Химна Богу

Химна Богу
Писац: Милорад Поповић Шапчанин

* * *

ХИМНА БОГУ

Трошни градићи смршених мисли,
Плашљиве слике залудног стра,
Високе куле намера таштих,
Падајте доле у црни прах!
Богу наменух овај тренутак,
Пред њиме стојим миран и блед:
Господе свети, вичем и молим,
Утехе дај ми најслађи мед!

Шта не хте чинит’ охолост пуста
Газећ’ и тарећ’ живот ми млад;
Неситим зуб’ма сатрт’ је хтела
Младога века озбиљан рад;
Ал’ ти си, Боже, дрмнуо небом,
Од сила твојих зачу се лет —
И паде бедем духова злобних
И лепше сијну подмлађен свет.

Читаве војске притворних срца
Хитнуше на ме ледени нож,
Мртва живота канџама оштрим
Понети шћаше ко више мож’;
А ти им само загрме претњом,
И прсну вражји утврђен град,
Паде силество себичних страсти,
Створи се метеж, створи се јад.

Па ко ти неће признати јакост,
Старање, љубав, милост и моћ,
Што се на крил’ма промаје тихе
Из неба спушта и дан и ноћ.
Славе и хвале усклика јака
Дижем ти у срцу најживљи вир,
Јер си у груди сасуо чисте:
Утеху, живот, покој и мир.

Напомене

Ова песма је први пут објављена у часопису Даница, 1865 бр. 30.

Извори

Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 103-104. Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.