Вино пије тридест Цетињана
Крај Цетиње тихе воде ладне,
Вино служи Цетињка ђевојка,
Како коме чашу додаваше,
Он с' не маша за 'ну чашу вина, 5
Већ се маша руке и њедара.
Ал' говори Цетињка ђевојка:
„Ој Бога ми, тридест Цетињана!
„Ако могу свима бити слуга,
„Ја не могу свима бити љуба, 10
„Већ ћу бити онога јунака,
„Кој' наплови на воду Цетињу
„Под јуначким рухом и оружјем
„И под оном, диван-кабаницом,
„Те преплови ту воду Цетињу, 15
„Преплови је од брда до брда;
„Онога ћу бити вјерна љуба."
Сви јунаци ником поникоше
И очима к земљи погледаше,
Не помиче Мали Радоица, 20
Већ он скочи на ноге лагане,
Па припаса свијетло оружје
И обуче рухо свеколико,
Баш и ону диван-кабаницу,
Па наплови на воду Цетињу: 25
Право јесте јунак препловио,
Препловио од брда до брда.
Кад с' одонуд натраг повратио,
Он потону мало у Цетињу;
Он не тоне, што је посустао, 30
Веће тоне, те он куша љубу,
Ноће ли му љуба вјерна бити.
Кад то виђе Цетињка ђевојка,
Она гази у воду Цетињу.
Кад то виђе Мали Радоица. 35
Он се ману води на обалу,
И исплови из воде Цетиње
Па узима Цетињку ђевојку,
Узима је за бијелу руку,
Одведе је свом бијелу двору. 40
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 586-587.
