У споменицу (Драгутин Илић)

У споменицу  (1896)  Писац: Драгутин Илић

(жени на рођен дан)

Гле, лаким летом над постељом твојом,
Анђелак леће весео и лак
И супив крилца са ручицом својом
Ухити звезде треперећи зрак.

Весело ступа по росноме цвећу,
У зрачак вије од венчића сплет,
У њега сплете ружу дваестрећу,
Младости твоје дваестрећи цвет.

Постељи твојој тихо се прикрада
Несташко мали, као ведар дан,
А ти си санком сладила се тада,
Над тобом слатки чарао је сан.

Над твојом главом лагано се свео
И на њу спусти од венчића сплет
И ону ружу, па кроз ноћни вео
Весело његов залепрша лет.

Над кровом нашим лагано се диже,
Анђелак мали у небесни шар,
Престолу Вечном однео је ближе,
Молитве моје најмилији чар.

И док се санак твојој души клони
И тебе нија сред криоца свог,
Молитва моја међ звездама звони:
„Чувај ми, Боже, Ти, анђела мог!”

Карловци, Богојављење 1896.

Извор

• 1896. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година II, број 4, стр. 100.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.