Рече Јово: „Поћох у лов, мајко!”
Он не иде да лова улови,
Но у бостањ да види ђевојку —
Кад ли му је у бостањ заспала.
Меће пушком млад нежењен Јово, 5
Меће пушком, бостаљ одговара,
Ђевојка се санка разабира;
Меће другом, бостањ одговара,
Ђевојка се санка не разбира;
Меће трећом, бостањ одговара, 10
Ђевојка се санка разабрала
И овако њему одговара:
„Не мећ’ пушком, драга душо моја!
Да те виде мила браћа моја,
Љутом би те раном обранили!” 15
А млади јој Јово одговара:
„Ја то жудим, моја душо драга,
Да би мене мила браћа твоја,
Да би мене раном обранили —
У твоме бих двору боловао, 20
Твоја би ме мајка полазила,
А ти би ми пити воде дала,
На твоје бих срце починуо,
Међу пуца ђе ти душа куца!”
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 6-7.
