U noći (Vojislav Ilić)

Vojislav Ilić

U noći Pisac: Vojislav Ilić

U noći

Za daljna brda beli dan se skriva,

I tavne noći povija se sen;

Dubrava nema, k'o da večnost sniva,

Potmulo huji... U zasenak njen

Po uskoj stazi ja se budan krećem

I slušam šumor kroz duboki mrak

I gledam zemlju, okićenu cvećem

I žudno pijem mirišljavi zrak.

Preda mnom potok vije se i krade

K'o sjajna pruga, svetao i čist,

I baca iskre na grančice mlade,

Na šaren cvetak, na zeleni list.

Uokrug mene tišina je samo,

Kroz brsno granje bledi mesec sja —

Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo?

Nit' razum kaže, niti srce zna!

Počiva zemlja, počivaju ljudi,

Osećam čisto kako diše noć;

Al' moje srce, ali moje grudi

Spokojstva slatkog ne poznaju moć.

Pa ipak, ja bih do zorice rane,

Bludio tako po tišini toj,

Slušajuć' kako dotiču se grane,

I tiho šire tajni šapat svoj

maj, 1885

Izvori

• Vojislav Ilić: Celokupna dela, Knjiga I, strana 77, Izdanje Sveslovenske knjižare, M. J. Stefanovića i Druga, Beograd, 1922.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.