiše,
1752 Ali-bega banovom Biserom.
1753 Dokle braća bega oženiše,
1754 Tamam bili za petnaest dana
1755 Kod odžaka Čengić Ali-bega.
1756 A kad zeman od povratka dođe,
1757 Braća krenu na Cetinu hladnu,
1758 Osta beže kod odžaka svoga.
