U spomenicu (Dragutin Ilić)
| U spomenicu (1896) Pisac: Dragutin Ilić |
| (ženi na rođen dan) |
Gle, lakim letom nad posteljom tvojom,
Anđelak leće veseo i lak
I supiv krilca sa ručicom svojom
Uhiti zvezde trepereći zrak.
Veselo stupa po rosnome cveću,
U zračak vije od venčića splet,
U njega splete ružu dvaestreću,
Mladosti tvoje dvaestreći cvet.
Postelji tvojoj tiho se prikrada
Nestaško mali, kao vedar dan,
A ti si sankom sladila se tada,
Nad tobom slatki čarao je san.
Nad tvojom glavom lagano se sveo
I na nju spusti od venčića splet
I onu ružu, pa kroz noćni veo
Veselo njegov zaleprša let.
Nad krovom našim lagano se diže,
Anđelak mali u nebesni šar,
Prestolu Večnom odneo je bliže,
Molitve moje najmiliji čar.
I dok se sanak tvojoj duši kloni
I tebe nija sred krioca svog,
Molitva moja međ zvezdama zvoni:
„Čuvaj mi, Bože, Ti, anđela mog!”
Karlovci, Bogojavljenje 1896.
Izvor[uredi]
- 1896. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina II, broj 4, str. 100.
|