Вихор више са гором мирлише
И у гори стијена валовита,
На њој сједи Нико јадовити;
Сузе рони, а године броји:
„Ах, године негодине моје, 5
Врло ти ми с јадом настадосте,
Синоћ мени кара-хабер[1] дојде,
Кара-хабер, у кара - хаберу:
Драга ми је за другога дана.
Да за кога не би ни жалио, 10
Нег’ за мога првога јарана
У чаршију за дућан комшију,
У махалу за првог јарана;
Сад ме комше у сватове зове,
Мука поћи, а мука не доћи; 15
Хоћу поћи, да ни доћи нећу,
У дјевојке лијеп адет кажу,
Да дјевери облаче јој дибу!“
И он оде побри у сватове.
Кад су дошли дјевојчину двору, 20
Дјеверови иду у одају,
Прстеноват лијепу дјевојку,
Ах, да видиш челебије Нике!
Дибу свлачи с лијепе дјевојке,
Дибу свлачи зубим’ пошкрипљује, 25
Прстен меће, за прсте је стиска,
Дувак меће, на уши јој шапће:
„Камо вјера, она те убила,
Ти си вјеру мени поставила,
Да ти мене преварити нећеш?“ 30
А вели му лијепа дјевојка:
„Ево вјере, челебија Нико,
Дођи ноћас под демир-пенџера!“
Једва чека челебија Нико
Кад ће њему мркла ноћца доћи, 35
И он оде драгој под пенџере,
У пенџеру бурман ударио.
Кад му чула на душеку драга,
Па се скочи на ноге лагане,
Три пепџера рукам иставила, 40
Док је драгом на руке панула;
Одведе је двору бијеломе.
Отолен се свати повратили,
Без дјевојке као и с дјевојком.
Шехерли пјесме из Босне и Херцеговине. Из збнрке Вида Вулетића-Вукасовића.
