Цвијетак у роси
У пламу рујне боје
Даљни се исток сјао,
С љубављу пјесме своје
Славуј је ружу звао;
Вечерњег звона звуке
Вјетрић је носио широм -
Ти си скрстила руке
С побожним, слатким миром.
Молила ти се благо
За боље рода свога,
За своје Српство драго
Звала си Спаса Бога;
Твоје су усне мале
Шаптале р'јечју тајном,
И чисте сузе сјале
У твоме оку сјајном;
А ја сам у теби, чедо,
У теби, зв'јездо чиста,
Најљепши цв'јетак глед'о
У роси како блиста.
Мостар, 19. јула 1894.