Hrnice u Skradinu (Počitelj)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Hrnice u Skradinu (Počitelj)

0001 Rano rani serdar Mustaf-aga
0002 Na Kladuši na bijeloj kuli,
0003 S bratom svojim, gojenim halilom
0004 Prije zore i bijela dana,
0005 Hala zore, ni sabaha nema,
0006 Ni danica pomolila lica,
0007 Mujo zove svog brata Halila:
0008 »Naloži mi vatru u odžaku.« 
0009 Momak usta, vatru naložio,
0010 Pristavi mu kahvu u ibriku;
0011 Bratu Muju kahvu utočio,
0012 A Mujo mu tada govorio:
0013 »Moj Halile, siđi u podrume,
0014 Siguravaj đoga i malina,
0015 Pa se meni u odaju vrati,
0016 Da ti rečem tri četiri r’ječi.« 
0017 Kad dijete konje siguraše,
0018 Svom se bratu u odaju vrati,
0019 A Hrnja mu, buljuk-baša, kaže:
0020 »Sestru našu iz odaje budi,
0021 Nek’ nam lake snese brašljenice,
0022 A ti brate u hardove sađi,
0023 Pa iznesi vina i rakije,
0024 Hegbe meći, u terkije veži,
0025 Meni tada u odaju dođi.
0026 Mi ćemo se hazur učiniti,
0027 Našim konj’ma na avliju saći
0028 I gotove posjesti hajvane,
0029 Da idemo niz planine saći,
0030 Ne bismo li šićar patpazili:
0031 Pa ćemo se na Kladušu vratit’,
0032 Našu bojnu četu sastaviti,
0033 Ne bismo li šićar prihvatili.« 
0034 Oba brata na noge skočiše
0035 I gotove posjeli hajvane,
0036 I odoše od bijele kule.
0037 Niz kaldrmu udariše putem.
0038 Dok stigoše na vodu Plavenac,
0039 Tude ima drvena ćuprija,
0040 Braća dobre konje pretjeraše,
0041 Dok siđoše pod planinu lugu,
0042 A odonlen kraj zelena luga,
0043 Dok stigoše Kunari planini,
0044 Hvatiše se od Kunare puta. –
0045 Uz Kunaru dva puna sahata,
0046 Dok dođoše do vode bunara,
0047 Tudjeka je padalište staro,
0048 Tude sjeli i otpočinuli,
0049 I braća se napojila piva,
0050 I konji im zopcu pozobali.
0051 Braća dobre konje pojahala,
0052 Niz Kunaru udrili planinu,
0053 Hvatili se polja zelenoga
0054 I jamili zelene planine
0055 Bukovice i Orahovice,
0056 Jamili se do Otreše puta.
0057 Oteša je nesretna planina,
0058 Neobično kroz Otrešu proći:
0059 Vuci viju, gavranovi grakću,
0060 Tuda često jadikuju majke.
0061 Tuda braća konje protjeraše,
0062 U Nezdravlje polje zagaziše.
0063 Tamam ravno polje pregaziše,
0064 A b’jeli ih danak ostavio.
0065 A mrkla ih noćca prihvatila,
0066 Uz Jadiku braća udariše.
0067 Kad su brdu na planini bili,
0068 Na planini pod omarom krivom,
0069 Tu dva brata konak učinila.
0070 U jutro je uranio Mujo,
0071 Pristavio kahvu u ibriku.
0072 Brata budi mlađega, Halila:
0073 »Ustaj brate, sjedi mi kod krila,
0074 Da ti kahvu u fildžanu dadem.
0075 Dobro gledaj dok ograne sunce,
0076 Dobro gledaj kud će granut sunce,
0077 Po kojoj će kiti udariti.« 
0078 Pa vidješe niz Jadikovicu,
0079 Najpre jednu kitu prihvatio,
0080 A u kiti suhovrha jela.
0081 Mujo bratu zavika Halilu:
0082 »Dobro staza i bogaza čuvaj,
0083 A ja odoh suhogranoj jeli.« 
0084 Ode Mujo strmo niz planinu,
0085 Osta Halil čuvajući klanca.
0086 Kad Hrnjica suhograni siđe,
0087 Pa se jeli pope u vrhove,
0088 Okrenu se sentu njemačkome,
0089 Pa ugleda do Janoka grada.
0090 Dok od brda udarilo sunce,
0091 Iz njedara poteže durbina,
0092 Razvi durbin na sedam kanata,
0093 Što mu gleda u sedam sahata,
0094 Pa on broji po Janoku kule,
0095 Nabrojio trides’t i četiri.
0096 Kad od grada poletje kapija,
0097 Iz kapije trideset momaka
0098 I za njima dvades’t djevojaka,
0099 A za njima varakli kočija.
0100 Pod kočijom dvije bedevije,
0101 Bijele su kako dvije vile,
0102 Nabojeno grive i perčini,
0103 Pa siđoše niz rosnu livadu,
0104 Udariše polju širokome.
0105 Kad su polju na srijedu bili,
0106 Na polju je rodila pšenica,
0107 Tuder stade trideset momaka
0108 I dvadeset dilber djevojaka.
0109 Ustavi se varakli kočija,
0110 Pripadoše momci do kočije,
0111 Prihvatiše svilena čadora,
0112 Svilen čador od zelene svile,
0113 Raspeše ga polju na srijedi.
0114 Iz kočija ispade djevojka,
0115 A kakva je, vesela joj majka!
0116 U struku je tanka a visoka,
0117 A u lišcu b’jela a rumena,
0118 Oka crna, a solufa gusta,
0119 Slađa su joj od šećera usta.
0120 Kako se je cura opravila,
0121 Ko da zenđil ide manastiru.
0122 Na djevojci b’jahu tri kavada:
0123 Jedan crven do zemljice crne,
0124 Drugi zelen do zelene trave,
0125 Treći maven, da se za njom mame,
0126 Na nogam’ joj gaće od sasluka;
0127 Kakve su joj gaće od sasluka.
0128 Do pole je postavila vukom,
0129 A od pole vukom i baukom,
0130 A vijenac mišem bijelijem,
0131 Kud ih veže, da je ne preteže,
0132 Da joj učkur ne odnese t’jela.
0133 A kako je pristala djevojka:
0134 Ruke jedne, troje belenzuke,
0135 I sve joj se do lakata taču,
0136 Uši jedne, a dvoje menđuše,
0137 Grlo jedno, a tri su đerdana,
0138 Jedan joj je od krmzi merdžana,
0139 Taj joj đerdan grlo zalatio,
0140 B’jelo grlo crveni merdžani,
0141 To djevojku pogledati l’jepo.
0142 Drugi joj je od drobna bisera,
0143 Taj joj đerdan zalatio dojke,
0144 B’jeli biser, a bijele dojke,
0145 To djevojku pogledati l’jepo.
0146 A treći joj od žutih dukata,
0147 Pa ga nisko cura popušćala,
0148 Na sr’jedi joj dukat funduklija. –
0149 A kad Mujo stimo madžarije,
0150 Uzdahnuo sa srdašca svoga:
0151 »Mili Bože fisne Madžarice,
0152 A za mene vidi madžarija!
0153 Pare nemam, a nemam dinara!« 
0154 Savi durbin, u njedra ga turi,
0155 Pa se ode salaziti Mujo.
0156 Do pole se salazio jele,
0157 Od pole se noge omakoše,
0158 Mujo pade na ledinu travu,
0159 Tada pušku jami karabina,
0160 Ode Mujo kroz Jadikovicu,
0161 Sađe bratu pod omaru krivu,
0162 Gdje je svoga brata ostavio.
0163 Brata svoga spavajući nađe,
0164 I Mujo ga rezil učinio
0165 I svojom ga nogom udario:
0166 »Jere spavaš, mrtvi san zaspao!
0167 Jesam li te ovdje ostavio,
0168 Da mi staza i bogaza čuvaš?
0169 Ti ne čuvaš staza ni bogaza.
0170 Da naljeze serdar Zakariću,
0171 Da te ovdje nađe spavajući,
0172 Bi ti pasju odsjekao glavu.« 
0173 Sanan momak na noge skočio,
0174 Na puške mu napadoše ruke,
0175 Na Hrnjicu oči iskolači,
0176 A Hrnica njemu govorio:
0177 »Sebi puške, usahle ti ruke!
0178 Da si jutros šićar potpazio,
0179 K’o što ga je potpazio Mujo
0180 Na janočkom polju širokome:
0181 Na njem kleta rodila pšenica,
0182 A ženje je banova mobina,
0183 A izašla banova djevojka,
0184 Ista sestra banova Anđuša,
0185 Šejir čini svoje žeteoce,
0186 A za njima mlade žetelice.
0187 Ah kakva je, žalosna ti majka!
0188 Da je vidiš na polju, Halile,
0189 Kako li je odgojila t’jelo,
0190 T’jelo bi joj bilo za vezira,
0191 Kako ne bi za tebe Halile;
0192 I lasno bih curu pregorio,
0193 Al’ ne mogu žutih madžarija.« 
0194 Halil s’ odmah ašik učinio,
0195 Pa Hrnjici bratu govorio:
0196 »Da siđemo polju janačkome,
0197 Da jamimo kapetan-djevojku,
0198 Meni, Mujo, gola Madžarica,
0199 Tebi, brate, žute madžarije.« 
0200 Prevari se, ujede ga guja,
0201 Pa zavika svog brata Halila:
0202 »Daj mi konja, hajde niz planinu.« 
0203 Dok siđoše pod Jadikovicu,
0204 Polovina pretjerala dana.
0205 Otolen su dva puna sahata,
0206 Dok se siđe pod crvene st’jene,
0207 Dok se jame luga Mandušića;
0208 Sahat ima kroz zelene luge,
0209 Dok se jame polja Janočkoga.
0210 Jamili se polja zelenoga,
0211 Ićindiji navegalo sunce,
0212 Kada čudno čudo opaziše:
0213 Pade čador od zelene svile,
0214 Metnuše ga na vrhe kočija.
0215 A povrće trideset momaka,
0216 A za njima dvades’t djevojaka,
0217 I za njima varakli kočije.
0218 »Mujo, brate«, zavika Halile,
0219 »Vidi, brate, jada debelijeh!
0220 Eno ode kapetan-Madžarka!« 
0221 Halil Muja viče sa malina:
0222 »Goni, brate, na svome đogatu,
0223 Dostigni mi na konju Madžarku!« 
0224 Dok Hrnjica polju na srijedu,
0225 Madžarica pod rosnu livadu,
0226 Dok Hrnjica pod rosnu livadu,
0227 A djevojka gradu na kapiju;
0228 Mujo gradu na kapiju siđe,
0229 A djevojka pod banovu kulu,.
0230 Ne šće Mujo pod banovu kulu,
0231 Već okrenu tijesnim sokakom,
0232 Ode Mujo pred pjanu mejhanu,
0233 Tude ima posestrimu dragu,
0234 A na ime krčmaricu Maru.
0235 B’jel mu đogat dođe pred mejhanu,
0236 Stade cika debela đogata,
0237 Stade vika na njem nesretnika,
0238 Poznade ga pejik krčmarica,
0239 Pa izletje pred pjanu mejhanu,
0240 Pod Hrnjicom uhvati đogata.
0241 U sokaku odjaha hajvana –
0242 Izađoše dvije cure mlade,
0243 U gospoje jamiše đogata.
0244 Mara grlom viknu iz sveg glasa:
0245 »Vod’te konja u tople podrume,
0246 Polož’te mu zobi i sijena.« 
0247 Ode Mara u pjanu mejhanu,
0248 A za njome Hrnja buljuk-baša
0249 I dijete odgojen Halile.
0250 Mara dobar hizmet učinila,
0251 Varaklije podmače šćemlije,
0252 A šećerli donese rakije;
0253 Tamam braća ćeif ugrabila,
0254 A u tome kara akšam dođe,
0255 Mara Muju tiho progovara:
0256 »Da idemo na bojeve gornje,
0257 Vakat nam je večerati Mujo.« 
0258 Kad dođoše u šikli odaju,
0259 Gospodsku im metnula večeru,
0260 A preljetno navalila vino.
0261 Dok Hrnjicu prihvatilo vino,
0262 U Mariju oči izdrljači:
0263 »Mare moja, posestrimo draga!
0264 Pitaću te, da mi pravo kažeš,
0265 Je li kakva vaša gospojica,
0266 Gospojica dilber Anđelija?
0267 Bi li bila za moga Halila?
0268 Jer sam, Mare, nijet učinio,
0269 Ovog vakta oženiti brata.« 
0270 Kad Maruša doču lakrdiju,
0271 Na Hrnjicu okrenula glavu,
0272 Pobru svome lakrdiju baci:
0273 »Prođ’ se pobro, žalosna ti majka!
0274 Okani se naše gospojice,
0275 Gospojice dilberAnđelije,
0276 Sva je žuta, kao kučka ljuta,
0277 Nosa duga, zaoštrenih peta,
0278 Ona nije za Halila tvoga.
0279 A ako si nijet učinio
0280 Ovog vakta oženiti brata,
0281 Da ti kažem curu za Halila,
0282 Eto brate niz ćesarevinu.
0283 Jer su došli sićani mandati
0284 Od Skradina grada bijeloga.
0285 Šta, Hrnjica, u mandatu pišu:
0286 Zove našeg janočkoga bana,
0287 Kakva ata ima za mejdana,
0288 Ja kobilu brzu bedeviju,
0289 Da je, Mujo, vodi do Skradina.
0290 Evo vakta, a evo zemana,
0291 Moreš brata oženiti svoga.
0292 Tvoga konja u Krajini hvale,
0293 Da ba bržeg u Krajini nema;
0294 Što ne vije u dva rama krila,
0295 Tvom đogatu uteći ne more.
0296 Vodi konja, moja sirotinjo,
0297 Mujo, brate, bijelu Skradinu,
0298 A ako ti Bog i sreća dade,
0299 Ak’ uteče đogat na mejdanu,
0300 Vjere mi ćeš čestit’ ostanuti.
0301 Kako piše od Skradina bane,
0302 Šćer Anicu meće na košiju,
0303 Uz Anicu meće barilicu,
0304 Moj Hrnjica, mekijeh dukata,
0305 Da potrebnu zapane junaku,
0306 Neka more napraviti dvore,
0307 Tasta svoga dočekati bana.« 
0308 Kada Mujo doču lakrdiju,
0309 Maruši je ’vako besjedio:
0310 »Sjedi, Maro, u z’o čas ti bilo!
0311 Nije lasno sići do Skradina,
0312 Najprije su Jadikovci klanci,
0313 Gdjeno često jadikuju majke,
0314 A ostaju udovice mlade.
0315 I to bih ti pregorio Mare,
0316 A znadeš li Modrovića klanac,
0317 Da je niza nj sedam čardakova,
0318 A u njima sedam harambaša,
0319 Što čuvaju Modrovića klanac;
0320 Da bi sišo niz Modrović klanac,
0321 Nije lasno na kapiju doći,
0322 Na njoj čuva šarovita guja,
0323 Ljuta guja kapidžija Mato,
0324 A kod njega pet stotin’ pandura.
0325 Tu su, Mare, vlaški stimaduri,
0326 Što poznaju konje i junake,
0327 Tu su konja ulentrali moga,
0328 Vazda im je gradu na kapiji.
0329 Ja se tamo ni kročiti ne ću,
0330 Neka vrazi nose kafezliju,
0331 Brata moga ni ženiti ne ću.« 
0332 Kad dijete oču lakrdiju,
0333 U svog brata oči iskolači,
0334 Šta Halile u mejhani viče:
0335 »Jere, Mujo, da od Boga nađeš!
0336 Ovog vakta oženi Halila,
0337 Evo vakta oženiti brata,
0338 Da siđemo bijelu Skradinu.« 
0339 Veli Mujo:«Ja se kročit ne ću.« 
0340 Kad je d’jete riječ prihvatilo,
0341 Stade brata zaklinjati svoga:
0342 »Daj mi, Mujo, izun i đogata,
0343 Da ja siđem bijelu Skradinu,
0344 Da ja pušćam debela đogata,
0345 Moj Hrnjica, na varak kočiju.
0346 Ak’ utečem na dugu mejdanu,
0347 Mujo, tebi madžarije žute,
0348 Meni, Mujo, salte kafazlija.« 
0349 Mujo reče:«Ne dam ti đogata.« 
0350 To Halilu vrlo teško bilo,
0351 Svome bratu naprijeko kaže:
0352 »Jera Mujo, da od Boga nađeš?
0353 Ako nam je ostao od baba,
0354 U njemu ti polovinu pitam;
0355 Ako smo ga stekli na mejdanu,
0356 I tako ti polovinu pitam;
0357 A da smo ga kupili za blago,
0358 I tako je moja polovina;
0359 Ako ti ga dovela kaduna,
0360 U njem’, Mujo, hise moje nema;
0361 Ili dati, il’ ne dati Mujo,
0362 Ja ću ići bijelom Skradinu.« 
0363 U tom zboru zora udarila.
0364 Vidi Mara, ne će bez belaja,
0365 Pa Hrnjici besjeđaše Mara:
0366 »Šta je tebi, jedna čiftelijo,
0367 Jesi li se prepanuo, Mujo,
0368 Tijesnoga Modrovića klanca,
0369 I niz klanac sedam čardakova,
0370 Što u njima sedam harambaša?
0371 Ako si se prepanuo Vlaha,
0372 Moju ću ti knjigu načiniti,
0373 Pa ćeš lasno sići do Skradina.
0374 A tebe ću preobući Mujo:
0375 Na te udrit’ popovske haljine,
0376 Od đogata načiniću šarca.
0377 Kad okreneš od Janoka grada,
0378 Jadovnu ćeš pregazit planinu.
0379 Doklen siđeš Modrovića klancu,
0380 Prva će te dočekati guja –
0381 Ljuta guja Tomanovič Vuče.
0382 Kad ispadneš na pogleđe, Mujo,
0383 Vidjećete sa čardaka Vuče,
0384 I svoje će opremit’ pandure
0385 U tijesan Modovića klanac.
0386 A nemoj mi moriti se, Mujo,
0387 Nek te svedu bijelu čardaku!
0388 Pitaće te Tomanović Vuče:
0389 »»Oklen, Mujo, šarovita gujo,
0390 Zar si čuo za naše veselje?
0391 Pa se nije oženiti s mirom,
0392 Ni ljepoti udati djevojci;
0393 Da se ne ćeš dogoditi blizu!«« 
0394 Podaj knjigu Tomanović Vuku,
0395 Pa će tebe propustiti Vuče.
0396 Druga će te dočekati guja,
0397 Na čardaku Bjelobrče Vuče.
0398 Pitaće te Bjelobrče Vuče:
0399 »»Oklen, Mujo, šarovita gujo?
0400 Zar si čuo za naše veselje,
0401 Pa se nije oženiti s mirom,
0402 Ni ljepoti udati djevojci?«« 
0403 Podaj knjigu Bjelobrku Vuku,
0404 Pa će tebe propustiti Vuče.
0405 Otolen je sahat do čardaka,
0406 Do čardaka harambaše Pavla.
0407 I njem podaj knjigu šarovitu,
0408 Pa će tebe propustiti Pavle.
0409 Otolen je sahat do čardaka,
0410 Do čardaka Pivojla vojvode.
0411 Pitaće te Pivojle vojvoda:
0412 »»Gdje ćeš danas, Mujo nesretniče?«« 
0413 Podaj njemu knjigu šarovitu,
0414 Pa će tebe propustiti s mirom.
0415 Otolen je sahat do čardaka,
0416 Do čardaka Ladojla vojvode.
0417 U bogaze pasti će panduri.
0418 Odvešće te do b’jela čardaka.
0419 Pitaće te Ladojle vojvoda:
0420 »»Gdje ćeš danas, čiftelija Mujo?«« 
0421 Podaj njemu knigu šarovitu,
0422 Pustiće te vojvoda Ladojle.
0423 Otolen ćeš udariti, Mujo,
0424 Udariti Mandušića lugu.
0425 Kad se shvatiš polja skradinskoga,
0426 Tu su Vlasi hendek pretrapili,
0427 A u hendek vodu navratili:
0428 Na hendeku na čekme ćuprija,
0429 Na njoj sjedi ćorava Marija.
0430 Pa ćeš gradu na kapiju sići,
0431 Na kapiji kapidžija Mato,
0432 Pitaće te kapidžija Mato:
0433 »»Kud ćeš, Mujo, šarovita gujo?
0434 Zar si čuo za naše veselje,
0435 Pa se nije oženiti s mirom
0436 Ni ljepoti udati djevojci?«« 
0437 Ti mu pruži knjigu šarovitu,
0438 Pa će tebe propustiti s mirom.
0439 Pa ćeš dalje polaziti Mujo,
0440 Al ne udri pod banovu kulu,
0441 Već naljezi kroz t’jesne sokake,
0442 Do mejhane krčmarice Pave,
0443 Pa kod Pave konak učinite.
0444 Ona će ti biti na pomoći,
0445 Da oženiš gojenog Halila,
0446 Mladom šćercom od Skradina bana.«« 
0447 U riječi, u kojoj bijahu,
0448 Kad zorica pomolila lice,
0449 Skoči Mujo na noge lagane,
0450 Pa dozivlje gojenog Halila:
0451 »Ha, na noge,moj brate Halile,
0452 Jer je nama vakat putovati!« 
0453 Vidi Muja, ujela ga guja,
0454 Na se meće popovske haljine.
0455 Vodi Mara Mujova đogata,
0456 Od njeg je šarca načinila,
0457 Pa mu daje knjige šarovite.
0458 Na gotove konje zasjedoše,
0459 Pa odoše poljem zelenijem.
0460 Kad su došli Modrovića klancu,
0461 Ugleda ih Tomanović Vuče.
0462 Svoje Vuče opremi pandure,
0463 Dovedoše Muja i Halila.
0464 Pa govori Tomanović Vuče:
0465 »Oklen, Mujo, šarovita gujo?
0466 Zar si čuo za naše veselje,
0467 Pa se nije oženiti s mirom,
0468 Ni ljepoti udati djevojci,
0469 Da se ne ćeš dogoditi blizu?« 
0470 Tad mu Mujo tiho progovara:
0471 »Ostavi se, Tomanović Vuče,
0472 Gdje ti Muja vidje i Halila?« 
0473 Tad mu knjigu dade Marušinu.
0474 Kad je Vuče dobavi u ruke,
0475 Pa pogleda niz knjigu jaziju,
0476 Svoju kapu oborio s glave:
0477 »Oprašćaj mi, brate duhovniče,
0478 Nemoj mene povidjeti banu,
0479 Što sam tebe rezil učinio.
0480 Dvades’t ću ti dati madžarija,
0481 Jera moje nije ruse glave.« 
0482 Oprašća mu, madžarije primi,
0483 Pa okrenu niz Modrović klanac.
0484 Otolen je sahat do čardaka,
0485 Do čardaka Bjelobrka Vuka.
0486 Ugleda ga Bjelobrče Vuče,
0487 U bogaze opremi pandure,
0488 Dočekaše Muja i Halila,
0489 Uhvatiše, svedoše čardaku.
0490 A izašo Bjelobrče Vuče,
0491 Teško kara na đogata Muja:
0492 »Gdje ćeđ, Mujo, božji nesretniče,
0493 Zar si čuo za naše veselje,
0494 Pa se nije oženiti s mirom,
0495 Ni ljepoti udati djevojci?« 
0496 Ne šćede mu ni riječi Mujo,
0497 Jednu knjigu dade Marušinu.
0498 Kad je knjigu preučio Vuče,
0499 Svoju kapu oborio s glave,
0500 Duhovniku uzenđije ljubi:
0501 »Oprosti mi, brate duhovniče,
0502 Što sam tebe rezil učinio,
0503 Nemoj mene povidjeti banu,
0504 Da ti dvades’t madžarija dadem,
0505 Jera moje nije ruse glave.« 
0506 Oprosti mu, madžarije primi,
0507 Ode Mujo niz Modrović klanac.
0508 Otolen je sahat do čardaka,
0509 Do čardaka harambaše Pavla.
0510 Ljuta ga je opazila guja,
0511 Ljuta guja harambaša Pavle,
0512 Na pandure zorbu učinio:
0513 »Poletite, ni jednog ne bilo!
0514 Ev’ odovud niz bogaze Muja.« 
0515 Poletješe, uhvatiše klance,
0516 Uhvatiše na đogatu Muja,
0517 Dovedoše Pavlovu čardaku.
0518 A izašo Pavle iz čardaka,
0519 Ljuta kara Muja i Halila.
0520 Mujo Pavlu ne šće ni riječi,
0521 Vet mu knjigu podade Marinu.
0522 Kad je Pavle knjigu proučio,
0523 Svoju kapu ukinuo s glave:
0524 »Oprašćaj mi, brate duhovniče,
0525 Četr’est ti evo madžarija,
0526 Nemoj mene povidjet gosparu,
0527 Što sam tebe rezil učinio.« 
0528 Oprosti mu, primi madžarije,
0529 Ode Mujo niz Modrović klanac,
0530 Odonlen je sahat do čardaka,
0531 Do čardaka Pivojla vojvode.
0532 Pivojle ga vidje sa čardaka,
0533 U bogaze opremi pandure,
0534 Uhatiše, dovedoše Muja.
0535 Izašao Pivojle vojvoda:
0536 »Gdje ćeš, Mujo, danas, nesretniče?
0537 Zar si čuo za naše veselje,
0538 Pa se nije oženiti s mirom,
0539 Ni ljepoti udati djevojci?« 
0540 Amo su te donijeli đavli.« 
0541 Mujo ne šće njemu ni riječi,
0542 Vet mu knjigu dade Marušinu.
0543 Kad Pivojle knjigu prihvatio,
0544 Pivojle je kapu oborio:
0545 »Oprosti mi, brate duhovniče,
0546 Što sam tebe rezil učinio!« 
0547 Oprosti mu, primi madžarije,
0548 Pa zagazi niz Modrović klanac.
0549 Otonlen bi sahat do čardaka,
0550 Do čardaka Ladojla vojvode.
0551 Ladojle ga vidje sa čardaka,
0552 U bogaze opremi pandue.
0553 Tek odoše, Muja uhvatiše,
0554 Dovedoše bijelu čardaku.
0555 A izišo Ladoje vojvoda,
0556 Teško kara Muja na đogatu:
0557 »Gdje ćeš danas čiftelija Mujo,
0558 Zar si čuo za naše veselje,
0559 Pa se nije oženiti s mirom,
0560 Ni ljepoti udati djevojci?« 
0561 Da se, đavo, dogoditi ne ćeš.« 
0562 Mujo njemu ne šće ni riječi,
0563 Vet mu knjigu dade Marušinu.
0564 Kad Ladojle knjigu opazio,
0565 Svoju kapu oborio s glave:
0566 »Oprosti mi, brate duhovniče!
0567 Šeset ću ti dati madžarija,
0568 Nemoj mene povidjeti banu,
0569 Jera će me rezil učiniti.« 
0570 Oprosti mu, primi madžarije.
0571 Ode Mujo niz Modrović klanac
0572 Zelenome Mandušića lugu,
0573 Hatio se polja skradinskoga.
0574 Kad je bio nasred polja ravna,
0575 Tu su Vlasi hendek pretrapili,
0576 A u hendek vodu navratili,
0577 Na hendeku na čekmek ćuprija,
0578 Na njoj sjedi ćorava Marija,
0579 A uza nju hiljada pandura.
0580 Birdem Mara opazila Muja,
0581 Na ćupriju opremi pandure.
0582 Uhvatiše, dovedoše živa,
0583 Pa ga Mara suval učinila:
0584 »Gdje ćeš Mujo, šarovita gujo?« 
0585 Mujo njojzi ne šće ni riječi,
0586 Vet joj knjigu dade šarovitu.
0587 Kad je vidje ćorava Marija:
0588 »Kuku danas, brate duhovniče!
0589 Sedamdeset evo madžarija,
0590 Nemoj mene povidjeti banu,
0591 Što sam tebe rezil učinila.« 
0592 Oprosti joj, primi madžarije,
0593 Ode Mujo poljem skradinskijem.
0594 Gradu Mujo na kapiju siđe,
0595 Na kapiji šarovita guja,
0596 Ljuta guja kapidžija Mato,
0597 Kod njeg’ tri sto plaćenika ima.
0598 Birdem Muja vidje i Halila:
0599 »Ev’ odovud, djeco, nesretnika,
0600 Poletite, pa ga uhvatite!« 
0601 Poletješe, te ga uhvatiše,
0602 Dovedoše kapidžiji Matu,
0603 A Mato mu tiho progovara:
0604 »Gdje ćeš danas, čiftelija Mujo,
0605 Zar se nije oženit s mirom,
0606 Ni ljepoti udati djevojci?« 
0607 Mujo Matu ne šće ni riječi,
0608 Vet mu knjigu dade Marušinu.
0609 Kad je Mato knjigu proučio,
0610 Svoju kapu ukuno s glave:
0611 »Oprašćaj mi brate duhovniče!
0612 Rezil sam te učinio teško,
0613 Osamdeset primi madžarija,
0614 Nemoj mene povidjeti banu.« 
0615 Oprosti mu, primi madžarije,
0616 Ode Mujo gradu na kapiju,
0617 Niz tijesne zagazi sokake;
0618 Ne šće Mujo pod banovu kulu,
0619 Vet okrenu na lijevu stranu
0620 Mujo siđe pred pjanu mejhanu,
0621 Tude ima glavnu posestrimu,
0622 U mejhani krmčaricu Pavu.
0623 Kad mu đogat dođe pred mejhanu,
0624 Stade cika debela đogata,
0625 A na njemu vika nesretnika.
0626 Poznade ga posestrima Pava,
0627 U skokake siđe do đogata,
0628 Pod Hrnjicom uhvati đogata,
0629 Pa mu Pava reče u sokaku:
0630 »Gdje si, Mujo, Bogom pobratime,
0631 U zemana tri godine dana?
0632 Kako n’jesi sišo do Skradina,
0633 Pava pare nema ni dinara,
0634 Kako tebe nema do Stradina.« 
0635 Mujo Pavi ne šće ni riječi,
0636 Vet mimo nju prođe u mejhanu.
0637 Izletješe dvije cure mlade,
0638 U Pavice konje prihvatiše,
0639 A Pavica tiho progovara:
0640 »Konje vod’te u tople podrume!« 
0641 Ode Pava pobru u mejhanu
0642 I dobar im hizmet učinila,
0643 Varakli im podmače šćemlije,
0644 A šećerli dodade rakije.
0645 Dok Hrnjica ćejif ugrabio,
0646 I žarko im prisjedilo sunce,
0647 Pava Muju veli u mejhani:
0648 »Da iđemo u bojeve gornje,
0649 Vakan nem je večerati, Mujo.« 
0650 Iziđoše u šikli odaju,
0651 Iznese im gospodsku večeru,
0652 A pripravi crveniku vino.
0653 Večeraše i eglenisaše,
0654 Mujo Pavi veli u mejhani:
0655 »O Pavice, posestrimo draga!
0656 Pitaću te, da mi pravo kažeš,
0657 Je l’ vam kakva gospojica Ana?
0658 Jer sam, Pave, nijet učinio,
0659 Ovog vakta oženiti brata;
0660 Bi li bila za moga Halila?« 
0661 A stade mu zboriti Pavica:
0662 »A kakva je naša gospojica!
0663 Što je, Mujo, odgojila t’jelo,
0664 Ne gledala sunca ni mjeseca,
0665 Ni bijela dana ni oblaka.
0666 Imala je dosta mušterija,
0667 Pa ne šćela naša kafazlija..
0668 Babu joj se veće dodijalo,
0669 Pa Anici šćeri govorio:
0670 »»Udaj se, moja kafezlija,
0671 Zar ćeš baba spremit u prosjake?
0672 Što mi ljeto ječma donijelo,
0673 Svatovski mi konji pozobaše;
0674 Što bijaše bjelice pšenice,
0675 Izjedoše tvoje mušterije;
0676 Što bi, Ano, vina i rakije,
0677 Sve popiše na odžaku mome.« 
0678 A Anica babu besjeđaše:
0679 »»O moj babo, od Skradina bane!
0680 Zar li ti je doteščala Ana
0681 U zemana sedam’est godina?
0682 Sad ću glavom ići po svijetu,
0683 Kako pčela po medenu cv’jetu.«« 
0684 Veli njojzi od Skradina bane:
0685 »»Metnuću te na košiju, Ane,
0686 A sitne ću raspisat mandate,
0687 Niz sedam ih spremiti zemalja.
0688 Ko god ima konja za mejdana,
0689 Ja kobilu, brzu bedeviju,
0690 Ne’ je vodi tvrdome Skradinu,
0691 Nek’ hajvana pušća na košiju.«« 
0692 To joj reče, pa na noge sinu,
0693 Sađe bane na svoje ahare,
0694 Gdjeno curi sjede mušterije:
0695 »»Svaki svome hajde zavičaju,
0696 Ja ću moje spremiti mandate;
0697 Sved’te konje bijelu Skradinu,
0698 Pušćajte ih na vrh na košije;
0699 Ko je god’jer curi mušterija,
0700 Nek ih vodi kroz nedjelju dana!
0701 Sved’te ate a vod’te paripe
0702 I kobile brze bedevije.«« 
0703 Osta bane pišući mandate,
0704 Oprema ih u četiri strane.
0705 Vr’jeme traja za nedjelju dana,
0706 Sve se kupi bijelu Skradinu.
0707 Petak danas, a sjutra subota,
0708 Rok nedjelja, mejdan ponedjeljak.« 
0709 Skupili se ati i paripi:
0710 Kad im cvijet nedjeljica dođe,
0711 A na gradu ciknuše topovi,
0712 Mujo Pave pita u mejhani:
0713 »Što je ono, posestrimo draga,
0714 Da me nije opazila straža,
0715 »Nije, Mujo, željela te Pava! –
0716 Nije ono od Skradina straža,
0717 Već je ono Banović Mihajlo –
0718 I on gradu ode na kapiju,
0719 Potpisivat konje i junake.
0720 Što potpiše konja i junaka,
0721 Svakom uzme žutu madžariju,
0722 Pa svakime Miho ugovara;
0723 Čiji parip na košiju dođe,
0724 Da je njegov parip od mejdana.« 
0725 To Hrnica stage govoriti:
0726 »Ne dam Pave, debela đogata,
0727 Da bi curu nikad ne vidio.« 
0728 A u nj Halil oči iskolači:
0729 »Daćeš, Mujo, daćeš čifutine,
0730 Rad’ šta sam se zamučio ’vamo,
0731 Rad ljepote kafezli Anice,
0732 Ja ću vodit konja na kapiju.« 
0733 To mu reče, pa na noge sinu,
0734 Sađe Halil u podrum đogatu,
0735 Od jasala driješi đogata,
0736 Ljubi konja s’ obedvije strane:
0737 »Moj đogate i brate i druže!
0738 Oromi mi u noge četiri,
0739 A objesi uši niz obraze,
0740 Dok te gradu stegnem na kapiju,
0741 Ne bi l’ Bog do, Miha prevario.« 
0742 Hajvan bjaše, ama znadijaše;
0743 Svede konja u krive sokake,
0744 Kad mu stade klecat niz sokake,
0745 A za njime pristanula Pava.
0746 Stegli konja gradu na kapiju,
0747 A Banović sjedi u šćemliji,
0748 Pred sobom je tefter rasklopio,
0749 U čem konje piše i junake,
0750 Halil njemu božju pomoć viknu,
0751 Banović mu prihvatio zdravlje:
0752 »Da si zdravo, opran bajraktare!
0753 Što si gradu siš’o na kapiju?« –
0754 »Da popišeš mene i đogata,
0755 Da ga sjutra pušćam na košiju.« -
0756 »A što će ti, žalosna ti majka!
0757 Za što vodiš sakata hajvana?
0758 Zar ne vidiš ata i paripa
0759 I kobila brzih bedevija?
0760 Kad popišem tebe i đogata,
0761 Meni daćeš žutu madžariju.« –
0762 »Banoviću, mlad’ gospodičiću!
0763 Ti ne žali moje madžarije,
0764 Daću dvije, da ti krivo nije.« 
0765 Dok popisa konja i junaka,
0766 I dade mu japtu na junaka.
0767 Kada vidje krčmarica Pava,
0768 Da prevari Banović-Mihajla,
0769 Na muštuluk triči u mejhanu,
0770 Iza glasa muštuluke pita:
0771 »Eno Halil prevari Mihajla!« 
0772 Mujo sedam dade madžarija
0773 Muštuluka posestrimi Pavi.
0774 U tom Halil dovede đogata,
0775 Tegleći ga u podrume vruće,
0776 Položiše zobi i sijena.
0777 Mujo Pave u mejhani pita:
0778 »Posestrimo, za Boga miloga!
0779 Čijeg’ konja najbržjega hvale,
0780 Da će prvi na košiju saći?« 
0781 Pava Muju u mejhani kaza:
0782 »Hvale, Mujo, vitku bedeviju,
0783 Jer je s mora doš’o Arapine:
0784 Sedam mu je odn’jela mejdana.
0785 Kad je naša čula kafezlija,
0786 V’oma se je kahar učinila,
0787 Vazda suze od očiju valja.« 
0788 A kaže joj u mejhani Mujo:
0789 »I đogat je mejdandžija stara,
0790 Vidjećemo, dok ograne sunce.« 
0791 U tome im kara akšam dođe,
0792 Mrku tude noćcu prenoćiše.
0793 Kad u jutru žarko granu sunce,
0794 Na Skradinu pukoše topovi.
0795 »Šta je ono, posestrimo draga?« –
0796 »Eno, Mujo, na belaj udrio,
0797 Već se stere čoha venedička
0798 Od avlije, gradu do kapije,
0799 Kud će naša naljeć’ kafezlija,
0800 Sad ćeš vidjet od zlata kočiju,
0801 Pod kočijom dvije bedevije,
0802 Bijele su kako dvije vile,
0803 Pa će gradu na kapiju sići,
0804 Sejir činit konje i junake.« 
0805 U riječi, gdjeno i bijahu,
0806 Kad naljeze kočija od zlata,
0807 U kočiji kafezlija mlada,
0808 Ona gradu siđe na kapiju,
0809 U kapiji ustavi kočiju,
0810 Bir podiže kafez na kočiji,
0811 Na kafezu naslonila glavu,
0812 Sejiriti konje i junake.
0813 Svak navodi ata i paripa,
0814 I kobile, brze bedevije,
0815 Svakog sejir čini kafezlija.
0816 Kad naljeze s mora Arapine,
0817 A navede vitku bedeviju,
0818 Kad ga vidje kafezli Anica,
0819 Pa zatvori varakli kočiju,
0820 Arapinu iz kočije viknu:
0821 »Kopilane, morski Arapine!
0822 Boga mi ti suđenica n’jesam,
0823 Volim skočit u more na glavu,
0824 Nek ti moje da obljubiš lišce!« 
0825 To Arapin haje i ne haje,
0826 Od odvede vitku bedeviju,
0827 A napade dijete Halile,
0828 On pritegli sakata đogata,
0829 Ukaza se na kočiji Ana.
0830 Kad ugleda Mujova Halila
0831 I kod njega sakata đogata,
0832 Anica se iz kočije javlja:
0833 »Madžarine, vesela ti majka!
0834 Dobro ti si podgojio t’jelo,
0835 Ah’ da ti je pasja bedevija!
0836 Da mi prvi na košiju siđeš.« 
0837 Veli Halil Ani kod đogata:
0838 »Oj Anice, iz oka zenice!
0839 Dovu Bogu čini gospodaru,
0840 Da prehrne đogat od mejdana,
0841 Boga mi je mejdandžija stara.« 
0842 Osta Ana Boga molijući,
0843 Ode Halil niz rosnu livadu,
0844 Momak siđe lugu zelenome.
0845 Duga trka, četiri sahata,
0846 Ispred luga gajtane prepeli,
0847 Za gajtane konje zavodili,
0848 Sve na gajtan prsi naslonili.
0849 Doklen Halil zavede đogata,
0850 Potegoše, gajtan prekidoše,
0851 A u polje konji udariše,
0852 Halil konju kolane priteže.
0853 Gledaju ga četiri Madžara,
0854 Pa mu viču grlom iza glasa:
0855 »Madžarine, grom te udario!
0856 Što ne jašeš sad đogata tvoga.
0857 Al ga danas ni pušćati ne ćeš?« 
0858 Viknu momak iz zelena luga:
0859 »Ako meni do pošljetka dođe,
0860 Ne recite, da je prijevara!« 
0861 Tada momak sjede na đogata,
0862 Tako traja do pola sahata,
0863 U zeleno polje udario.
0864 Dostiže mu jedan bundar konja,
0865 Gdje iz stiže, ostavi ih za se:
0866 Opet malo naprijed bijaše,
0867 Opet stiže jedan dundar konja,
0868 Tri velika ostavi dundara,
0869 Tad mišljaše, da prvi bijaše,
0870 Poče svoga zaftiti đogata.
0871 Tak zakliknu nagorkinja vila,
0872 Ona viče imenom Halila:
0873 »Goni konja, ja te poželjela,
0874 Zar ne vidiš, - njima ne vidio! –
0875 Gdje si gotov na košiju prvi.« 
0876 Momak začu, šta klikuje vila,
0877 Tad u ruku dobavi tatarku,
0878 Premetnu tri četiri puta.
0879 Stade cika Mujova đogata,
0880 A na njemu vika nesretnika,
0881 Trbusi mu o tle udariše,
0882 Bakračlije zemlje zavatiše,
0883 Trbusi mu djetelinu pasu,
0884 Sad bi reko, da je od lugova;
0885 Kad dostiže dva dobra alata,
0886 Dva alata Sekul-kapetana,
0887 I kobilu Petra đenerala,
0888 I dva vranca Ivan-kapetana,
0889 I zekana bečkog bajraktara.
0890 Koga stiže, ostavlja ga za se,
0891 Tad mišljaše da prvi bijaše.
0892 Zafti momak pod sobom đogata,
0893 Zaklikova vila iz oblaka:
0894 »Goni konja, ne živio majci!
0895 Zar ne vidiš morskog Arapina,
0896 I njegove vitke bedevije?« 
0897 A kad momak oči na đogatu,
0898 V’oma kara pod sobom đogata,
0899 Jer su treći sahat prihvatili.
0900 Dok su sahat treći izvršili,
0901 Četvrtog kraja dobavili,
0902 Stadoše im konje miješati.
0903 Halil viče morskog Arapina:
0904 »More li ti primicat kobila?« 
0905 A Arap mu tiho progovara:
0906 »Ne progoni tanak Madžarine!
0907 Hiljada ti evo madžarija,
0908 Ne gubi mi bedeviji nama,
0909 Sedam mi je odn’jela mejdana,
0910 Na poklon ti kafezlija mlada.« 
0911 Za to momak ni habera nema,
0912 Već pretjera debela đogata;
0913 Arapin ga s’ bedevije viče:
0914 »Madžarine, žalosna ti majka!
0915 Zar ne žališ pod sobom đogata,
0916 Pod đogatom ploča ne imade,
0917 Iz kopita crna krv izbija.« 
0918 Žao njemu debela đogata,
0919 Ustavi ga, žalosna mu majka,
0920 Sve četiri ploče pod đogatom,
0921 Tad ga čizmom i mamuzom krenu,
0922 A đogat mu odmahuje repom,
0923 Ne more mu maknut koračaja.
0924 Stade biti Mujova đogata,
0925 Stoji cika debela hajvana,
0926 Podviknula nagorkinja vila:
0927 »Zar ne vidiš, njima ne vidio!
0928 Arapove splentale ga vile,
0929 Kamo li ti dvije puške male?
0930 Eto ti ih u grivi đogatu,
0931 Pa kroz grivu pali iz pušaka,« 
0932 Pukoše mu dvije zlatke male,
0933 Tad mu đogat noge otvorio.
0934 Kad je bilo od pole sahata,
0935 Stadoše se miješati glave.
0936 Vidje li ti morskog Arapina!
0937 U ruci mu paklena kandžija,
0938 Đogata mu udari po glavi,
0939 Đogat mu se u kolovrat vrati.
0940 Na đogatu dobar binjedžija,
0941 Udara ga čizmom i mamuzom.
0942 Kad li malo naprijed bijahu,
0943 Kraj Arapa natjera đogata,
0944 Na oči mu napadoše krila,
0945 Nuz bedre mu sinu ćemerlija,
0946 Ramena mu obori i glavu
0947 Ostalo mu trupa na kobili.
0948 To ga malo gleda i veliko,
0949 Jer izišlo gradu na bedeme.
0950 Kraj kobile pretjera đogata,
0951 Prvi đogat na košiju siđe.
0952 Iz košije izleti djevojka,
0953 Pod Halilom uhvati đogata:
0954 »Bogu hvala, kad sam dočekala!
0955 N’jesam crnu zapanula đavlu.« 
0956 Priletješe odmah hizmećari,
0957 Od Anice konja prihvatiše,
0958 A pukoše topovi na gradu,
0959 Šenluk čini od Skradina bane.
0960 Tad se Halil s Anicom jamio.
0961 Pa se šeće kraj kočije zlatne,
0962 I često joj prinosaše glavu,
0963 B’jelom grlu i groznom đerdanu,
0964 I često joj zakidiva zube.
0965 Kad eto ti deset hizmećara,
0966 Oni vode lijepu djevojku;
0967 Ljuto cvili lijepa djevojka,
0968 A spominje tursku vjeru često:
0969 »Turska vjero, rano neprebona,
0970 Brže ti mi u ludosti prođe!« 
0971 Halil svije kafezlije pita:
0972 »Šta je ono, srce moje drago?« 
0973 Kazuje mu banova Anica:
0974 »Moj dragane, mladi bajraktare!
0975 Ono mi je iz dvora robinja,
0976 Pa je babo meće na košiju,
0977 Turkinja je, crna kukavica,
0978 Šđerca Zlata Brdalić Merdana,
0979 Zaručnica Ćulića Nuhana,
0980 Posestrima Mujova Halila;
0981 Evo dvan’est punijeh godina,
0982 Sa mnom vazda u kafezu bila;
0983 Sad će pješe trčat bajraktari.« 
0984 Kad to oču dijete Halile,
0985 On niz prsi objesio glavu.
0986 Kad to vidje kafezlija mlada,
0987 Pa mu Ana tiho progovara:
0988 »Šta je tebi dragi bajraktare,
0989 Al’ ti tanka, a visoka n’jesam,
0990 Al’ ti b’jela, al’ rumena n’jesam?
0991 Il’ ti soja gospodskoga n’jesam,
0992 Il’ ti n’jesam na tvom srcu draga,
0993 Što se valja po prsima glava?« 
0994 Tad joj Halil tiho progovara:
0995 »Ovdje nigdje nikog moga nemam,
0996 Nemam na kom tebe ostaviti,
0997 Ja bih pješe trčo na košiju,
0998 Kad u tebe robinjica bila,
0999 Nek ti hizmet čini do vijeka.« 
1000 Onda ona njemu govorila.
1001 »Ti se meni ne boj ni đogatu,
1002 Dok je babo od Skradina bane!« 
1003 Stadoše se svlačit bajraktari,
1004 I svuče se dijete Halile,
1005 Na košiji ostavi haljine.
1006 Kad pedeset pođe bajraktara,
1007 Kad su bili usred polja ravna,
1008 Trka pješka dva puna sahata,
1009 Potekoše laki bajraktari.
1010 Kad su bili u prvom sahatu,
1011 Mujov Halil u zadnjijem skače;
1012 Kad jamiše drugoga sahata,
1013 Mujov Halil u srednjem bijaše,
1014 Kad je bilo od pola sahata,
1015 Naprijeda gleda bajraktara,
1016 Gdje daleko Ivan ugrabio.
1017 Tad se za njim Halil nastavio.
1018 Kad stadoše pored bit ramena,
1019 Halil viče Ivan-bajraktara:
1020 »Moreš li mi primicati Hala?« 
1021 Mimo nj’ momak na košiju prođe,
1022 A izašla Brdarića Zlata,
1023 Pa ugleda Mujova Halila,
1024 Poznade mu madež na mišici:
1025 »Bogu hvala! Kad sam dočekala,
1026 Kad ja mojeg vidjeh pobratima!« 
1027 Hiljadu se razori pušaka,
1028 U tome mu sreća donijela,
1029 Banovi su blizi hizmećari,
1030 Na rukama jamiše Halila,
1031 A topovi pukoše na gradu;
1032 Šenluk čini od Skradina bane,
1033 Zet mu drugu odnese košiju.
1034 Na rukama njega doniješe,
1035 Sjedoše ga tastu uz koljena,
1036 Ban Halila ćurkom prigrlio,
1037 A svoju mu čašu pokučio.
1038 Tako traja, dok mu noćca dođe.
1039 Dvan’est mu se skupi vijećnika,
1040 Pa stadoše zborit vijećnici:
1041 »Dajder bane, da se poslušamo.
1042 Zeta steče, mlada bajraktara,
1043 A na tebi banovina teška,
1044 Jera tebi devedeset ljeta,
1045 Da metnemo novog đenerala,
1046 Nek’ upravlja tvojom banovinom.« 
1047 To im bane vrlo kajil bio,
1048 Đeneralsku kapu ustakoše,
1049 A banovu hrku prigrnuše,
1050 Đeneralsku sablju pripasaše,
1051 A zavika dvan’est vijećnika:
1052 »Bogu hvala, novog đenerala!
1053 Sad upravljaj, kako ti je drago.« 
1054 U Skradinu što bi poglavara,
1055 Na zijafet iđu generalu,
1056 Pa gledaju novog đenerala.
1057 Tako traja za nedjelju dana,
1058 Veliki im slobod učinio,
1059 Svačija je otvorio vrata,
1060 I na gradu digo kapetana
1061 I obnoć mu otvorena vrata.
1062 Tako traja za petnaest dana,
1063 Modrovića diže harambaše,
1064 Iz ćuprije ćoravu Mariju.
1065 Kad šestn’esto jutro nastanulo,
1066 Zajadio u mejhani Mujo:
1067 »Pave moja, posestrimo draga!
1068 Moreš sići do Halila moga,
1069 Zaišti mi u brata đogata,
1070 Da ja, Pave, iđem na Krajinu,
1071 Beli se je Halil pokrstio
1072 Raz Anice, kafezlije mlade;
1073 Da Bog da ga poželio Mujo!« 
1074 Pava Muju u mejhani viče:
1075 »Na zijafet hajde đeneralu,
1076 Vazda čekaj do akšama Mujo,
1077 Razić’ će se dvanaest v’jećnika,
1078 Pa zaišći debela đogata,
1079 Halil će ti ždevab učiniti.« 
1080 Mujo skoči na noge lagahne,
1081 Mujo novom dođe đeneralu.
1082 Kad ugleda svog brata Halila,
1083 Pojekuje sa srdašca svoga:
1084 »Pristupiti valja đeneralu.« 
1085 Kad pristupi novom đeneralu,
1086 Dobro mu je mjesto načinio,
1087 Vazda bio do zahoda sunca,
1088 Raziđe se dvanaest v’jećnika,
1089 Mujo brata zavika Haliala:
1090 »Moj Halile, božji nesretniče!
1091 Jesi li se brate pokrstio
1092 Raz banove kafezli Anice?« –
1093 »Nijesam se pokrstio Mujo.« –
1094 »Daj mi konja, dijete Halile,
1095 Da ja odmah iđem na Krajinu,« 
1096 Halil veli bratu Muju svome:
1097 »Odmah hajde Pavi u mejhanu.
1098 Noćas čekaj mene u mejhani,
1099 Mrkle noći do sedam sahata.
1100 Sad ću sići pred pjanu mejhanu,
1101 I dovešću debela đogata,
1102 I dovešću cure obadvije.
1103 I vidiš li, nesretniče Mujo,
1104 Od kako je Skradin postanuo,
1105 U njem nikad pravo nije bilo,
1106 Kao što sam danas učinio.
1107 Svačija sam vrata otvorio,
1108 Sa kapije digo kapetana,
1109 A s’ ćuprije ćoravu Mariju,
1110 S Modrovića sedam harambaša,
1111 Sad u njima ni paščeta nema,
1112 Noćas ćemo bježat na Krajini,
1113 Mrkle noći o sedam sahata.« 
1114 Odmah Mujo na noge skočio,
1115 Čeka brata u pjanoj mejhani.
1116 Dok mu sahat sedam udario,
1117 Halil siđe pred pjanu mejhanu,
1118 I dovede debela đogata.
1119 Kraj Halila cure obadvije,
1120 A hazur mu Mujo iz mejhane,
1121 Izvedoše kosata malina;
1122 Halij jaše debela malina,
1123 A Hrnjica pritište đogata,
1124 Halil svoga pokreće malina,
1125 A dariva posestrimu Pavu,
1126 Šakom Pavi madžarije dava.
1127 Osta jadna kukajući Pava,
1128 Ode mujo gradu na kapiju,
1129 I pobježe poljem skradinskijem.
1130 Gdje je sreća, tu je i nesreća.
1131 Kad padoše do zelena luga,
1132 Sve lugove pritisnula tama,
1133 Pa zatrta, grom ga udario!
1134 Izgubio uz planinu puta.
1135 Mučio se kraj zelena luga,
1136 Dok od brda udri danica,
1137 A za njome sabah i zorica,
1138 A pukoše topovi na gradu;
1139 Za njima se potoč otisnuo,
1140 Brdom pješci, poljem konjanici,
1141 Uhvatiše Modrovića klanac.
1142 Dok se Mujo dobavio puta,
1143 Pa na prvi bogaz napanuo,
1144 Usu lunta oko druma puta.
1145 Tude se je prepanuo Mujo,
1146 Pa zavika Brdalića Zlatu:
1147 »Baciću te sa đogata moga,
1148 Mogu s tebe izgubiti glavu.« 
1149 A zavika kafezlija mlada:
1150 »Moj djevere, od zlata prstene,
1151 Ako žališ dopanuti rana,
1152 Goni konja na lijevu stranu,
1153 Da iđemo u pećinu st’jenu,
1154 Gdje su naše zimovale ovce;
1155 Da udari od Beča ćesare,
1156 Niko tebe izvaditi ne će,
1157 Kamo l’ babo od Skradina bane.« 
1158 Svrnuše se u pećinu st’jenu,
1159 U pećinu konje uvedoše.
1160 Na Muja se sila ukupila,
1161 A Mujo se iz pećine brani,
1162 Ne mogu mu ništa učiniti.
1163 Dovezoše baljemez topove,
1164 Biše Muja tri bijela dana;
1165 Nije lasno brdo oboriti –
1166 Kad četvto jutro nastanulo,
1167 Al Halilu dodijala žeđa:
1168 »Sad’ ću, Mujo, zaklati malina.« 
1169 A zakuka kafezlija mlada:
1170 »Biće tvoja oblomljena krila!« 
1171 Tu izišo od Skradina bane
1172 I njegovih dvanaest v’jećnika.
1173 Što banova osuđiva pravda?
1174 Da dovedu trides’t djevojaka,
1175 Sve sestara vlaškijeh serdara
1176 I pred njima Ivkovića Kosu,
1177 Da varaju djevojke Halila,
1178 Ne bi li ga izmamile sama.
1179 Strašna sila pričeka Halila,
1180 Da ga biju iz dugih pušaka.
1181 Kad im kolo dođe djevojaka
1182 I pred njima Ivkovića Kosa,
1183 Pa namjesti kolo na ledini,
1184 A zapjeva kolovođa Kosa,
1185 A pripjeva Mujova Halila:
1186 »O Turčine, dijete Halile!
1187 Ako jesi muško ikoliko,
1188 Ispani der pred pećinu st’jenu,
1189 Da me vidiš kolovođu mladu;
1190 I više sam i ljepša od Ane.« 
1191 Al to čuje dijete Halile;
1192 Uhalila, - žalosna mu majka, -
1193 Anica mu na krilu zaspala,
1194 Pa mu žao probuditi Ane.
1195 Opet pjevnu Kosa Ivkovića;
1196 A pripjeva Mujova Halila:
1197 »Ako li si muško ikoliko,
1198 Da te vidim, žalosna ti majka!« 
1199 Skrila mu se probudi Anica:
1200 »Šta je ono pred pećinom st’jenom?« -
1201 »Kolo pjeva trides’t djevojaka,
1202 En’ izašla tvoja jaranica,
1203 Jaranica Ivkovića Kosa;
1204 Vidjeću je, da ću poginuti!« 
1205 To joj reče pa na noge sinu,
1206 A zakuka kafezlija mlada:
1207 »Nemoj moju gledat jaranicu,
1208 Ubiće te, prevariti će te.« 
1209 Za to momak haje i ne haje,
1210 Iz pećine kolu pripanuo,
1211 Uhvati se s kolovođom Kosom,
1212 Okrenuše kolo naokolo,
1213 Ne mogaše ubiti Halila.
1214 Kail Kosa vidjet jaranicu,
1215 Da djevojci na pećinu siđe,
1216 Sivnu kolo pećini na vrata.
1217 Kad uljeze tri’est djevojaka,
1218 Dok Anica Kosu opazila,
1219 S djevojkom se, zagrlivši, ljubi,
1220 Kosa vrlo mudra i razumna,
1221 Ponijela džepe kuhanije.
1222 Pa im Kosa slatkariju dava.
1223 Iza toga do malo zemana
1224 Neko pjevnu niz Modrović klanac,
1225 Kako viče, ko da jelen riče,
1226 I bukovo polijeće lišće.
1227 Halil veli: »Evo, Mujo, Tala.« 
1228 Mujo reče:«Otklen ti je Tale?
1229 Žalosna ti u pećini majka!« 
1230 Tad pukoše dvije puške male,
1231 I oba su bistra džeferdara,
1232 Poznaje ih dijete Halile:
1233 »Eno, Mujo, dvije puške male,
1234 Ono oba iđu Kurtagića.
1235 Njihovi su, brate, džeferdari.« 
1236 U riječi, u kojoj bijahu,
1237 Kad pukše dvije puške male,
1238 Poznaje ih dijete Halile:
1239 »Eno, Mujo, puše dvije male,
1240 I oba su bistra renedika,
1241 Braća iđu, dva Ferezagića.« 
1242 U tome se zametnula kavga:
1243 Grmi, s’jeva, krv se prolijeva,
1244 Tako traja četiri sahata.
1245 Pala tama od neba do tala,
1246 Nije tama, da je od oblaka,
1247 Već od brza praha i olova.
1248 Kad u peti sahat udario,
1249 Vika stade pred šećinom st’jenom.
1250 Kad ugleda dijete Halile,
1251 Gdje se temre pobi u ledinu,
1252 Na temretu zelen bajrak vija;
1253 To bijaše Đuliću Nuhane,
1254 Tada Halil pade do Nuhana,
1255 Ruke krile, u čelo se ljube.
1256 Stadoše se kupit bajraktari,
1257 Trideset se skupi bajraktara.
1258 Kad se trides’t sklopi bajraktara,
1259 Iz pećine šićar izvadiše,
1260 Pod’jeli im trides’t djevojaka:
1261 Svakom dade po tanku madžarku,
1262 A Đuliću Brdalića Zlatu.
1263 Ko pogibe, žalosna mu majka,
1264 Ko ostade, vesela mu majka!
1265 Dotlen bili krvnici vojnici,
1266 A otolen kićeni svatovi.
1267 Tu šehite svoje pokopaše,
1268 Ranjenike svoje poniješe,
1269 Okrenuše uz Modrović klanac,
1270 I odoše svome zavičaju.



Izvor[uredi]

Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Herman 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. str. 243-275