Хелиотерапија

Хелиотерапија Писац: Јакоб Лорбер

Изворник »Die Heilkraft des Sonnenlichtes« под насловом »Хелиотерапија« превео Илија П. Петровић.

О лековитој сили сунчеве светлости

1 Код свега овог уопште није толико битна нека одмерена количина, већ једино да обратите пажњу на праву веру и поверење у Мене. Јер ви знате да Ја итекако умем неког да удавим са неколико капи воде, а уз то неког другог који је упао у океан да одржим у животу.

2 Ова материјална средства сама по себи овде ионако немају неко дејство, него једино то да под наведеним условима привлаче сунчеве зраке и да их задрже. Ако су материјална средства послужила и одговарала овој сврси и ако се користе у случајевима болести уз наведену дијету са правом вером у наведеној мери, неће изостати њихово дејство.

3 Пре свега је потребна – посебно од стране помоћника – несебична и добра воља и чврста вера да оваквом Мојом милошћу, коју сам му открио, помогне болеснику снагом Мога имена; јер се од болесника не може увек очекивати пуна вера. А ако је и болесник пун вере, онда ће лек утолико пре и сигурније потврдити дејство (Напомена).

4 У давно доба када су људи већ живели на овој Земљи користили су управо ови људи, уколико би осетили неку нелагодност у свом телу, Сунце, то јест његову светлост и топлоту као једини лек ради потпуног успостављања свог здравља.

5 Изложили би своје болеснике Сунцу и обнажили би потпуно оне делове тела где је болесник осећао неку слабост, нелагодност или бол и убрзо би било боље са болесником.

6 Ако стомак није био у реду, онда је поред тога што би претходно неко време излагао предео стомака сунчевој светлости морао пити воду из чистог извора који је био изложен Сунцу и убрзо би му било боље.

7 Уопште први становници Земље нису тако лако пили воду која не би претходно неко време, ако је било могуће, била изложена сунчевој светлости.

8 Нису знали за дубоке и покривене бунаре и из извора куда није могла допрети сунчева светлост нико није пио воду; јер су знали, а и видели, да се у таквој води задржавају груби па каткад и зли духови све док их сила небеске сунчеве светлости не би изгнала.

9 Гле, у овом до сада наведеном налази се дубока истина јер сунчева светлост, као што можете лако замислити, води са собом чистије духове. Ови духови су веома сродни суштинским деловима човекове душе. Када се дејством таквих чистих духова души приведе снажно ојачање, онда тако ојачана душа лако и брзо савладава неку слабост насталу у свом телу, зато што здравље тела једнако зависи само од довољно снажне душе.

10 Јер ако је било где првобитно настала нека слабост у души, то јест у њеним суштинским деловима и где сама душа на редован начин не може ојачати у ослабљеним деловима, онда се обраћа сопственом духу живаца [Nervengeist] и из њега извлачи оно што јој недостаје. Али зато настаје, као у испражњеним електричним флашама, у живцима очит недостатак животне течности која их једино одржава под правим напоном.

11 Живци, тако у неку руку гладни, усисавају још недовољно чисту храну из крви, па када се то догађа, онда настаје сасвим природно неки поремећај животног тока у природи тела, из којег могу настати све могуће болести све по врсти које по дубљем рачуну душе одговарају овом или оном делу који је ослабио у души.

12 А пошто се у чистим духовима налазе све оне саставне твари душе из којих се састоји сама душа, онда је души веома лако да узме из њих за своје ојачање оно што јој недостаје, па да поново успостави пређашњи ред у свом духу живаца, а њим прави природни животни напон у живцима и у крви.

13 Управо због тога треба такође у веома многоструком погледу праву хомеопатију [по немачком лекару Самуелу Ханеману (1755 – 1843)] у многоме претпоставити свакој алопатији [такође термин којег је увео С. Ханеман]. Јер хомеопатијом се одмах самој души приводи Духовно које је сродно души, па сама душа, ако је споља примила оно што јој недостаје или што јој је барем ослабљено, бива лекар свог тела.

14 А код алопатије је тело присиљено да прво постане лекар своје душе; па ако и оздрави великим јадом тела, тек се онда повратно може дати на успостављање тела, што је дакако веома неподесан пут потпуно повратити телесно здравље, и што се веома лако може видети и ненаоружаним очима по дуготрајном болном преболовању тела и с њим и душе.

15 Хомеопатија је према томе, као што смо рекли, права метода лечења, но, да се добро разумемо, постоје две врсте хомеопатије, наиме:

16 Под један, посебна, чија је успешност нужно несигурна, зато што ни најспретнији лекар не може увек са сигурношћу препознати где и који су делови у души ослабљени, па према томе ни не може применити прави душевни спецификум. Лекар који је препорођен у духу итекако би то могао, али неком који то још није сасвим или најчешће није ни мало готово да тако нешто ни није могуће поред све његове разумске умешности.

17 Због тога првенствено треба обратити пуну пажњу на другу врсту хомеопатије, коју, једино ради разликовања од прве називам општом, зато што њом ни један донекле спретан лекар не може погрешити.

18 И управо та врста хомеопатије јесте оно, што сам вам претходно најавио о лековитој сили сунчевих зрака (16. јула 1851. године).

19 Ви се сада сасвим природно питате, како да то изведемо?

20 Један начин сам вам одмах почетком показао. Тај је довољан, или пре свега, био би довољан, ако би људи овог доба водили рачуна о начину живота о каквом су ранији људи верно водили рачуна.

21 Али за садашњи начин живота када се свакаквом извештаченом храном души пре одузимају делови но што јој се придодају, и они што јој се додају, посве можемо назвати лошим, био би преслаб начин употребе сунчеве светлости какав су користили стари.

22 Зато ћу вам објавити више начина као и дијету која је за то потребна. Ако на њу заједно са лековима сунчеве светлости које ћу вам показати тачно обратите пажњу – али да се добро разумемо: веома тачно! – онда можете с тим сасвим сигурно лечити сваку болест какве врсте и имена да је.

23 И сама спољна оштећења тела могу се при правој примени овог лека најпре лечити.

24 Даљње ће да следи.

25 Сада ћемо приказати посебне врсте и начине, наиме, како се лековита твар сунчеве светлости веома лако може везати са неком суптилном материјалном тварју, и како је користити у случајевима болести.

26 Да се твар сунчеве светлости са разним материјама повезује, то може свако рукама опипати, ако само погледа на пољану.

27 Најближу биљчицу убрати, помирисати и пробати, па ће како мирис тако и укус казати: потичемо од светлости и топлоте Сунца!

28 Ако се стаклена плочица дуже време изложи сунчевој светлости, убрзо ће се на спољној површини показивати разне боје. А зашто не и на унутарњој површини? – Зато што унутарња површина није изложена првом паду сунчевих зрака.

29 Ставите неко цвеће у неки мрачан подрум. Ако и процвета, нећемо приметити неку боју на цвету, или сасвим бледу.

30 А из овог произилази да су боје цвета као и плодова такође дело активних светлосних духова сунчевог зрака.

31 У земљама које називате врућим још је много живахније и богатије преливање боја, како код биљака, тако и код животиња но што је то случај у умереној или поготово у хладној области, у којој готово све прелази више у опште сивило, где има мало речи о неком јарком миом мирису и где је укус најчешће опор и горак, који је подобан осуђеној опорости и горчини духова који су везани у земљи.

32 Овде би неко могао казати: Па, ако према овоме разне врсте биљака, животиња као и минерала – посебно у врућим областима – толико садрже светлосне твари из сунца, онда нису више потребне никакве даљне вештачке мере којима бисмо од сунца вештачки позајмили оно што на сасвим природан начин можемо имати без много труда.

33 Овај приговор је сасвим тачан и до сада се готово свако лекарство заснивало на овом.

34 Јер онај који користи неке познате лековите траве, осетиће од њих такође сигурно увек неко дејство; но, ни једна трава нема такву особину да би била у стању општенито да прими лековиту светлосну твар из сунчевог зрака. Свака биљка прима само оно њој саобразно и не може примати ништа више будући да је својственост њене грађе таква да једино може примати оно што њој одговара и што јој је саобразно из сунчеве светлости.

35 Ако би неки лекар тачно знао да испита болесну душу које животне специфике су јој ослабиле или и мањкају и ако би уз то знао травку која садржи управо исте те животне специфике, онда би на тај начин болесној души или – што је једно те исто – болесном човеку сасвим сигурно могао повратити пуно здравље.

36 Но пошто је такво дубље познавање човека и његове душе неком обичном лекару најчешће потпуно непознато колико и неко још неоткривено копно, тако његова лекарска струка мора остати више нагађање но знање.

37 Оно што су људи усвојили искуством и ретким спретним испитивањем из лековите силе биљака, минерала и животиња, тим обично и лече своје болеснике, и могли бисмо код већине лекара применити нордијску пословицу којом таквог лекара упоређују са батином: Погоди ли батина срећом болест, онда буде боље болеснику; погоди ли батина уместо болест болесника, онда је мртав.

38 Али овде се не ради о томе да применимо стара искуства и нове покушаје ради лечења људи, већ у неку руку о неком "тајном средству" које је у стању да болесно човечанство, све док то машина тела допушта, поново оживи, као што с пролећа све јача и јача светлост поново оживљава биљке и животиње ако је њихов организам уопште пријемчив таквом новом оживљавању. Јер, да се добро разумемо, за неки вечан живот тела на Земљи повезаног с душом, што сањаре неки надрилекари, не постоји никакво тајно средство. Али онолико колико је по Мом реду дано човеку да животари свој телесни живот, може при правој дијети и правилном употребом "тајног средства" достићи могућу дубоку старост.

39 Пошто смо ово нужно претходно приметили, чиме свако може да схвати како се разне животне специфике из сунчевих зрака повезују са природом, онда можемо прећи до врсте таквог једног уређаја који хвата сунчеве зраке.

Први начин хватања сунчеве светлости

1 Узмите шољу направљену од тамнољубичастог стакла пречника од 3 до 4 палца [1 палац = 2,63 цм; блага одступања код података о мери], чија ивица може да буде висока 1 палац, али мора да буде равно избрушена. За ову шољу нека вам се изради и поклопац тако да овај сасвим херметично може поклопити шољу [видети и 3:2 и 5:32].

2 Набавивши такав суд који је најподеснији, узмите зрнца млечног шећера која су вам позната [при хомеопатији величине до 2 мм; сурутка у праху садржи нешто више од 60% млечног шећера, лактозе], и расејте их по дну шоље тако да 2 или 3 зрнца не покривају један другог. Затим изложите шољу са зрнцима дуже време сунчевим зрацима, па ће ова зрнца попримити сунчев зрак и све његове животно-специфичне духове. Па ако се онда у неким случајевима болести после претходне праве дијете болеснику да једно, два, највише три таква зрнца, најбоље пре изласка Сунца, онда ће му за три, најдаље за седам дана бити потпуно боље. Јер душа ће одатле узети оно што недостаје, па ојачана уклонити некорисно и, затим, лакоћом успоставити прави животни напон у телу.

3 Лети, када Сунце најјаче делује, довољно је да наведена зрнца од млечног шећера буду изложена Сунцу један оптицај месеца. Но не морају бити изложена цео дан Сунцу док је Сунце на небу, већ само онолико док се Сунце још налази под углом од 45 степени. Испод 45 степени слаби његова светлост и његово дејство због косине упада зрака и готово да више ни не врши неки утицај. Зато се онда зрнца пажљиво морају поклопити наведеним поклопцем и чувати на хладном и сувом месту до следећег дана.

4 Да би се даље сачувала ова зрнца, која су сада попримила сунчеву светлост, морате набавити бочице од тамнољубичастог стакла, које се чистим чепом истог стакла морају добро затворити пред утицајем ваздуха; тек онда се могу добро везати мехуром. [Како не би улазио ваздух у бочице јер чепови од стакла нису увек сасвим заптивали. Мехур од коже одржава и погодну температуру. Данашње бочице затварају ваљано.] Бочице се такође морају чувати на сувом и хладном месту. [Не сме се изложити вештачкој светлости (нпр. сијалици), а ни флуоресцентној светлости.]

5 У пролеће или јесен ово излагање зрнаца сунчевим зрацима морало би потрајати добрих три месеца. Даљне руковање остаје исто. Зими таква припрема уопште није могућа због сувише косог упада сунчевих зрака, када су готово без дејства.

6 Дијета је потпуно иста каква се пажљиво примењује при хомеопатији само с том малом разликом што се са дијетом мора отпочети барем 3 до 7 дана раније но што је то случај при обичној хомеопатији. Током овог претходног времена дијете пацијент чешће током дана може пити осунчану воду.

7 За посуду за пиће такође треба сваком другом суду претпоставити нешта мање тамну љубичасту чашу или барем порцеланско лонче глеђосано таквом бојом.

8 Да би се вода учинила прилично делотворном, такође се можете припомоћи добрим сабирним сочивом пречника 1½ стопе [стопа = 31,6 цм] највише 3 стопе жижне даљине и тако њим потенцирани сунчев зрак, као што се у жижи испољава, навести на воду тако да жижа, зависно од дубине суда, пада 1, 2 до 3 палца испод равни воде, дакле више у средини водене масе. – Међутим више од пола минута жижа не сме остати у води зато што би онда светлосни духови из Сунца сувише захватили освежавајуће животне духове воде и таква вода би онда код људи слабије природе изазвала сувише јако дејство које би главном лечењу, које следи, више сметало него користило.

9 Такође би код људи слабих живаца било боље да место воде користе сасвим право, некривотворено вино, ако није чувано у храстовим бачвама, него као код старих у меховима или у стакленим флашама, или у бачвама од слатког дрвета, и треба поступити као код воде.

10 Након узимања таквог лека мора се држати иста дијета у зависности од годишњег доба, и то три месеца, и пацијент нека често излази на свеж ваздух када сија сунце, па ће му бити пуно боље.

11 Супружницима још треба посебно напоменути то, да се за време лечења строго имају уздржавати од сношаја; јер је семе оба рода главни животни спецификум и не сме се души одузимати при успостављању свог тела.

12 Ако човек који је на тај начин оздравио надаље живи умерено и уредно, неће тако лако поново оболети и може досегнути веома дубоку старост.

13 Ово је један начин којим се нешто вештачким путем може употребити сунчева светлост ради здравља људи. Али ускоро ћу вам обзнанити још један, штавише и више начина.

Други начин скупљања сунчевих зрака

1 Ако би први начин, који сам вам показао, имао неких потешкоћа, што лако може бити случај, због којих не бисте били у стању да набавите све што вам је потребно, онда можете сунчеве зраке скупити и једним другим подесним средством, који је ипак веома сличан првом начину, и у случајевима болести тако припомоћи болеснику. И тај начин се састоји у овом:

2 Уместо љубичасте стаклене шоље можете узети и шољу која је испечена од добре глине и глеђосана сасвим црно, но боље тамноплаво [видети и 5:32], па ставите у ову шољу уместо зрнца млечног шећера други потпуно чисти шећер издробљен величине грашка, тако да једно или друго зрнце не покрива неко зрнце испод. Изложите онда такав шећер Сунцу исто доба дана као код првог начина и то барем два месеца, па га чувајте током ноћи, а и потом, такође брижљиво као код првог начина у тамном суду добро заштићено од утицаја ваздуха.

3 Употреба је иста као код првог начина једино с разликом да овде доза мора бити нешто јача но код првог начина зато што се у овим шећерним зрнцима у глиненом суду сунчеви зраци толико не сажимају као код претходног начина.

4 Код болести које требају брзу помоћ и ублажење може се по другом, као и по првом начину, лек одмах дати болеснику. Ако се пак унапред може водити дијета која је напред споменута са употребом показане сунчане воде, онда је излечење које следи утолико сигурније и брже зато што се онда души штеди знатан посао.

5 Ова зрна шећера која су прожета сунчевим зрацима можете врло делотворно и овако применити:

6 Ако је болесник током дана пио неколико пуних чаша осунчане воде, онда нека потом легне у добар кревет где ће се за неколико сати сигурно ознојити.

7 Пошто се болесник ознојио, онда узмите једно до три зрна осунчаног шећера, па мало умочите зрнце у кап зноја и дајте болеснику. На то ће му бити мало тешко у глави и осетиће лаган притисак у стомаку; такође ће се целим телом мало грчевито јежити. Након ове језе појавиће се лак пролив, којим је пацијент већ потпуно излечен.

8 Ово сада описано испољавање дејства може код неких трајати три, код неких и седам дана, све по самој природи болесника, лакшој или тежој.

9 А после опоравка нека се излечени ипак држи дијете током неколико недеља и каткад нека пије пуну чашу сунчане воде, па ће поново из корена бити успостављен од било какве болести.

10 Уз ово треба још напоменути да је код оних болести које обично потичу од отеклина [или загушење у капиларима; вероватно хипермија], неопходно нужна претходна дијета и то строго онако као по најбољој хомеопатији.

Дијета

1 Уздржљивост од свих киселих и зачињених [укључујући со] јела и пића посебно уздржљивост од пива и кафе.

2 А кафа је далеко најгоре што је човек из биљног света изабрао за употребу. Овај плод је створен само за коње, магарце, камиле и сличне такве животиње на Земљи и оживљава их и јача њихове живце. А код људи који је употребљавају ова махуна делује потпуно супротно; огромно упропашћује крв, распаљује гениталије и ако махом не уследи задовољење, онда настаје потпуно отупљење у надражљивим деловима човековог тела. И пошто то души задаје много труда да такве душевне потенце, које су одређене само за грубе животиње, избаци из тела, онда се замара, постаје трома, немарна, често тмурна, мрзовољна и тужна. Кажем вам: Попијена шоља пуна осочине [течно ђубре] заслађена шећером била би човековом телу далеко здравија но ова смеђа огорела чорба ове грубе хране за животиње.

3 Показао сам вам шкодљивост кафе само зато што итекако добро видим и знам колико посебно женски свет овиси о овој магарећој храни, а њиховој природи тешко да је ишта шкодљивије но управо употреба овог пића! И тешко да нешто чини тело – посебно женско – непријемчивим за неки лек до управо кафа. Зато је треба најпажљивије избегавати посебно током неке болести, а поготово при овом лечењу сунчевом хомеопатијом зато што лек ни мало не би могао деловати.

4 Да је неко узео отров, а претходно често пије кафу, и да након отрова узме и приличну количину кафе, чак би и дејство отрова било умртвљено.

5 И када је кафа у стању да умртви тако оштро дејство отрова, ако није превише интензивно, колико ли пре нежно и благо душевно-специфично дејство ових нових хомеопатских лекова сунчевих зрака, које сам вам сада показао! Зато се треба брижљиво чувати пред таквом храном која донекле још више спутава деловање племенитих и чистих лекова но познат опијум.

6 Свеже тесто [Mehlspeisen: намирнице од брашна, пециво итд.] у свежој чорби која је добијена од чистог и здравог меса или кувано у свежем, добром не превише масном млеку треба – умерено коришћено – претпоставити сваком другом јелу. Но могу се користити и друга јела изузев пасуља, бураније и сочива.

7 Каша од кукуруза, добро скуван пиринач, такође и просена каша зготовљена са напред наведеном чорбом или млеком, могу се веома корисно употребљавати.

8 Добро кувано здраво месо – умерено коришћено – такође не шкоди, само га треба користити са куваним воћем, јабукама и крушкама, а и шљивама, и то умерено; јер месо једнако садржи дужевне специфике грубље и ниже врсте. А када се користи са воћем, онда се ове специфике ублажавају, па ће таква храна болеснику добро доћи.

9 А поврће – барем за време третмана лечења – треба обуставити, јер душевне храњиве специфике јестивог зеља и корења далеко су нечистије од оних у месу животиња, па их према томе, као што смо рекли, треба обуставити. [Препоручују да ова дијета траје од 4 до 6 недеља због обично велике затрованости организма у данашње време. Препоручују клистирање. Самим тим нестају 80 до 90 % болести].

10 Овај други начин који вам је показан (то јест употреба простог осунчаног шећера) делује при правој примени, пуном вером и поверењем у Моју активну припомоћ исто колико и први и лакше га је остварити. Само треба више времена, а то баш и неће бити толико важно.

11 Онај који може применити први начин, свакако му је сигурније, а ако то није тако лако изводиво, онда при правој вери и поверењу могу и други начин исти тако благословити као и први.

12 А без Моје припомоћи ионако не делује никаква медицина, осим на штету и упропашћивање тела – а потом често и душе.

13 Ускоро о трећем начину.

Трећи начин скупљања сунчевих зрака

1 За трећи начин морате да гледате да набавите со из које су издвојени сви минерални састојци, посебно арсеник [сичан]. Најбоља би била потпуно чиста сумпорна со или уместо ње потпуно чиста морска со, која би се, међутим, претходно морала толико испећи да више ни мало не испушта неко видљиво испарење; а затим се мора фино претворити у прах.

2 Затим би се ову со, као и шећер на она позната два начина, морало изложити сунчевим зрацима 2 до 3 месеца, и то такође онако као код претходно описаних тамних судова, од којих су они тамнољубичасто-плаве боје најбољи.

3 А изложивши со Сунцу, мора се водити рачуна да се током дана неколико пута меша и то са посебном у ову сврху израђеном стакленом дршком. Ово мешање се мора вршити зато што би ова фина со у праху у оном суду у којем је изложена Сунцу ипак могла вирити дебљине око две црте [црта = 2 мм], па како би се и доњи делићи соли изложили сунчевим зрацим, мора се мешати. Само при мешању треба водити рачуна да не настану бразде и гомилице; па ако ипак настану, што је често неизбежно, онда се морају поравнати како би сунчев зрак свуда подједнако деловао.

4 Након што су ове врсте соли током прописаног времена довољно прожете сунчевим зрацима, онда има добро да се чувају, као и шећер по првом и другом начину, пред дејством атмосферског ваздуха у тамним и сувим судовима. И поред тога морају се чувати на најсувљим местима собе у сувим сандучићима.

5 Ако их хоћете употребити код неке болести, онда треба начинити посебну кашицицу или од злата или од најфинијег сребра, и то зато да би се од соли из суда узело само онолико колико је потребно. Кашичица сме заузимати само онолико запремине за захватање колико би заузело једно мало црно сочива; и ова порција је онда већ сасвим довољна за одрасле. Деци испод 14 година даје се само половина, а деци испод 6 година само четвртина; јер дејство ове соли, посебно чисте сумпорне соли, изузетно је јако и делује посебно на кошчани систем као и на зубе и косу људи, и има првентствено да се користи при прелому костију. Јер ако неко сломи кост и ако се сломљена кост на уобичајен начин ваљано намести и повеже, онда ће за неколико дана након употребе ове соли потпуно зацелити.

6 Ако је прелом кости веома знатан и њим повређено и ткиво и мишићи прилепљени уз кост, онда се и споља може припомоћи повређеном месу облозима осунчане воде или познатом зеленкастом машћу од арнике; али увек треба помешати како у воду тако и у маст једну до две дозе ове соли коју сам показао.

7 Само се изнутра код ове соли – чак и код најјачих људи – сме применити највише 1½ порције, и то се сме применити само један једини пут зато што би при чешћој употреби уместо излечења за кратко време наступила смрт; јер будући да углавном делује на кошчани организам, онда би раст костију толико изузетно потстакла да би за кратко време човек свуда готово сав окоштао.

8 А правом применом успоставља у целом телу правилан напон и постиже временом потпуну замену тела, тако да након годину дана од тела, којег је душа тегобно носила пре годину дана, више није остао ни један једини гран. – И зуби које је понеки човек изгубио бивају замењени, а старији овим лако постају за једну црту [2 мм] дужи; зато се порција не сме претерати, пошто би тако неко са својом вилицом имао превише потешкоћа.

9 Ово овде наведено јесте посебно дејство ове соли. Такође лечи, правилно употребљено, као и пређашња средства сваку телесну болест; но мора се при том предузимати велика пажња! Јер код пређашњих начина не може се причинити нека посебна штета, ако би се болеснику по особености његове природе и болести одједном дала већа порција, или ако би се она у нужди после неколико дана поновила; међутим, ова се со више никад не сме поновити – једино тек после 10 година и порција никад не сме прећи прописану меру.

10 А дијета при том има такође брижљиво да се води као код ранијих начина, само се болесник мора уздржавати од киселих пића и хране барем 14 дана дуже но код ранијих начина, јер ова со садржи изузетно интензивне душевне специфике, које су мање или више присутне и у свакој другој киселини, па би у прво време из других врста киселилна доспелих у стомак и тело привукла у телу душевне специфике које су јој сродне, па би их преко мере повећала, што би на крају имало исто дејство као да човек одмах почетком узме двоструку или троструку порцију.

11 Уосталом ова со делује још и тако да, уколико ју неко који је већ на самрти стави на језик и ако његов организам још није сасвим разорен, може или човека потпуно оздравити, или у сваком случају још неко време продужити његов живот.

12 На ваше питање коју врсту сумпорне соли треба применити, нека вам послужи овај одговор: Знам још далеко боље од свих хемичара и апотекара да се од сумпора праве разни препарати и да се још многи могу правити но што је то до сада познато и који се зову сумпорне соли, пошто сумпор – делом минерал, другим делом маст, потичући из унутрашње дроби Земље – садржи онолико врста соли колико и разне заправо минералне делове.

13 Но све ово не називам општом сумпорном сољу, него што називам сољу, то је киселина у сумпору. А ова киселина, као што знате, такође је двојаке врсте, наиме позната смеђа која испарава, a затим од воде чиста, прочишћена.

14 Ову задњу треба тако обрадити да се кристализује, а затим ове кристале још треба на подесан начин ослободити сваке заостале влаге.

15 Након што су колико год могуће суви, онда се тучком претворе у прах у чистом порцеланском суду. Током разрибавања дода се на једну пуну кафену кашику такве соли четвртина сумпорног цвета који је колико год могуће без арсеника, па се риба са оним другим прашком, и то је онда сумпорна со коју у овом саопштењу, које је пред вама, треба употребити као сумпорну со у наведену сврху.

16 На овај начин апотекар или хемичар – ако хоће да се потруди – може припремити уговорену сумпорну со; но свакоме ће то бити нешто потешко зато што се ови кристали који се добијају из чисте сумпорне киселине мало теже дају сушити. Сушење најбоље постиже време, тако што се сумпорна киселина остави да кристалише све док се не обликују кристали видљиве једрине.

17 Нешто лакша, но такође не баш забавна метода да се из такве киселине припреме кристали била би свакако и ова: Треба узети стаклену шољу са равним дном (од тамног стакла је боље но од светлог). Ову шољу треба изложити Сунцу – или зими, што баш није тако добро, ставити на врућ песак – и треба изједанпут усути онолико киселне да киселина прекрива дно онолико колико једна кап обично штрчи над дном, дакле висине највише четвртине црте [½ мм].

18 Затим ову киселину треба изложити сунчевим зрацима, па ће сунчева светлост и његова топлота извући водену влагу из киселине и површина стакла ће видно бити покривена врло танком кором. Ова кора је већ она кристализована чиста сумпорна киселина. Затим преко ове коре поново треба додати још киселине па оставити да испари на пређашњи начин.

19 Ако неко овај препарат прави зими, онда нека баш не изабере дневну собу или обичну кухињу, већ мора имати у ту сврху посебну малу лабораторију, зато што би она водена испарења која се издвајају из киселине штетно утицала на плућа.

20 Уосталом треба поступити као код испаравања путем Сунца, које је – као што смо рекли – далеко боље зато што кристали на тај начин већ унапред бивају засићени сунчевим зрацима, па су затим при другом засићивању утолико јачи.

21 Постоје и други начини да се таква концентрисана чиста сумпорна киселина доведе до кристализације. Ако се ова со стави у судове од добро испечене глине који нису глеђисани, па се добро затворе, онда ће са спољње стране глиненог суда брзо почети да се обликују кристали. Ови кристали се затим такође могу употребити као други који се добијају на још друге начине.

22 Међутим, много ће лакше бити произвести кристале неголи сумпорни цвет у којем нема никаквог арсеника.

23 За справљање кристала треба пре узети потпуно чисту белу концентрисану енглеску сумпорну киселину јер се у Енглеској најчистије производи. [Средином 19-ог века].

24 А ова сумпорна со која је потребна могла би се, као врло употребива, добити још и на други начин; но пошто би за њено добијање били потребни многи, прилично скупи уређаји и најкраће време од годину до две дана, изоставићу да вам ближе опишем такво добијање ове веома корисне сумпорне соли, али ћу вам касније згодном приликом преко слуге дати специјални опис поред потребног цртежа уређаја.

25 Овим сам вам сада потпуно обзнанио трећи начин и показао његову примену.

26 Али да се добро разумемо, обична кухињска со као и таложна со, било од соли, било од разних биљака, нипошто није подесна за ову препарацију, зато што ова прва, наиме кухињска со, садржи превише грубих минералних састојака, а чак није ни без арсеника, а таложне соли делују сувише растварајући и каткад и уништавајући. Дакле само оне напред наведене соли јесу подобне за ову препарацију.

27 И овим сам вам за данас дао довољно објашњења о овој тачки ради вашег знања којег сте тражили.

28 А пре неголи пређемо до четвртог начина, даћу вам још нешто мало о трећем начину, и то наиме о судовима за справљање, који се у случају нужде могу користити и при првом и другом начину. И оно што имам да вам кажем састоји се у овом:

29 Ако неки од ових судова само тешко можете да набавите или ни не можете (то јест у овој 1851-ој години), онда можете уместо тога наручити – али ако је могуће исте боје – суд од ткз. папирне масе, попут ткз. дувањаре [кутијица за дуван] само би маса прилично дебело узета морала бити добро испечена и лакирана.

30 Ако лакирер и овде не би био у стању да постигне тамнољубичасту боју – говорим овде о произвођачима у овом граду (Грац) – у Бечу, Чешкој, Паризу и Лондону било би то лако, онда иде и црна боја.

31 Само црна боја има ту особину да при упијању није толико избирљива; она прима све уђутуре. Зато вам саветујем да код црних судова не допустите сунчевим зрацима да падну непосредно на упијајуће лекове, који се налазе доле, него кроз нешто плавичасто али иначе сасвим чисто стакло, које треба врло добро подесити на суд.

32 Код шећерних препарата бисте најбоље поступили ако бисте напред споменуто стакло мало залепили за ивицу суда помоћу растворене гуме; тако можете преко ноћи, или оних дана када Сунце не сија, овако подешен суд са његовим лековитим садржајем само покрити парчетом исте крпе и ставити на суво место. – Код соли би се, пак, морало направити посебан поклопац, који би најпре тачно сео на суд; а на месту горњег свода поклопца морало би се херметички закитити стаклено окно које је напред описано. Јер се код соли мора чешће мешати, као што знате. Када суд има такав поклопац, који се лако може скинути, онда се може мешати. Само би се суд за препарацију соли морао излакирати боље и јаче неголи што је то случај код судова за препарацију шећерних лекова. [Вероватно се могу користити и пластични судови.]

33 Пошто смо сада ово претходно напоменули, онда можемо одмах несметано прећи до четвртог начина.

Четврти начин употребе сунчеве светлости

1 Узмите лонац [тигањ] направљен од серпентина [зелени минерал, хидро магнезијум силикат] који прима око 2 врча [врч = 0,35 л] добре мере. Узмите уз лонац и клип за мешање или рибање израђен од истог камена, па затим гледајте да од касапина набавите 1 или 1½ врча јагњеће крви, или, у случају да тога нема, сасвим здраву телећу крв. Успите ову крв у описани лонац, а ако је један сувише мали, онда узмите два и успите у сваки половину крви, то ће бити или пола или тричетвртине врча. Затим изложите ову крв, као претходне лекове, Сунцу, па је мешајте све док Сунце сија на њу. А преко ноћи морате је добро чувати пред утицајем ваздуха и ставити на хладно и суво место.

2 Овај поступак мешања и излагања крви Сунцу траје све док крв сасвим сасуши. Затим је претворите у прах у истом суду са истим клипом и то рибањем, гњечењем и туцањем.

3 Ако сте на тај начин добили црвенкасто-смеђ прашак, онда га чувајте у чистим и тамним стакленим судовима.

4 Овај лек треба користити исто онако као код она прва два начина и делује такође универзално. А углавном ће плућним болесницима добро доћи као и онима који пате од честог течења крви ове или оне врсте.

5 Ако би крв после неколико излагања такође неким непријтним мирисом, који је својствен крвљу, надражавао ваше органе мириса, нека вам то не смета; јер такав мирис није штетан и коначно прелази, када се крв просуши, просто у мио мирис.

6 Но крв од неке друге животиње као ни говеђу крв или овчију не смете употребити; јер када се те животиње једном почну хранити травом, онда њихове душевне специфике у крви постају грубље и нечистије, па би оне из сунчевих зрака упиле само оно што им је једнородно.

7 Зато се крв од ове наведене две врсте животиња (јагње и теле) мора применити ради наведене сврхе једино док се ове животиње хране млеком мајке, под претпоставком да су животиње потпуно здраве.

8 Овај лек, ако се добро чува, задржава исто дејство током годину дана; а после године постаје слабији. Додуше може се ојачати ако се поново изложи неко време сунчевим зрацима, но нови је увек бољи.

9 То је дакле четврти начин. Ускоро о једном другом.

Пети начин употребе сунчеве светлости ради лечења

1 Као лек за унутрашњу примену сасвим су довољна ова четири начина, но, без обзира, сунчев зрак се може корисно применити и на више начина ради лечења разних телесних тегоба.

2 Ако би на пример неко имао неку спољњу ракасту рану, узмите неко умерено (не прејако) сабирно стакло па пређите сунчевом жижом такву рану више пута током дана, и то тако да се жижом пређе цела рана, но, треба водити рачуна да жижу над неким местом не задржите превише дуго.

3 После прелажења жижом умочите свежу линену крпу у осунчану воду и ставите је преко ране, и треба је чешће променити током једног часа, па ће болесник – уосталом при правој дијети – убрзо бити излечен од његове невоље.

4 Но ако место крпе имате добро, зрело лишће биљке дувана, требате их претпоставити овој крпи; али би и ово лишће најпре мало морало да се загреје на сунцу и то положено на стакленој плочи.

5 Такође би уместо сунчане воде била лековита такозвана сунчана тинктура, коју овако треба направити:

6 Знате за планинску биљку звану арника. Од ове биљке морате узети само цвет, то јест само жуте цветиће и кончиће, па их морате, отприлике две пуне шаке, ставити на по мере [0,7 литре. 1 мера = 4 врча = 1,4 л] доброг алкохола. Овај алкохол морате у светлој флаши добро затворено изложити сунчевим зрацима четрнаест дана до три седмице и током тог времена чешће дрмусати. После тог времена треба овај алкохол, сада већ сунчана тинктура, процедити у тамну флашу и тако га чувати.

7 Од ове тинктуре треба при употреби на квинту [Quintel: 4,4г / око 5мл / 1 кашичица] осунчане воде узети једну кап, једино код тежих рана три до пет капи. Овим оквасите напред наведену линену крпу, коју претходно треба загрејати на сунцу, па је ставите на рану. Овако се рана, као код она претходна два средства, најбрже лечи.

8 И венеричне кврге, лиша и красте могу се овако лако лечити ако унутрашња дијета овом одговара.

9 Још и једно друго средство против такве рђаве спољње ране састоји се у овом:

10 Узмите добро и свеже семе конопље. Сушите га током четрнаест дана на Сунцу, па га чувајте на сувом месту у затвореним судовима. Ако се јави случај потребе, ставите такву конопљу у муљачу за цеђење зејтина, претходно је мало изгњечивши, па ћете из ње добити врло фино уље.

11 Затим овим уљем чешће намажите такве ране, па ће при правој дијети веома брзо зацелити без штетног утицаја по тело.

12 Од ових овако спремљених семенки може се справити и нека врста млека – као код бадемовог млека – које ће веома добро доћи онима чија дроб није сасвим у реду. Они који на пример имају квржице у плућима [туберкуле], стврднуће у јетри и слезини као и у бубрезима осетиће при употреби таквог млека пријатно дејство.

13 Једино где се унутрашњи делови приближавају више исушивању требало би млеко од ланеног семена претпоставити конопљаном семену које би се такође најпре морало сушити на Сунцу.

14 Такође и једно средство за ублажавање болова у удовима може се веома једноставно овако спремити:

15 Треба узети по могућности свеже исцеђено маслиново уље, отприлике једна фунта [око 0,5 л], и ставити га у флашу од пола мере [0,7 л] која се може добро зачепити. Затим се дода, што се у ово доба лако налази, пуну шаку цветних листова мака. Цветни листови дивљег мака или малог пољског мака треба претпоставити онима великог баштованског мака.

16 Када се такви листови маковог цвета нађу у уљу, треба флашу добро зачепити, па је такође изложити Сунцу две до три седмице и такође је чешће током дана треба продрмусати заједно са њеним садржајем.

17 После овог времена треба ово уље усути у флашу; ако је флаша тамна, онда је боље, но може бити и светла, затим уље треба добро затворити.

18 Ако сада неког снађу напред споменути болови, нека овим уљем укваси свежу осунчану крпу, па нека је стави на болан уд и убрзо ће бити боље. И при пробадању у прсима и са стране, ако су вртњене [реуматске] или костобољске природе, може се веома корисно применити ово уље.

19 Ускоро о још неким тајним или главним животним средствима.

Шести начин примене сунчевих зрака ради лечења

1 Сада ћемо прећи на справљање једног другог, такође врло дејствујућег лека.

2 Узмите обрано козје млеко и ставите га у сличну стаклену шољу као што сам вам раније описао за добијање сумпорних кристала. Ако је теже набавити такву шољу, онда иде и тамнољубичаста стаклена плоча величине једне квадратне стопе.

3 Покапајте ову плочу споменутим млеком па је изложите Сунцу. Капи ће се брзо сасушити.

4 Када су се капи сасушиле, онда накапајте плочу поново млеком и то тако дуго све док се на стакленој плочи или над дном шоље не образује прилично дебела кора.

5 Затим остружите ову кору пажљиво са стаклене плоче, претворите је још више у прах рибањем, па чувајте овај прах на сувом месту у стакленом суду без утицаја ваздуха.

6 А истовремено ставите у бео [провидан] стаклен суд – који, пак, мора имати кубетаст поклопац од истог стакла који добро затвара – до његове половине оструган, чист камфор, па изложите такав камфор, овако затворен, такође Сунцу. Тако ће се камфор у шољи из дана у дан смањивати, но на стакленом своду који се налази изнад прионуће беличасто испарење.

7 Када свод од испарења постане прилично непровидан, онда га скините и ставите у њега оно раније припремљено млеко у праху и мешајте га у овом своду толико дуго све док млеко у праху не скине и прихвати са стакла ово испарење.

8 Овакав прашак чувајте добро у подесним флашицама. То је једно главних средстава за све унутрашње као и спољње болести које потичу од прекомерног надимања [или загушење у капиларима; вероватно хипермија] и које у свим деловима тела проузрокују отеклине, упале и чиреве.

9 Ово средство треба и првенствено употребљавати код оболелих од куге; код колере ће такође одлично послужити.

10 Јектичави ће се такође њим лако излечити.

11 Такође се најпре лече тешки осипи као црвени ветар и познат шарлах.

12 Употреба овог средства је двострука: Треба прогутати један до три грана [гран = 73 мг], или, ако се на екстремитетима, рукама и ногама, појаве отеклине, онда треба овим прашком намазати чисту, осунчану крпу од лана и ставити је суву на отеклину и убрзо ће се цела отеклина разложити. Уз то је препоручливо све по каквоћи природе прогутати један до три грана.

13 Овај прах такође још има особину да умирућег на дуже оживи и понекад, ако није против мог реда и сасвим да га оздрави од какве год да је болести доспео до умирања пређашњом неподобном употребом грубих, алопатских лекова. – Ускоро још једно тајно средство.

Још неки сунчеви лекови

1 Уз ово досад речено и показано хоћу да вам придодам још неке лекове припремљене сунчевим зрацима, који су, међутим, више за спољњу но за унутрашњу примену и које можете назвати лековима сунчевих зрака тајанствено делујућим.

2 Узмите гранчице са кором шљивиног дрвета, па их сагорите до пепела.

3 Најбоље би дакако било ако бисте имали тако јако сабирно стакло или издубљено огледало како бисте његовом жижом сагорели до пепела шљивине гранчице, које би се претходно наравно морале претворити у иверицу.

4 Овај пепео би се затим још посебно морао изложити сунчевим зрацима пет до осам дана, дакако боље у неком тамном суду но у светлом.

5 Припремиши такав пепео на овај начин сунчевим зрацима, мора се – као и они други лекови – нарочито добро чувати пред утицајем спољњег ваздуха у сувој флашици на сувом месту.

6 Ако неко има нагризле зубе, онда нека одатле узме пет до осам грана [гран = 73 мг] на полумеканој четкици за зубе коју претходно треба умочити у осунчану шљивовицу.

7 Са четкицом са пепелом треба прилично добро изрибати нагризен зуб током три дана, и то ујутро и увече и кварење ће престати и на крају ће се зуб потпуно образовати.

8 Сличан пепео може се справити и од жалфије [кадуље] којег треба на исти начин употребити; једино четкицу не треба умочити у чисту шљивовицу, него у лозовачу од отприлике четрдесет степени која је прожета етеричким уљем од жалфије.

9 А лозовача се прожима етеричким жалфијиним уљем тако што се на једну осмину врча [врч = 0,35 л] дода десет капи жалфијиног уља, па се флашица добро зачепи, добро промућка и изложи током пет до осам дана сунчевим зрацима. Затим се флашица или намаже тамном бојом или обмота тамним папиром, па се потом ради употребе чува на сувом месту.

Сунчев лек против колерине и колере

1 Уберите свеже клекиње у време када постану плавичасте, и очистите бобице од иглица.

2 Скупивши бобице, узмите плаво платно од ланених влакана и раширите га на неком сувом месту где сија Сунце; преко неког дрвеног старог стола било би најбоље. Ставите на платно сакупљене бобице и раширите их тако да једна не покрива другу.

3 Ако је Сунце у то доба већ слабије, онда можете дејство сунчевих зрака појачати тако, што ћете поред стола на којем су раширене бобице, управо спрам Сунца, поставити бео зид висок отприлике неколико лаката [лакат = 77,8 цм], што ћете лако остварити посредством неког покрова којег окачите.

4 Увече се плаво платно ухвати за четири краја и бобице се заједно с платном ставе у велику стаклену флашу тако да у њој имају места и платно и бобице. Флашу треба преко ноћи покрити колико је то год могуће.

5 Бобице треба толико дуго изложити Сунцу све док не смежурају попут бибера; онда се бобице ради даљњег чувања могу ставити у исту флашу, али без платна, међутим, морају се добро везати мехуром и ставити на суво место. Овако припремљене бобице одржавају се током више година једнако делотворним.

6 Ако у неком месту влада напред споменута болест, треба појести изјутра три до седам таквих бобица; такође се узме и део и претвори у прах, па се њим окаде собе и одећа која се облачи за излазак; па колико год да ова болест хара у неком месту, ипак ће онај који по пропису користи наведено средство верујући у Мене и при том дијетално живи и који се уздржава венере [сексуалног општења] и других пировања остати савршено сачуван.

7 Ако се ове бобице прокувају на благој ватри у изворској води (један врч), па се попије, то јест само вода, ослободиће врло брзо и оног који би добио колеру од ове болести.

8 Скувано с мало вина с водом ово средство, наиме овај чај од клеке, лечи и кугу, под предпоставком да ова болест још није достигла највиши степен. Овај чај од бобица, попијен, лечи и немилу водену болест боље него свако друго средство; но код водене болести је чиста вода боља од вина.

9 Против колере могу да вам кажем још једно средство и оно се сасвим једноставно састоји у овом:

10 Уберите малу пољску камилицу, но узмите од ње само беле цветове и жути цветни прах. Ставите убране цветове у бело [провидно] ткз. стакло за шећер или компот [теглу], подразумева се од доброг стакла; стакло наиме не сме бити зелено; запушите такву теглу добро и изложите је Сунцу све док њена садржина готово сасвим не сасуши. Када су се ове камилице сасвим осушиле, онда их ставите у истој тегли на потпуно суво место.

11 Ако би неког ухватила колера, онда узмите пуну кашику ових цветова, ставите их у шољу и успите пола врча чисте кипеће воде, поклопите добро шољу један до два минута, процедите чај и дајте га болеснику да попије; затим га покријте добро у кревету, па ће такође веома брзо бити потпуно боље с њим.

12 Ако је неко у прилици да у чај стави један до два грана [73 мг – 146 мг] праха дабровице [castoreum sibiricum], појачаће дејство чаја. Но ткз. тинктура од дабровице није препоручљива, осим ако би се састојала од четири пута препечене клековаче у коју би се у ту сврху на пола врча морало ставити пола лота [8,75 г] праха дабровице.

13 Затим би се флаша морала добро зачепити и изложити сунчевим зрацима све док такав алкохол не поприми прилично тамну црвеносмеђу боју. Од ове тинктуре би се на шољу три четвртине врча напред наведеног чаја од камилице ставило седам до десет капи, чиме би болест такође за неколико минута била излечена.

14 То су вам најбоља средства против колере.

15 А ускоро ћу вам дати још више средстава против црне куге и такозване жуте грознице.

Сунчев лек против куге и жуте грознице

1 Још од малена знате за корен, и то није ни један други до прави азијатски равед [рабарбер].

2 Прави равед има изузетно јаку лековиту силу као прах или у комадићима (но онда дакако у устима нешта сажвакано) чак и када се користи у сировом стању. Међутим још више се потврђује лековита сила ако се корен на следећи начин припреми:

3 Треба узети неколико лота [лот = 17,5 г] овог корена и претворити га у прах, но не превише фино. Затим треба изложити овај прах на већ познат начин сунчевим зрацима у суду који је подесан за ту сврху, па га покрити преко ноћи чистом, црном јагњећом кожом, коју преко дана, и то храпаву вунену страну, такође можете изложити сунчевим зрацима.

4 Међутим, вуна не би требало да легне уз сам прах. Најбоље би било ако из јагњеће коже исечете квадратно парче управо те величине колики је суд (шоља), па глатку страну коже залепите за квадратну дашчицу исте величине. Ако би кожа имала нешто предугу вуну, скрешите је маказама па је ваљано ишчеткајте.

5 Ако је Сунце јако, онда је довољно осам до десет дана излагања, а ако је слабије, онда би се време излагања морало удвостручити.

6 Данима када дува северац прашак можете изложити и на отворен ваздух ако и Сунце услед јаког кретања магле не би увек могло да обасјава прашак. У таквом случају северни ваздух вреди колико и сунчев зрак [за Грац].

7 Када је поменут прашак припремљен, онда се мора чувати на исти начин као пређашњи лекови. Поступићете добро ако суд за чување омотате истом јагњећом кожом са којом сте раније преко ноћи прекривали прашак.

8 На овај начин сада имате један главни лек који готово код сваке болести, ујутро и увече узет седам до десет грана [511 мг – 730 мг], сигурно лечи, ако болест није достигла задње стање.

9 Ако негде хара црна куга или жута грозница, онда ће овај прашак – благовремено узет и то увек пола лота [8,75г] – брзо и потпуно излечити; но сувише касно узет, што код ових болести веома лако може бити случај зато што обично имају брз ток, наравно да би се овим леком мало постигло.

10 За тај случај хоћу да вам покажем један други корен који се у Азији налази на вишим планинама. Овај корен дакако расте и у низини, но тада је жућкаст и није тако јак као бели. Име му је јаисунг, а некад се назива и јенсинг [гинсенг, жинсенг, жен-шен].

11 Овај корен се припрема као и равед, само се мора узимати у пет пута мањој количини но равед.

12 У сразмерно јачој дози лечи, као ни једно друго средство, црну кугу и жуту грозницу, често још и у тречем степену. Посебно код црне куге треба још приметити, да собе таквих пацијената чешће током дана треба окадити оструганим јарчевим рогом и клекињама. Ако ова болест веома хара, онда је врло корисно ставити једног или два јарца у собу болесника.

13 Ако се о свему овом води рачуна, онда црна куга у неком месту може харати колико хоће, па ипак ће бити на одстојању од такве куће. И ако се кађење врши свуда општенито, онда ће најдуже за три дана сасвим нестати.

14 У случају посебне јачине овог зла може се уз кад додати и мало прашка од раведа.

15 Дакле, овде имате она средства која сам вам обећао против два најсмртоноснија зла на овој Земљи.

16 Углавном би било препоручљиво употребити како прашак од раведа тако и јенсинг првенствено ради оживљавања веома ослабелих често и сасвим сасушених живаца као и свих болести које потичу од неке заразе.

17 Овде у Грацу тешко да ћете наћи јенсинг потпуно правог; но у Трсту, Паризу, Лондону, па и у Хамбургу може се наћи правог, међутим по једва доступној цени.

18 Пет пута слабији амерички корен јенсинга врши, ако се узме обилна доза, исту службу. Јавља се у Америци, јужно и северно. Јужни је бољи од северног.

Средство за раст косе

(Накнадна забелешка Анселма Хитенбренера: "Из самог Јакоба Лорбер")

21-ог септембра 1840. године обратио се Господу Јакоб Лорбер ради средства за раст косе, и то на молбу Анд. Х.

Рецепт: Најфиније сунцокретово уље без мириса: 1 фунта [560 г]; течна гушћа маст: 4 лота [70 г]; маст са гребена врата коња: 4 лота [70 г]; течни сторакс: 1 лот [17,5 г]; уље од јаја [пече се жуманце од куваних јаја док не пусти уље]: ½ лота [8,75 г]; уље од цвета поморанџе [нероли уље]: ½ лота [8,75 г]; право уље мајчине душице [Thymian]: 1 лот [17,5 г]; прави перуански балзам: 1 квентица [4,4 г]; право ружино уље: ¼ квентице [1,1 г]; такође и кокосов маслац: 1 лот [17,5 г].

Ових 10 састојака у флаши добро измешати и непрекидно употребљавати ујутру и увече. Каткад главу прати млаком водом, а затим, када се добро осуши, поново намазати овом машћу; па ће се коса опет појавити, ако се уз то уздржава од плотске страсти дуже време од барем 3 месеца; а и пре свега: Уздам се у тебе, Господе, у свему, јер си једино ти свет, пун љубави, предраг, препун помоћи и свемоћан. – – – Да буде, рече Господ. (Spero in te, Domine, in omnibus rebus, quoniam tu solus sanctus, amore plenus, peramabilis, peradjuvabilis et omnipotens es – – – Fiat dixit Dominus.)