Цвијетак у роси

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

У пламу рујне боје
    Даљни се исток сјао,
С љубављу пјесме своје
    Славуј је ружу звао;

Вечерњег звона звуке
    Вјетрић је носио широм -
Ти си скрстила руке
    С побожним, слатким миром.

Молила ти се благо
    За боље рода свога,
За своје Српство драго
    Звала си Спаса Бога;

Твоје су усне мале
    Шаптале р'јечју тајном,
И чисте сузе сјале
    У твоме оку сјајном;

А ја сам у теби, чедо,
    У теби, зв'јездо чиста,
Најљепши цв'јетак глед'о
    У роси како блиста.

Мостар, 19. јула 1894.