У ноћи
Кроз тамни ноћни вео, кад свијетом мрак се шири,
Из мира богиња ступа кроз мирну државу своју,
Ја чујем шапат тајни, шо свијетом нејасно струји,
Потмуло губећи се у тавне покрове тмине.
Уздахе чујем болне и тихо јецање неко
Ил' поноћ дише тихо?...
Ил' чудни Духови неки блуде кроз поноћ ову,
Рушећи тугом својом спокојство поноћи глухе?
*
О, плачите Духови ноћни, чувари поноћи глухе!
О, јецај богињо ноћна, пастирко звијезда сјајних!
Прените са плачем тужним пепео отаца мојих!
Дижите из гробља кости хероја рода мога!
Да свијетлом буктињом слоге расвијетле дане
[мрачне
И Дух заспао прену синова дремљивих своји'!
