Херцег Владислав/35
| ←Шести призор | Херцег Владислав Писац: Јован Суботић СЕДМИ ПРИЗОР |
Осми призор→ |
СЕДМИ ПРИЗОР
ВИДОСАВА (гледи дуго за одлазећим Владиславом, па онда се врати. Држи се руком за срдце):
Ох! има ли бола жесточија?
Изтрже ми срдце из прсију.
(седне па стане плакати)
Шта је сузе, какво сте зламење,
Ил’ разстанка кратког ил’ вечитог?
Ил’ вас рађа туга или слутња? —
Сињи терет на срдцу ми лежи!
(устане)
Шта то у час са мном догоди се?
Да л’ сам будна, ил’ ме санак вара?
Је л’ Владислав ту заиста био?
Је л’ заиста са мном говорио? —
Да ми ово срдце не сведочи
Својом сласти, тугом и болови,
Небих знала сан раззнат’ од јаве,
Тако ми се замутила глава,
Што су ми се миле ноћи снови
Са животом дана измешали.
(поћути)
Ох! каква је сласт мислит’ на њега!
Кад ће доћи? — И хоће ли доћи? —
Ах! како ми штрецну кроз срдашце!
Црна мисли, иди сињем мору,
Не долази, док ми душу нећеш,
Јер без њега живити немогу! (Оде.)
|