Хрнице у Скрадину (Почитељ)

Извор: Викизворник


Хрнице у Скрадину (Почитељ)

0001 Рано рани сердар Мустаф-ага
0002 На Кладуши на бијелој кули,
0003 С братом својим, гојеним халилом
0004 Прије зоре и бијела дана,
0005 Хала зоре, ни сабаха нема,
0006 Ни даница помолила лица,
0007 Мујо зове свог брата Халила:
0008 »Наложи ми ватру у оџаку.« 
0009 Момак уста, ватру наложио,
0010 Пристави му кахву у ибрику;
0011 Брату Мују кахву уточио,
0012 А Мујо му тада говорио:
0013 »Мој Халиле, сиђи у подруме,
0014 Сигуравај ђога и малина,
0015 Па се мени у одају врати,
0016 Да ти речем три четири р’јечи.« 
0017 Кад дијете коње сигураше,
0018 Свом се брату у одају врати,
0019 А Хрња му, буљук-баша, каже:
0020 »Сестру нашу из одаје буди,
0021 Нек’ нам лаке снесе брашљенице,
0022 А ти брате у хардове сађи,
0023 Па изнеси вина и ракије,
0024 Хегбе мећи, у теркије вежи,
0025 Мени тада у одају дођи.
0026 Ми ћемо се хазур учинити,
0027 Нашим коњ’ма на авлију саћи
0028 И готове посјести хајване,
0029 Да идемо низ планине саћи,
0030 Не бисмо ли шићар патпазили:
0031 Па ћемо се на Кладушу вратит’,
0032 Нашу бојну чету саставити,
0033 Не бисмо ли шићар прихватили.« 
0034 Оба брата на ноге скочише
0035 И готове посјели хајване,
0036 И одоше од бијеле куле.
0037 Низ калдрму ударише путем.
0038 Док стигоше на воду Плавенац,
0039 Туде има дрвена ћуприја,
0040 Браћа добре коње претјераше,
0041 Док сиђоше под планину лугу,
0042 А одонлен крај зелена луга,
0043 Док стигоше Кунари планини,
0044 Хватише се од Кунаре пута. –
0045 Уз Кунару два пуна сахата,
0046 Док дођоше до воде бунара,
0047 Тудјека је падалиште старо,
0048 Туде сјели и отпочинули,
0049 И браћа се напојила пива,
0050 И коњи им зопцу позобали.
0051 Браћа добре коње појахала,
0052 Низ Кунару удрили планину,
0053 Хватили се поља зеленога
0054 И јамили зелене планине
0055 Буковице и Ораховице,
0056 Јамили се до Отреше пута.
0057 Отеша је несретна планина,
0058 Необично кроз Отрешу проћи:
0059 Вуци вију, гавранови гракћу,
0060 Туда често јадикују мајке.
0061 Туда браћа коње протјераше,
0062 У Нездравље поље загазише.
0063 Тамам равно поље прегазише,
0064 А б’јели их данак оставио.
0065 А мркла их ноћца прихватила,
0066 Уз Јадику браћа ударише.
0067 Кад су брду на планини били,
0068 На планини под омаром кривом,
0069 Ту два брата конак учинила.
0070 У јутро је уранио Мујо,
0071 Приставио кахву у ибрику.
0072 Брата буди млађега, Халила:
0073 »Устај брате, сједи ми код крила,
0074 Да ти кахву у филџану дадем.
0075 Добро гледај док огране сунце,
0076 Добро гледај куд ће гранут сунце,
0077 По којој ће кити ударити.« 
0078 Па видјеше низ Јадиковицу,
0079 Најпре једну киту прихватио,
0080 А у кити суховрха јела.
0081 Мујо брату завика Халилу:
0082 »Добро стаза и богаза чувај,
0083 А ја одох сухограној јели.« 
0084 Оде Мујо стрмо низ планину,
0085 Оста Халил чувајући кланца.
0086 Кад Хрњица сухограни сиђе,
0087 Па се јели попе у врхове,
0088 Окрену се сенту њемачкоме,
0089 Па угледа до Јанока града.
0090 Док од брда ударило сунце,
0091 Из њедара потеже дурбина,
0092 Разви дурбин на седам каната,
0093 Што му гледа у седам сахата,
0094 Па он броји по Јаноку куле,
0095 Набројио тридес’т и четири.
0096 Кад од града полетје капија,
0097 Из капије тридесет момака
0098 И за њима двадес’т дјевојака,
0099 А за њима варакли кочија.
0100 Под кочијом двије бедевије,
0101 Бијеле су како двије виле,
0102 Набојено гриве и перчини,
0103 Па сиђоше низ росну ливаду,
0104 Ударише пољу широкоме.
0105 Кад су пољу на сриједу били,
0106 На пољу је родила пшеница,
0107 Тудер стаде тридесет момака
0108 И двадесет дилбер дјевојака.
0109 Устави се варакли кочија,
0110 Припадоше момци до кочије,
0111 Прихватише свилена чадора,
0112 Свилен чадор од зелене свиле,
0113 Распеше га пољу на сриједи.
0114 Из кочија испаде дјевојка,
0115 А каква је, весела јој мајка!
0116 У струку је танка а висока,
0117 А у лишцу б’јела а румена,
0118 Ока црна, а солуфа густа,
0119 Слађа су јој од шећера уста.
0120 Како се је цура оправила,
0121 Ко да зенђил иде манастиру.
0122 На дјевојци б’јаху три кавада:
0123 Један црвен до земљице црне,
0124 Други зелен до зелене траве,
0125 Трећи мавен, да се за њом маме,
0126 На ногам’ јој гаће од саслука;
0127 Какве су јој гаће од саслука.
0128 До поле је поставила вуком,
0129 А од поле вуком и бауком,
0130 А вијенац мишем бијелијем,
0131 Куд их веже, да је не претеже,
0132 Да јој учкур не однесе т’јела.
0133 А како је пристала дјевојка:
0134 Руке једне, троје белензуке,
0135 И све јој се до лаката тачу,
0136 Уши једне, а двоје менђуше,
0137 Грло једно, а три су ђердана,
0138 Један јој је од крмзи мерџана,
0139 Тај јој ђердан грло залатио,
0140 Б’јело грло црвени мерџани,
0141 То дјевојку погледати л’јепо.
0142 Други јој је од дробна бисера,
0143 Тај јој ђердан залатио дојке,
0144 Б’јели бисер, а бијеле дојке,
0145 То дјевојку погледати л’јепо.
0146 А трећи јој од жутих дуката,
0147 Па га ниско цура попушћала,
0148 На ср’једи јој дукат фундуклија. –
0149 А кад Мујо стимо маџарије,
0150 Уздахнуо са срдашца свога:
0151 »Мили Боже фисне Маџарице,
0152 А за мене види маџарија!
0153 Паре немам, а немам динара!« 
0154 Сави дурбин, у њедра га тури,
0155 Па се оде салазити Мујо.
0156 До поле се салазио јеле,
0157 Од поле се ноге омакоше,
0158 Мујо паде на ледину траву,
0159 Тада пушку јами карабина,
0160 Оде Мујо кроз Јадиковицу,
0161 Сађе брату под омару криву,
0162 Гдје је свога брата оставио.
0163 Брата свога спавајући нађе,
0164 И Мујо га резил учинио
0165 И својом га ногом ударио:
0166 »Јере спаваш, мртви сан заспао!
0167 Јесам ли те овдје оставио,
0168 Да ми стаза и богаза чуваш?
0169 Ти не чуваш стаза ни богаза.
0170 Да наљезе сердар Закарићу,
0171 Да те овдје нађе спавајући,
0172 Би ти пасју одсјекао главу.« 
0173 Санан момак на ноге скочио,
0174 На пушке му нападоше руке,
0175 На Хрњицу очи исколачи,
0176 А Хрница њему говорио:
0177 »Себи пушке, усахле ти руке!
0178 Да си јутрос шићар потпазио,
0179 К’о што га је потпазио Мујо
0180 На јаночком пољу широкоме:
0181 На њем клета родила пшеница,
0182 А жење је банова мобина,
0183 А изашла банова дјевојка,
0184 Иста сестра банова Анђуша,
0185 Шејир чини своје жетеоце,
0186 А за њима младе жетелице.
0187 Ах каква је, жалосна ти мајка!
0188 Да је видиш на пољу, Халиле,
0189 Како ли је одгојила т’јело,
0190 Т’јело би јој било за везира,
0191 Како не би за тебе Халиле;
0192 И ласно бих цуру прегорио,
0193 Ал’ не могу жутих маџарија.« 
0194 Халил с’ одмах ашик учинио,
0195 Па Хрњици брату говорио:
0196 »Да сиђемо пољу јаначкоме,
0197 Да јамимо капетан-дјевојку,
0198 Мени, Мујо, гола Маџарица,
0199 Теби, брате, жуте маџарије.« 
0200 Превари се, уједе га гуја,
0201 Па завика свог брата Халила:
0202 »Дај ми коња, хајде низ планину.« 
0203 Док сиђоше под Јадиковицу,
0204 Половина претјерала дана.
0205 Отолен су два пуна сахата,
0206 Док се сиђе под црвене ст’јене,
0207 Док се јаме луга Мандушића;
0208 Сахат има кроз зелене луге,
0209 Док се јаме поља Јаночкога.
0210 Јамили се поља зеленога,
0211 Ићиндији навегало сунце,
0212 Када чудно чудо опазише:
0213 Паде чадор од зелене свиле,
0214 Метнуше га на врхе кочија.
0215 А поврће тридесет момака,
0216 А за њима двадес’т дјевојака,
0217 И за њима варакли кочије.
0218 »Мујо, брате«, завика Халиле,
0219 »Види, брате, јада дебелијех!
0220 Ено оде капетан-Маџарка!« 
0221 Халил Муја виче са малина:
0222 »Гони, брате, на своме ђогату,
0223 Достигни ми на коњу Маџарку!« 
0224 Док Хрњица пољу на сриједу,
0225 Маџарица под росну ливаду,
0226 Док Хрњица под росну ливаду,
0227 А дјевојка граду на капију;
0228 Мујо граду на капију сиђе,
0229 А дјевојка под банову кулу,.
0230 Не шће Мујо под банову кулу,
0231 Већ окрену тијесним сокаком,
0232 Оде Мујо пред пјану мејхану,
0233 Туде има посестриму драгу,
0234 А на име крчмарицу Мару.
0235 Б’јел му ђогат дође пред мејхану,
0236 Стаде цика дебела ђогата,
0237 Стаде вика на њем несретника,
0238 Познаде га пејик крчмарица,
0239 Па излетје пред пјану мејхану,
0240 Под Хрњицом ухвати ђогата.
0241 У сокаку одјаха хајвана –
0242 Изађоше двије цуре младе,
0243 У госпоје јамише ђогата.
0244 Мара грлом викну из свег гласа:
0245 »Вод’те коња у топле подруме,
0246 Полож’те му зоби и сијена.« 
0247 Оде Мара у пјану мејхану,
0248 А за њоме Хрња буљук-баша
0249 И дијете одгојен Халиле.
0250 Мара добар хизмет учинила,
0251 Вараклије подмаче шћемлије,
0252 А шећерли донесе ракије;
0253 Тамам браћа ћеиф уграбила,
0254 А у томе кара акшам дође,
0255 Мара Мују тихо проговара:
0256 »Да идемо на бојеве горње,
0257 Вакат нам је вечерати Мујо.« 
0258 Кад дођоше у шикли одају,
0259 Господску им метнула вечеру,
0260 А прељетно навалила вино.
0261 Док Хрњицу прихватило вино,
0262 У Марију очи издрљачи:
0263 »Маре моја, посестримо драга!
0264 Питаћу те, да ми право кажеш,
0265 Је ли каква ваша госпојица,
0266 Госпојица дилбер Анђелија?
0267 Би ли била за мога Халила?
0268 Јер сам, Маре, нијет учинио,
0269 Овог вакта оженити брата.« 
0270 Кад Маруша дочу лакрдију,
0271 На Хрњицу окренула главу,
0272 Побру своме лакрдију баци:
0273 »Прођ’ се побро, жалосна ти мајка!
0274 Окани се наше госпојице,
0275 Госпојице дилберАнђелије,
0276 Сва је жута, као кучка љута,
0277 Носа дуга, заоштрених пета,
0278 Она није за Халила твога.
0279 А ако си нијет учинио
0280 Овог вакта оженити брата,
0281 Да ти кажем цуру за Халила,
0282 Ето брате низ ћесаревину.
0283 Јер су дошли сићани мандати
0284 Од Скрадина града бијелога.
0285 Шта, Хрњица, у мандату пишу:
0286 Зове нашег јаночкога бана,
0287 Каква ата има за мејдана,
0288 Ја кобилу брзу бедевију,
0289 Да је, Мујо, води до Скрадина.
0290 Ево вакта, а ево земана,
0291 Мореш брата оженити свога.
0292 Твога коња у Крајини хвале,
0293 Да ба бржег у Крајини нема;
0294 Што не вије у два рама крила,
0295 Твом ђогату утећи не море.
0296 Води коња, моја сиротињо,
0297 Мујо, брате, бијелу Скрадину,
0298 А ако ти Бог и срећа даде,
0299 Ак’ утече ђогат на мејдану,
0300 Вјере ми ћеш честит’ останути.
0301 Како пише од Скрадина бане,
0302 Шћер Аницу меће на кошију,
0303 Уз Аницу меће барилицу,
0304 Мој Хрњица, мекијех дуката,
0305 Да потребну запане јунаку,
0306 Нека море направити дворе,
0307 Таста свога дочекати бана.« 
0308 Када Мујо дочу лакрдију,
0309 Маруши је ’вако бесједио:
0310 »Сједи, Маро, у з’о час ти било!
0311 Није ласно сићи до Скрадина,
0312 Најприје су Јадиковци кланци,
0313 Гдјено често јадикују мајке,
0314 А остају удовице младе.
0315 И то бих ти прегорио Маре,
0316 А знадеш ли Модровића кланац,
0317 Да је низа њ седам чардакова,
0318 А у њима седам харамбаша,
0319 Што чувају Модровића кланац;
0320 Да би сишо низ Модровић кланац,
0321 Није ласно на капију доћи,
0322 На њој чува шаровита гуја,
0323 Љута гуја капиџија Мато,
0324 А код њега пет стотин’ пандура.
0325 Ту су, Маре, влашки стимадури,
0326 Што познају коње и јунаке,
0327 Ту су коња улентрали мога,
0328 Вазда им је граду на капији.
0329 Ја се тамо ни крочити не ћу,
0330 Нека врази носе кафезлију,
0331 Брата мога ни женити не ћу.« 
0332 Кад дијете очу лакрдију,
0333 У свог брата очи исколачи,
0334 Шта Халиле у мејхани виче:
0335 »Јере, Мујо, да од Бога нађеш!
0336 Овог вакта ожени Халила,
0337 Ево вакта оженити брата,
0338 Да сиђемо бијелу Скрадину.« 
0339 Вели Мујо:«Ја се крочит не ћу.« 
0340 Кад је д’јете ријеч прихватило,
0341 Стаде брата заклињати свога:
0342 »Дај ми, Мујо, изун и ђогата,
0343 Да ја сиђем бијелу Скрадину,
0344 Да ја пушћам дебела ђогата,
0345 Мој Хрњица, на варак кочију.
0346 Ак’ утечем на дугу мејдану,
0347 Мујо, теби маџарије жуте,
0348 Мени, Мујо, салте кафазлија.« 
0349 Мујо рече:«Не дам ти ђогата.« 
0350 То Халилу врло тешко било,
0351 Своме брату напријеко каже:
0352 »Јера Мујо, да од Бога нађеш?
0353 Ако нам је остао од баба,
0354 У њему ти половину питам;
0355 Ако смо га стекли на мејдану,
0356 И тако ти половину питам;
0357 А да смо га купили за благо,
0358 И тако је моја половина;
0359 Ако ти га довела кадуна,
0360 У њем’, Мујо, хисе моје нема;
0361 Или дати, ил’ не дати Мујо,
0362 Ја ћу ићи бијелом Скрадину.« 
0363 У том збору зора ударила.
0364 Види Мара, не ће без белаја,
0365 Па Хрњици бесјеђаше Мара:
0366 »Шта је теби, једна чифтелијо,
0367 Јеси ли се препануо, Мујо,
0368 Тијеснога Модровића кланца,
0369 И низ кланац седам чардакова,
0370 Што у њима седам харамбаша?
0371 Ако си се препануо Влаха,
0372 Моју ћу ти књигу начинити,
0373 Па ћеш ласно сићи до Скрадина.
0374 А тебе ћу преобући Мујо:
0375 На те удрит’ поповске хаљине,
0376 Од ђогата начинићу шарца.
0377 Кад окренеш од Јанока града,
0378 Јадовну ћеш прегазит планину.
0379 Доклен сиђеш Модровића кланцу,
0380 Прва ће те дочекати гуја –
0381 Љута гуја Томанович Вуче.
0382 Кад испаднеш на поглеђе, Мујо,
0383 Видјећете са чардака Вуче,
0384 И своје ће опремит’ пандуре
0385 У тијесан Модовића кланац.
0386 А немој ми морити се, Мујо,
0387 Нек те сведу бијелу чардаку!
0388 Питаће те Томановић Вуче:
0389  »»Оклен, Мујо, шаровита гујо,
0390 Зар си чуо за наше весеље?
0391 Па се није оженити с миром,
0392 Ни љепоти удати дјевојци;
0393 Да се не ћеш догодити близу!«« 
0394 Подај књигу Томановић Вуку,
0395 Па ће тебе пропустити Вуче.
0396 Друга ће те дочекати гуја,
0397 На чардаку Бјелобрче Вуче.
0398 Питаће те Бјелобрче Вуче:
0399  »»Оклен, Мујо, шаровита гујо?
0400 Зар си чуо за наше весеље,
0401 Па се није оженити с миром,
0402 Ни љепоти удати дјевојци?«« 
0403 Подај књигу Бјелобрку Вуку,
0404 Па ће тебе пропустити Вуче.
0405 Отолен је сахат до чардака,
0406 До чардака харамбаше Павла.
0407 И њем подај књигу шаровиту,
0408 Па ће тебе пропустити Павле.
0409 Отолен је сахат до чардака,
0410 До чардака Пивојла војводе.
0411 Питаће те Пивојле војвода:
0412  »»Гдје ћеш данас, Мујо несретниче?«« 
0413 Подај њему књигу шаровиту,
0414 Па ће тебе пропустити с миром.
0415 Отолен је сахат до чардака,
0416 До чардака Ладојла војводе.
0417 У богазе пасти ће пандури.
0418 Одвешће те до б’јела чардака.
0419 Питаће те Ладојле војвода:
0420  »»Гдје ћеш данас, чифтелија Мујо?«« 
0421 Подај њему книгу шаровиту,
0422 Пустиће те војвода Ладојле.
0423 Отолен ћеш ударити, Мујо,
0424 Ударити Мандушића лугу.
0425 Кад се схватиш поља скрадинскога,
0426 Ту су Власи хендек претрапили,
0427 А у хендек воду навратили:
0428 На хендеку на чекме ћуприја,
0429 На њој сједи ћорава Марија.
0430 Па ћеш граду на капију сићи,
0431 На капији капиџија Мато,
0432 Питаће те капиџија Мато:
0433  »»Куд ћеш, Мујо, шаровита гујо?
0434 Зар си чуо за наше весеље,
0435 Па се није оженити с миром
0436 Ни љепоти удати дјевојци?«« 
0437 Ти му пружи књигу шаровиту,
0438 Па ће тебе пропустити с миром.
0439 Па ћеш даље полазити Мујо,
0440 Ал не удри под банову кулу,
0441 Већ наљези кроз т’јесне сокаке,
0442 До мејхане крчмарице Паве,
0443 Па код Паве конак учините.
0444 Она ће ти бити на помоћи,
0445 Да ожениш гојеног Халила,
0446 Младом шћерцом од Скрадина бана.«« 
0447 У ријечи, у којој бијаху,
0448 Кад зорица помолила лице,
0449 Скочи Мујо на ноге лагане,
0450 Па дозивље гојеног Халила:
0451 »Ха, на ноге,мој брате Халиле,
0452 Јер је нама вакат путовати!« 
0453 Види Муја, ујела га гуја,
0454 На се меће поповске хаљине.
0455 Води Мара Мујова ђогата,
0456 Од њег је шарца начинила,
0457 Па му даје књиге шаровите.
0458 На готове коње засједоше,
0459 Па одоше пољем зеленијем.
0460 Кад су дошли Модровића кланцу,
0461 Угледа их Томановић Вуче.
0462 Своје Вуче опреми пандуре,
0463 Доведоше Муја и Халила.
0464 Па говори Томановић Вуче:
0465 »Оклен, Мујо, шаровита гујо?
0466 Зар си чуо за наше весеље,
0467 Па се није оженити с миром,
0468 Ни љепоти удати дјевојци,
0469 Да се не ћеш догодити близу?« 
0470 Тад му Мујо тихо проговара:
0471 »Остави се, Томановић Вуче,
0472 Гдје ти Муја видје и Халила?« 
0473 Тад му књигу даде Марушину.
0474 Кад је Вуче добави у руке,
0475 Па погледа низ књигу јазију,
0476 Своју капу оборио с главе:
0477 »Опрашћај ми, брате духовниче,
0478 Немој мене повидјети бану,
0479 Што сам тебе резил учинио.
0480 Двадес’т ћу ти дати маџарија,
0481 Јера моје није русе главе.« 
0482 Опрашћа му, маџарије прими,
0483 Па окрену низ Модровић кланац.
0484 Отолен је сахат до чардака,
0485 До чардака Бјелобрка Вука.
0486 Угледа га Бјелобрче Вуче,
0487 У богазе опреми пандуре,
0488 Дочекаше Муја и Халила,
0489 Ухватише, сведоше чардаку.
0490 А изашо Бјелобрче Вуче,
0491 Тешко кара на ђогата Муја:
0492 »Гдје ћеђ, Мујо, божји несретниче,
0493 Зар си чуо за наше весеље,
0494 Па се није оженити с миром,
0495 Ни љепоти удати дјевојци?« 
0496 Не шћеде му ни ријечи Мујо,
0497 Једну књигу даде Марушину.
0498 Кад је књигу преучио Вуче,
0499 Своју капу оборио с главе,
0500 Духовнику узенђије љуби:
0501 »Опрости ми, брате духовниче,
0502 Што сам тебе резил учинио,
0503 Немој мене повидјети бану,
0504 Да ти двадес’т маџарија дадем,
0505 Јера моје није русе главе.« 
0506 Опрости му, маџарије прими,
0507 Оде Мујо низ Модровић кланац.
0508 Отолен је сахат до чардака,
0509 До чардака харамбаше Павла.
0510 Љута га је опазила гуја,
0511 Љута гуја харамбаша Павле,
0512 На пандуре зорбу учинио:
0513 »Полетите, ни једног не било!
0514 Ев’ одовуд низ богазе Муја.« 
0515 Полетјеше, ухватише кланце,
0516 Ухватише на ђогату Муја,
0517 Доведоше Павлову чардаку.
0518 А изашо Павле из чардака,
0519 Љута кара Муја и Халила.
0520 Мујо Павлу не шће ни ријечи,
0521 Вет му књигу подаде Марину.
0522 Кад је Павле књигу проучио,
0523 Своју капу укинуо с главе:
0524 »Опрашћај ми, брате духовниче,
0525 Четр’ест ти ево маџарија,
0526 Немој мене повидјет госпару,
0527 Што сам тебе резил учинио.« 
0528 Опрости му, прими маџарије,
0529 Оде Мујо низ Модровић кланац,
0530 Одонлен је сахат до чардака,
0531 До чардака Пивојла војводе.
0532 Пивојле га видје са чардака,
0533 У богазе опреми пандуре,
0534 Ухатише, доведоше Муја.
0535 Изашао Пивојле војвода:
0536 »Гдје ћеш, Мујо, данас, несретниче?
0537 Зар си чуо за наше весеље,
0538 Па се није оженити с миром,
0539 Ни љепоти удати дјевојци?« 
0540 Амо су те донијели ђавли.« 
0541 Мујо не шће њему ни ријечи,
0542 Вет му књигу даде Марушину.
0543 Кад Пивојле књигу прихватио,
0544 Пивојле је капу оборио:
0545 »Опрости ми, брате духовниче,
0546 Што сам тебе резил учинио!« 
0547 Опрости му, прими маџарије,
0548 Па загази низ Модровић кланац.
0549 Отонлен би сахат до чардака,
0550 До чардака Ладојла војводе.
0551 Ладојле га видје са чардака,
0552 У богазе опреми пандуе.
0553 Тек одоше, Муја ухватише,
0554 Доведоше бијелу чардаку.
0555 А изишо Ладоје војвода,
0556 Тешко кара Муја на ђогату:
0557 »Гдје ћеш данас чифтелија Мујо,
0558 Зар си чуо за наше весеље,
0559 Па се није оженити с миром,
0560 Ни љепоти удати дјевојци?« 
0561 Да се, ђаво, догодити не ћеш.« 
0562 Мујо њему не шће ни ријечи,
0563 Вет му књигу даде Марушину.
0564 Кад Ладојле књигу опазио,
0565 Своју капу оборио с главе:
0566 »Опрости ми, брате духовниче!
0567 Шесет ћу ти дати маџарија,
0568 Немој мене повидјети бану,
0569 Јера ће ме резил учинити.« 
0570 Опрости му, прими маџарије.
0571 Оде Мујо низ Модровић кланац
0572 Зеленоме Мандушића лугу,
0573 Хатио се поља скрадинскога.
0574 Кад је био насред поља равна,
0575 Ту су Власи хендек претрапили,
0576 А у хендек воду навратили,
0577 На хендеку на чекмек ћуприја,
0578 На њој сједи ћорава Марија,
0579 А уза њу хиљада пандура.
0580 Бирдем Мара опазила Муја,
0581 На ћуприју опреми пандуре.
0582 Ухватише, доведоше жива,
0583 Па га Мара сувал учинила:
0584 »Гдје ћеш Мујо, шаровита гујо?« 
0585 Мујо њојзи не шће ни ријечи,
0586 Вет јој књигу даде шаровиту.
0587 Кад је видје ћорава Марија:
0588 »Куку данас, брате духовниче!
0589 Седамдесет ево маџарија,
0590 Немој мене повидјети бану,
0591 Што сам тебе резил учинила.« 
0592 Опрости јој, прими маџарије,
0593 Оде Мујо пољем скрадинскијем.
0594 Граду Мујо на капију сиђе,
0595 На капији шаровита гуја,
0596 Љута гуја капиџија Мато,
0597 Код њег’ три сто плаћеника има.
0598 Бирдем Муја видје и Халила:
0599 »Ев’ одовуд, дјецо, несретника,
0600 Полетите, па га ухватите!« 
0601 Полетјеше, те га ухватише,
0602 Доведоше капиџији Мату,
0603 А Мато му тихо проговара:
0604 »Гдје ћеш данас, чифтелија Мујо,
0605 Зар се није оженит с миром,
0606 Ни љепоти удати дјевојци?« 
0607 Мујо Мату не шће ни ријечи,
0608 Вет му књигу даде Марушину.
0609 Кад је Мато књигу проучио,
0610 Своју капу укуно с главе:
0611 »Опрашћај ми брате духовниче!
0612 Резил сам те учинио тешко,
0613 Осамдесет прими маџарија,
0614 Немој мене повидјети бану.« 
0615 Опрости му, прими маџарије,
0616 Оде Мујо граду на капију,
0617 Низ тијесне загази сокаке;
0618 Не шће Мујо под банову кулу,
0619 Вет окрену на лијеву страну
0620 Мујо сиђе пред пјану мејхану,
0621 Туде има главну посестриму,
0622 У мејхани крмчарицу Паву.
0623 Кад му ђогат дође пред мејхану,
0624 Стаде цика дебела ђогата,
0625 А на њему вика несретника.
0626 Познаде га посестрима Пава,
0627 У скокаке сиђе до ђогата,
0628 Под Хрњицом ухвати ђогата,
0629 Па му Пава рече у сокаку:
0630 »Гдје си, Мујо, Богом побратиме,
0631 У земана три године дана?
0632 Како н’јеси сишо до Скрадина,
0633 Пава паре нема ни динара,
0634 Како тебе нема до Страдина.« 
0635 Мујо Пави не шће ни ријечи,
0636 Вет мимо њу прође у мејхану.
0637 Излетјеше двије цуре младе,
0638 У Павице коње прихватише,
0639 А Павица тихо проговара:
0640 »Коње вод’те у топле подруме!« 
0641 Оде Пава побру у мејхану
0642 И добар им хизмет учинила,
0643 Варакли им подмаче шћемлије,
0644 А шећерли додаде ракије.
0645 Док Хрњица ћејиф уграбио,
0646 И жарко им присједило сунце,
0647 Пава Мују вели у мејхани:
0648 »Да иђемо у бојеве горње,
0649 Вакан нем је вечерати, Мујо.« 
0650 Изиђоше у шикли одају,
0651 Изнесе им господску вечеру,
0652 А приправи црвенику вино.
0653 Вечераше и егленисаше,
0654 Мујо Пави вели у мејхани:
0655 »О Павице, посестримо драга!
0656 Питаћу те, да ми право кажеш,
0657 Је л’ вам каква госпојица Ана?
0658 Јер сам, Паве, нијет учинио,
0659 Овог вакта оженити брата;
0660 Би ли била за мога Халила?« 
0661 А стаде му зборити Павица:
0662 »А каква је наша госпојица!
0663 Што је, Мујо, одгојила т’јело,
0664 Не гледала сунца ни мјесеца,
0665 Ни бијела дана ни облака.
0666 Имала је доста муштерија,
0667 Па не шћела наша кафазлија..
0668 Бабу јој се веће додијало,
0669 Па Аници шћери говорио:
0670  »»Удај се, моја кафезлија,
0671 Зар ћеш баба спремит у просјаке?
0672 Што ми љето јечма донијело,
0673 Сватовски ми коњи позобаше;
0674 Што бијаше бјелице пшенице,
0675 Изједоше твоје муштерије;
0676 Што би, Ано, вина и ракије,
0677 Све попише на оџаку моме.« 
0678 А Аница бабу бесјеђаше:
0679  »»О мој бабо, од Скрадина бане!
0680 Зар ли ти је дотешчала Ана
0681 У земана седам’ест година?
0682 Сад ћу главом ићи по свијету,
0683 Како пчела по медену цв’јету.«« 
0684 Вели њојзи од Скрадина бане:
0685  »»Метнућу те на кошију, Ане,
0686 А ситне ћу расписат мандате,
0687 Низ седам их спремити земаља.
0688 Ко год има коња за мејдана,
0689 Ја кобилу, брзу бедевију,
0690 Не’ је води тврдоме Скрадину,
0691 Нек’ хајвана пушћа на кошију.«« 
0692 То јој рече, па на ноге сину,
0693 Сађе бане на своје ахаре,
0694 Гдјено цури сједе муштерије:
0695  »»Сваки своме хајде завичају,
0696 Ја ћу моје спремити мандате;
0697 Свед’те коње бијелу Скрадину,
0698 Пушћајте их на врх на кошије;
0699 Ко је год’јер цури муштерија,
0700 Нек их води кроз недјељу дана!
0701 Свед’те ате а вод’те парипе
0702 И кобиле брзе бедевије.«« 
0703 Оста бане пишући мандате,
0704 Опрема их у четири стране.
0705 Вр’јеме траја за недјељу дана,
0706 Све се купи бијелу Скрадину.
0707 Петак данас, а сјутра субота,
0708 Рок недјеља, мејдан понедјељак.« 
0709 Скупили се ати и парипи:
0710 Кад им цвијет недјељица дође,
0711 А на граду цикнуше топови,
0712 Мујо Паве пита у мејхани:
0713 »Што је оно, посестримо драга,
0714 Да ме није опазила стража,
0715 »Није, Мујо, жељела те Пава! –
0716 Није оно од Скрадина стража,
0717 Већ је оно Бановић Михајло –
0718 И он граду оде на капију,
0719 Потписиват коње и јунаке.
0720 Што потпише коња и јунака,
0721 Сваком узме жуту маџарију,
0722 Па свакиме Михо уговара;
0723 Чији парип на кошију дође,
0724 Да је његов парип од мејдана.« 
0725 То Хрница стаге говорити:
0726 »Не дам Паве, дебела ђогата,
0727 Да би цуру никад не видио.« 
0728 А у њ Халил очи исколачи:
0729 »Даћеш, Мујо, даћеш чифутине,
0730 Рад’ шта сам се замучио ’вамо,
0731 Рад љепоте кафезли Анице,
0732 Ја ћу водит коња на капију.« 
0733 То му рече, па на ноге сину,
0734 Сађе Халил у подрум ђогату,
0735 Од јасала дријеши ђогата,
0736 Љуби коња с’ обедвије стране:
0737 »Мој ђогате и брате и друже!
0738 Ороми ми у ноге четири,
0739 А објеси уши низ образе,
0740 Док те граду стегнем на капију,
0741 Не би л’ Бог до, Миха преварио.« 
0742 Хајван бјаше, ама знадијаше;
0743 Сведе коња у криве сокаке,
0744 Кад му стаде клецат низ сокаке,
0745 А за њиме пристанула Пава.
0746 Стегли коња граду на капију,
0747 А Бановић сједи у шћемлији,
0748 Пред собом је тефтер расклопио,
0749 У чем коње пише и јунаке,
0750 Халил њему божју помоћ викну,
0751 Бановић му прихватио здравље:
0752 »Да си здраво, опран бајрактаре!
0753 Што си граду сиш’о на капију?« –
0754 »Да попишеш мене и ђогата,
0755 Да га сјутра пушћам на кошију.« -
0756 »А што ће ти, жалосна ти мајка!
0757 За што водиш саката хајвана?
0758 Зар не видиш ата и парипа
0759 И кобила брзих бедевија?
0760 Кад попишем тебе и ђогата,
0761 Мени даћеш жуту маџарију.« –
0762 »Бановићу, млад’ господичићу!
0763 Ти не жали моје маџарије,
0764 Даћу двије, да ти криво није.« 
0765 Док пописа коња и јунака,
0766 И даде му јапту на јунака.
0767 Када видје крчмарица Пава,
0768 Да превари Бановић-Михајла,
0769 На муштулук тричи у мејхану,
0770 Иза гласа муштулуке пита:
0771 »Ено Халил превари Михајла!« 
0772 Мујо седам даде маџарија
0773 Муштулука посестрими Пави.
0774 У том Халил доведе ђогата,
0775 Теглећи га у подруме вруће,
0776 Положише зоби и сијена.
0777 Мујо Паве у мејхани пита:
0778 »Посестримо, за Бога милога!
0779 Чијег’ коња најбржјега хвале,
0780 Да ће први на кошију саћи?« 
0781 Пава Мују у мејхани каза:
0782 »Хвале, Мујо, витку бедевију,
0783 Јер је с мора дош’о Арапине:
0784 Седам му је одн’јела мејдана.
0785 Кад је наша чула кафезлија,
0786 В’ома се је кахар учинила,
0787 Вазда сузе од очију ваља.« 
0788 А каже јој у мејхани Мујо:
0789 »И ђогат је мејданџија стара,
0790 Видјећемо, док огране сунце.« 
0791 У томе им кара акшам дође,
0792 Мрку туде ноћцу преноћише.
0793 Кад у јутру жарко грану сунце,
0794 На Скрадину пукоше топови.
0795 »Шта је оно, посестримо драга?« –
0796 »Ено, Мујо, на белај удрио,
0797 Већ се стере чоха венедичка
0798 Од авлије, граду до капије,
0799 Куд ће наша наљећ’ кафезлија,
0800 Сад ћеш видјет од злата кочију,
0801 Под кочијом двије бедевије,
0802 Бијеле су како двије виле,
0803 Па ће граду на капију сићи,
0804 Сејир чинит коње и јунаке.« 
0805 У ријечи, гдјено и бијаху,
0806 Кад наљезе кочија од злата,
0807 У кочији кафезлија млада,
0808 Она граду сиђе на капију,
0809 У капији устави кочију,
0810 Бир подиже кафез на кочији,
0811 На кафезу наслонила главу,
0812 Сејирити коње и јунаке.
0813 Свак наводи ата и парипа,
0814 И кобиле, брзе бедевије,
0815 Сваког сејир чини кафезлија.
0816 Кад наљезе с мора Арапине,
0817 А наведе витку бедевију,
0818 Кад га видје кафезли Аница,
0819 Па затвори варакли кочију,
0820 Арапину из кочије викну:
0821 »Копилане, морски Арапине!
0822 Бога ми ти суђеница н’јесам,
0823 Волим скочит у море на главу,
0824 Нек ти моје да обљубиш лишце!« 
0825 То Арапин хаје и не хаје,
0826 Од одведе витку бедевију,
0827 А нападе дијете Халиле,
0828 Он притегли саката ђогата,
0829 Указа се на кочији Ана.
0830 Кад угледа Мујова Халила
0831 И код њега саката ђогата,
0832 Аница се из кочије јавља:
0833 »Маџарине, весела ти мајка!
0834 Добро ти си подгојио т’јело,
0835 Ах’ да ти је пасја бедевија!
0836 Да ми први на кошију сиђеш.« 
0837 Вели Халил Ани код ђогата:
0838 »Ој Анице, из ока зенице!
0839 Дову Богу чини господару,
0840 Да прехрне ђогат од мејдана,
0841 Бога ми је мејданџија стара.« 
0842 Оста Ана Бога молијући,
0843 Оде Халил низ росну ливаду,
0844 Момак сиђе лугу зеленоме.
0845 Дуга трка, четири сахата,
0846 Испред луга гајтане препели,
0847 За гајтане коње заводили,
0848 Све на гајтан прси наслонили.
0849 Доклен Халил заведе ђогата,
0850 Потегоше, гајтан прекидоше,
0851 А у поље коњи ударише,
0852 Халил коњу колане притеже.
0853 Гледају га четири Маџара,
0854 Па му вичу грлом иза гласа:
0855 »Маџарине, гром те ударио!
0856 Што не јашеш сад ђогата твога.
0857 Ал га данас ни пушћати не ћеш?« 
0858 Викну момак из зелена луга:
0859 »Ако мени до пошљетка дође,
0860 Не реците, да је пријевара!« 
0861 Тада момак сједе на ђогата,
0862 Тако траја до пола сахата,
0863 У зелено поље ударио.
0864 Достиже му један бундар коња,
0865 Гдје из стиже, остави их за се:
0866 Опет мало напријед бијаше,
0867 Опет стиже један дундар коња,
0868 Три велика остави дундара,
0869 Тад мишљаше, да први бијаше,
0870 Поче свога зафтити ђогата.
0871 Так закликну нагоркиња вила,
0872 Она виче именом Халила:
0873 »Гони коња, ја те пожељела,
0874 Зар не видиш, - њима не видио! –
0875 Гдје си готов на кошију први.« 
0876 Момак зачу, шта кликује вила,
0877 Тад у руку добави татарку,
0878 Преметну три четири пута.
0879 Стаде цика Мујова ђогата,
0880 А на њему вика несретника,
0881 Трбуси му о тле ударише,
0882 Бакрачлије земље заватише,
0883 Трбуси му дјетелину пасу,
0884 Сад би реко, да је од лугова;
0885 Кад достиже два добра алата,
0886 Два алата Секул-капетана,
0887 И кобилу Петра ђенерала,
0888 И два вранца Иван-капетана,
0889 И зекана бечког бајрактара.
0890 Кога стиже, оставља га за се,
0891 Тад мишљаше да први бијаше.
0892 Зафти момак под собом ђогата,
0893 Закликова вила из облака:
0894 »Гони коња, не живио мајци!
0895 Зар не видиш морског Арапина,
0896 И његове витке бедевије?« 
0897 А кад момак очи на ђогату,
0898 В’ома кара под собом ђогата,
0899 Јер су трећи сахат прихватили.
0900 Док су сахат трећи извршили,
0901 Четвртог краја добавили,
0902 Стадоше им коње мијешати.
0903 Халил виче морског Арапина:
0904 »Море ли ти примицат кобила?« 
0905 А Арап му тихо проговара:
0906 »Не прогони танак Маџарине!
0907 Хиљада ти ево маџарија,
0908 Не губи ми бедевији нама,
0909 Седам ми је одн’јела мејдана,
0910 На поклон ти кафезлија млада.« 
0911 За то момак ни хабера нема,
0912 Већ претјера дебела ђогата;
0913 Арапин га с’ бедевије виче:
0914 »Маџарине, жалосна ти мајка!
0915 Зар не жалиш под собом ђогата,
0916 Под ђогатом плоча не имаде,
0917 Из копита црна крв избија.« 
0918 Жао њему дебела ђогата,
0919 Устави га, жалосна му мајка,
0920 Све четири плоче под ђогатом,
0921 Тад га чизмом и мамузом крену,
0922 А ђогат му одмахује репом,
0923 Не море му макнут корачаја.
0924 Стаде бити Мујова ђогата,
0925 Стоји цика дебела хајвана,
0926 Подвикнула нагоркиња вила:
0927 »Зар не видиш, њима не видио!
0928 Арапове сплентале га виле,
0929 Камо ли ти двије пушке мале?
0930 Ето ти их у гриви ђогату,
0931 Па кроз гриву пали из пушака,« 
0932 Пукоше му двије златке мале,
0933 Тад му ђогат ноге отворио.
0934 Кад је било од поле сахата,
0935 Стадоше се мијешати главе.
0936 Видје ли ти морског Арапина!
0937 У руци му паклена канџија,
0938 Ђогата му удари по глави,
0939 Ђогат му се у коловрат врати.
0940 На ђогату добар бињеџија,
0941 Удара га чизмом и мамузом.
0942 Кад ли мало напријед бијаху,
0943 Крај Арапа натјера ђогата,
0944 На очи му нападоше крила,
0945 Нуз бедре му сину ћемерлија,
0946 Рамена му обори и главу
0947 Остало му трупа на кобили.
0948 То га мало гледа и велико,
0949 Јер изишло граду на бедеме.
0950 Крај кобиле претјера ђогата,
0951 Први ђогат на кошију сиђе.
0952 Из кошије излети дјевојка,
0953 Под Халилом ухвати ђогата:
0954 »Богу хвала, кад сам дочекала!
0955 Н’јесам црну запанула ђавлу.« 
0956 Прилетјеше одмах хизмећари,
0957 Од Анице коња прихватише,
0958 А пукоше топови на граду,
0959 Шенлук чини од Скрадина бане.
0960 Тад се Халил с Аницом јамио.
0961 Па се шеће крај кочије златне,
0962 И често јој приносаше главу,
0963 Б’јелом грлу и грозном ђердану,
0964 И често јој закидива зубе.
0965 Кад ето ти десет хизмећара,
0966 Они воде лијепу дјевојку;
0967 Љуто цвили лијепа дјевојка,
0968 А спомиње турску вјеру често:
0969 »Турска вјеро, рано непребона,
0970 Брже ти ми у лудости прође!« 
0971 Халил свије кафезлије пита:
0972 »Шта је оно, срце моје драго?« 
0973 Казује му банова Аница:
0974 »Мој драгане, млади бајрактаре!
0975 Оно ми је из двора робиња,
0976 Па је бабо меће на кошију,
0977 Туркиња је, црна кукавица,
0978 Шђерца Злата Брдалић Мердана,
0979 Заручница Ћулића Нухана,
0980 Посестрима Мујова Халила;
0981 Ево дван’ест пунијех година,
0982 Са мном вазда у кафезу била;
0983 Сад ће пјеше трчат бајрактари.« 
0984 Кад то очу дијете Халиле,
0985 Он низ прси објесио главу.
0986 Кад то видје кафезлија млада,
0987 Па му Ана тихо проговара:
0988 »Шта је теби драги бајрактаре,
0989 Ал’ ти танка, а висока н’јесам,
0990 Ал’ ти б’јела, ал’ румена н’јесам?
0991 Ил’ ти соја господскога н’јесам,
0992 Ил’ ти н’јесам на твом срцу драга,
0993 Што се ваља по прсима глава?« 
0994 Тад јој Халил тихо проговара:
0995 »Овдје нигдје никог мога немам,
0996 Немам на ком тебе оставити,
0997 Ја бих пјеше трчо на кошију,
0998 Кад у тебе робињица била,
0999 Нек ти хизмет чини до вијека.« 
1000 Онда она њему говорила.
1001 »Ти се мени не бој ни ђогату,
1002 Док је бабо од Скрадина бане!« 
1003 Стадоше се свлачит бајрактари,
1004 И свуче се дијете Халиле,
1005 На кошији остави хаљине.
1006 Кад педесет пође бајрактара,
1007 Кад су били усред поља равна,
1008 Трка пјешка два пуна сахата,
1009 Потекоше лаки бајрактари.
1010 Кад су били у првом сахату,
1011 Мујов Халил у задњијем скаче;
1012 Кад јамише другога сахата,
1013 Мујов Халил у средњем бијаше,
1014 Кад је било од пола сахата,
1015 Наприједа гледа бајрактара,
1016 Гдје далеко Иван уграбио.
1017 Тад се за њим Халил наставио.
1018 Кад стадоше поред бит рамена,
1019 Халил виче Иван-бајрактара:
1020 »Мореш ли ми примицати Хала?« 
1021 Мимо њ’ момак на кошију прође,
1022 А изашла Брдарића Злата,
1023 Па угледа Мујова Халила,
1024 Познаде му мадеж на мишици:
1025 »Богу хвала! Кад сам дочекала,
1026 Кад ја мојег видјех побратима!« 
1027 Хиљаду се разори пушака,
1028 У томе му срећа донијела,
1029 Банови су близи хизмећари,
1030 На рукама јамише Халила,
1031 А топови пукоше на граду;
1032 Шенлук чини од Скрадина бане,
1033 Зет му другу однесе кошију.
1034 На рукама њега донијеше,
1035 Сједоше га тасту уз кољена,
1036 Бан Халила ћурком пригрлио,
1037 А своју му чашу покучио.
1038 Тако траја, док му ноћца дође.
1039 Дван’ест му се скупи вијећника,
1040 Па стадоше зборит вијећници:
1041 »Дајдер бане, да се послушамо.
1042 Зета стече, млада бајрактара,
1043 А на теби бановина тешка,
1044 Јера теби деведесет љета,
1045 Да метнемо новог ђенерала,
1046 Нек’ управља твојом бановином.« 
1047 То им бане врло кајил био,
1048 Ђенералску капу устакоше,
1049 А банову хрку пригрнуше,
1050 Ђенералску сабљу припасаше,
1051 А завика дван’ест вијећника:
1052 »Богу хвала, новог ђенерала!
1053 Сад управљај, како ти је драго.« 
1054 У Скрадину што би поглавара,
1055 На зијафет иђу генералу,
1056 Па гледају новог ђенерала.
1057 Тако траја за недјељу дана,
1058 Велики им слобод учинио,
1059 Свачија је отворио врата,
1060 И на граду диго капетана
1061 И обноћ му отворена врата.
1062 Тако траја за петнаест дана,
1063 Модровића диже харамбаше,
1064 Из ћуприје ћораву Марију.
1065 Кад шестн’есто јутро настануло,
1066 Зајадио у мејхани Мујо:
1067 »Паве моја, посестримо драга!
1068 Мореш сићи до Халила мога,
1069 Заишти ми у брата ђогата,
1070 Да ја, Паве, иђем на Крајину,
1071 Бели се је Халил покрстио
1072 Раз Анице, кафезлије младе;
1073 Да Бог да га пожелио Мујо!« 
1074 Пава Мују у мејхани виче:
1075 »На зијафет хајде ђенералу,
1076 Вазда чекај до акшама Мујо,
1077 Разић’ ће се дванаест в’јећника,
1078 Па заишћи дебела ђогата,
1079 Халил ће ти ждеваб учинити.« 
1080 Мујо скочи на ноге лагахне,
1081 Мујо новом дође ђенералу.
1082 Кад угледа свог брата Халила,
1083 Појекује са срдашца свога:
1084 »Приступити ваља ђенералу.« 
1085 Кад приступи новом ђенералу,
1086 Добро му је мјесто начинио,
1087 Вазда био до захода сунца,
1088 Разиђе се дванаест в’јећника,
1089 Мујо брата завика Халиала:
1090 »Мој Халиле, божји несретниче!
1091 Јеси ли се брате покрстио
1092 Раз банове кафезли Анице?« –
1093 »Нијесам се покрстио Мујо.« –
1094 »Дај ми коња, дијете Халиле,
1095 Да ја одмах иђем на Крајину,« 
1096 Халил вели брату Мују своме:
1097 »Одмах хајде Пави у мејхану.
1098 Ноћас чекај мене у мејхани,
1099 Мркле ноћи до седам сахата.
1100 Сад ћу сићи пред пјану мејхану,
1101 И довешћу дебела ђогата,
1102 И довешћу цуре обадвије.
1103 И видиш ли, несретниче Мујо,
1104 Од како је Скрадин постануо,
1105 У њем никад право није било,
1106 Као што сам данас учинио.
1107 Свачија сам врата отворио,
1108 Са капије диго капетана,
1109 А с’ ћуприје ћораву Марију,
1110 С Модровића седам харамбаша,
1111 Сад у њима ни пашчета нема,
1112 Ноћас ћемо бјежат на Крајини,
1113 Мркле ноћи о седам сахата.« 
1114 Одмах Мујо на ноге скочио,
1115 Чека брата у пјаној мејхани.
1116 Док му сахат седам ударио,
1117 Халил сиђе пред пјану мејхану,
1118 И доведе дебела ђогата.
1119 Крај Халила цуре обадвије,
1120 А хазур му Мујо из мејхане,
1121 Изведоше косата малина;
1122 Халиј јаше дебела малина,
1123 А Хрњица притиште ђогата,
1124 Халил свога покреће малина,
1125 А дарива посестриму Паву,
1126 Шаком Пави маџарије дава.
1127 Оста јадна кукајући Пава,
1128 Оде мујо граду на капију,
1129 И побјеже пољем скрадинскијем.
1130 Гдје је срећа, ту је и несрећа.
1131 Кад падоше до зелена луга,
1132 Све лугове притиснула тама,
1133 Па затрта, гром га ударио!
1134 Изгубио уз планину пута.
1135 Мучио се крај зелена луга,
1136 Док од брда удри даница,
1137 А за њоме сабах и зорица,
1138 А пукоше топови на граду;
1139 За њима се поточ отиснуо,
1140 Брдом пјешци, пољем коњаници,
1141 Ухватише Модровића кланац.
1142 Док се Мујо добавио пута,
1143 Па на први богаз напануо,
1144 Усу лунта око друма пута.
1145 Туде се је препануо Мујо,
1146 Па завика Брдалића Злату:
1147 »Бацићу те са ђогата мога,
1148 Могу с тебе изгубити главу.« 
1149 А завика кафезлија млада:
1150 »Мој дјевере, од злата прстене,
1151 Ако жалиш допанути рана,
1152 Гони коња на лијеву страну,
1153 Да иђемо у пећину ст’јену,
1154 Гдје су наше зимовале овце;
1155 Да удари од Беча ћесаре,
1156 Нико тебе извадити не ће,
1157 Камо л’ бабо од Скрадина бане.« 
1158 Сврнуше се у пећину ст’јену,
1159 У пећину коње уведоше.
1160 На Муја се сила укупила,
1161 А Мујо се из пећине брани,
1162 Не могу му ништа учинити.
1163 Довезоше баљемез топове,
1164 Бише Муја три бијела дана;
1165 Није ласно брдо оборити –
1166 Кад четвто јутро настануло,
1167 Ал Халилу додијала жеђа:
1168 »Сад’ ћу, Мујо, заклати малина.« 
1169 А закука кафезлија млада:
1170 »Биће твоја обломљена крила!« 
1171 Ту изишо од Скрадина бане
1172 И његових дванаест в’јећника.
1173 Што банова осуђива правда?
1174 Да доведу тридес’т дјевојака,
1175 Све сестара влашкијех сердара
1176 И пред њима Ивковића Косу,
1177 Да варају дјевојке Халила,
1178 Не би ли га измамиле сама.
1179 Страшна сила причека Халила,
1180 Да га бију из дугих пушака.
1181 Кад им коло дође дјевојака
1182 И пред њима Ивковића Коса,
1183 Па намјести коло на ледини,
1184 А запјева коловођа Коса,
1185 А припјева Мујова Халила:
1186 »О Турчине, дијете Халиле!
1187 Ако јеси мушко иколико,
1188 Испани дер пред пећину ст’јену,
1189 Да ме видиш коловођу младу;
1190 И више сам и љепша од Ане.« 
1191 Ал то чује дијете Халиле;
1192 Ухалила, - жалосна му мајка, -
1193 Аница му на крилу заспала,
1194 Па му жао пробудити Ане.
1195 Опет пјевну Коса Ивковића;
1196 А припјева Мујова Халила:
1197 »Ако ли си мушко иколико,
1198 Да те видим, жалосна ти мајка!« 
1199 Скрила му се пробуди Аница:
1200 »Шта је оно пред пећином ст’јеном?« -
1201 »Коло пјева тридес’т дјевојака,
1202 Ен’ изашла твоја јараница,
1203 Јараница Ивковића Коса;
1204 Видјећу је, да ћу погинути!« 
1205 То јој рече па на ноге сину,
1206 А закука кафезлија млада:
1207 »Немој моју гледат јараницу,
1208 Убиће те, преварити ће те.« 
1209 За то момак хаје и не хаје,
1210 Из пећине колу припануо,
1211 Ухвати се с коловођом Косом,
1212 Окренуше коло наоколо,
1213 Не могаше убити Халила.
1214 Каил Коса видјет јараницу,
1215 Да дјевојци на пећину сиђе,
1216 Сивну коло пећини на врата.
1217 Кад уљезе три’ест дјевојака,
1218 Док Аница Косу опазила,
1219 С дјевојком се, загрливши, љуби,
1220 Коса врло мудра и разумна,
1221 Понијела џепе куханије.
1222 Па им Коса слаткарију дава.
1223 Иза тога до мало земана
1224 Неко пјевну низ Модровић кланац,
1225 Како виче, ко да јелен риче,
1226 И буково полијеће лишће.
1227 Халил вели: »Ево, Мујо, Тала.« 
1228 Мујо рече:«Отклен ти је Тале?
1229 Жалосна ти у пећини мајка!« 
1230 Тад пукоше двије пушке мале,
1231 И оба су бистра џефердара,
1232 Познаје их дијете Халиле:
1233 »Ено, Мујо, двије пушке мале,
1234 Оно оба иђу Куртагића.
1235 Њихови су, брате, џефердари.« 
1236 У ријечи, у којој бијаху,
1237 Кад пукше двије пушке мале,
1238 Познаје их дијете Халиле:
1239 »Ено, Мујо, пуше двије мале,
1240 И оба су бистра ренедика,
1241 Браћа иђу, два Ферезагића.« 
1242 У томе се заметнула кавга:
1243 Грми, с’јева, крв се пролијева,
1244 Тако траја четири сахата.
1245 Пала тама од неба до тала,
1246 Није тама, да је од облака,
1247 Већ од брза праха и олова.
1248 Кад у пети сахат ударио,
1249 Вика стаде пред шећином ст’јеном.
1250 Кад угледа дијете Халиле,
1251 Гдје се темре поби у ледину,
1252 На темрету зелен бајрак вија;
1253 То бијаше Ђулићу Нухане,
1254 Тада Халил паде до Нухана,
1255 Руке криле, у чело се љубе.
1256 Стадоше се купит бајрактари,
1257 Тридесет се скупи бајрактара.
1258 Кад се тридес’т склопи бајрактара,
1259 Из пећине шићар извадише,
1260 Под’јели им тридес’т дјевојака:
1261 Сваком даде по танку маџарку,
1262 А Ђулићу Брдалића Злату.
1263 Ко погибе, жалосна му мајка,
1264 Ко остаде, весела му мајка!
1265 Дотлен били крвници војници,
1266 А отолен кићени сватови.
1267 Ту шехите своје покопаше,
1268 Рањенике своје понијеше,
1269 Окренуше уз Модровић кланац,
1270 И одоше своме завичају.



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, сабрао Коста Хeрман 1888-1889, књига II, друго издање, Сарајево 1933. str. 243-275