У сећању мом се буде...

Извор: Викизворник

У сећању мом се буде... (In meiner Erinn’rung erblühen)  (1844) 
Писац: Хајнрих Хајне, преводилац: Стојан Новаковић


У сећању мом се буде
Слике, давно изветреле,
Али шта то у твом гласу
Потреса ме силно, селе!

Немој рећи, да ме љубиш;
Што најлепше земљу кити,
Мила љубав и пролеће,
Једном мора пусто бити!

Немој рећи, да ме љубиш,
Само ћутећ’ љуби, селе!
И смеши се, када сутра
Покажем ти руже свеле!

Извор[уреди]

1865. Вила. Година прва, број 42, стр. 512.