У ноћи (Војислав Илић)
| У ноћи Писац: Војислав Илић |
У ноћи
За даљна брда бели дан се скрива,
- И тавне ноћи повија се сен;
Дубрава нема, к'о да вечност снива,
- Потмуло хуји... У засенак њен
По уској стази ја се будан крећем
- И слушам шумор кроз дубоки мрак
И гледам земљу, окићену цвећем
- И жудно пијем миришљави зрак.
Преда мном поток вије се и краде
- К'о сјајна пруга, светао и чист,
И баца искре на гранчице младе,
- На шарен цветак, на зелени лист.
Уокруг мене тишина је само,
- Кроз брсно грање бледи месец сја —
Ја блудим даље... Ал' куда? и камо?
- Нит' разум каже, нити срце зна!
Почива земља, почивају људи,
- Осећам чисто како дише ноћ;
Ал' моје срце, али моје груди
- Спокојства слатког не познају моћ.
Па ипак, ја бих до зорице ране,
- Блудио тако по тишини тој,
Слушајућ' како дотичу се гране,
- И тихо шире тајни шапат свој
мај, 1885
Извори
[уреди]- Војислав Илић: Целокупна дела, Књига I, страна 77, Издање Свесловенске књижаре, М. Ј. Стефановића и Друга, Београд, 1922.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|