Reče Jovo: „Poćoh u lov, majko!”
On ne ide da lova ulovi,
No u bostanj da vidi đevojku —
Kad li mu je u bostanj zaspala.
Meće puškom mlad neženjen Jovo, 5
Meće puškom, bostalj odgovara,
Đevojka se sanka razabira;
Meće drugom, bostanj odgovara,
Đevojka se sanka ne razbira;
Meće trećom, bostanj odgovara, 10
Đevojka se sanka razabrala
I ovako njemu odgovara:
„Ne meć’ puškom, draga dušo moja!
Da te vide mila braća moja,
Ljutom bi te ranom obranili!” 15
A mladi joj Jovo odgovara:
„Ja to žudim, moja dušo draga,
Da bi mene mila braća tvoja,
Da bi mene ranom obranili —
U tvome bih dvoru bolovao, 20
Tvoja bi me majka polazila,
A ti bi mi piti vode dala,
Na tvoje bih srce počinuo,
Među puca đe ti duša kuca!”
Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga prva, različne ženske pjesme, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1973., str. 6-7.
