Цвркутала ластавица,
На оној на ведрој
На дугој ноћи јесенској.[1]
У кавезу затворена
Из кавеза проговара: 5
"Тко би мени отворио,
Лице би ми обљубио."
То зачуле Сарајлије,
Чисто злато пробјераше,
Ситне кључе саковаше. 10
Отвараше немогоше.
То зачули Фојничани:
Женам павте разковаше,
Чисто сребро разбјераше,
Ситне кључе саковаше. 15
Отвараше не могоше.
То зачули Крешевљани,
Мехко гвожђе пребјераше,
Ситне кључе саковаше.
Отвараше, отворише, 20
Ластавицу обљубише.
