У кадуне Алибеговице
Пуно мала, ни мало евлада;
На намазу у Бога искала:
„Дај ми, Боже, о’ срца евлада,
Не дај, Боже, оџак сахибију, 5
Већ ђевојку кућњег душманина!"
У Бога јој кабул дова била,
Бог јој не да оџак сахибију,
Већ ђевојку кућњег душманина
Име јој је Мелкуша ђевојка. 10
Кад је Мелка за хизмета била,
Поручују редом дајинице:
„Заовице Алибеговице,
Спреми нама Мелкушу ђевојку,
Да ј’ учимо стану и ђерђефу!“ 15
Она спрема Мелкушу ђевојку.
Мелка била три године дана;
Разбоље се Мелкуша ђевојка,
Виш’ главе јој дајо Хасан-ага:
„Би ли рада виђет своју мајку?“ 20
— „Драже нех’о оба ока врана!“
Па он викну слугу Хусејина:
„Ти отиђи Алибега двору,
Па ти кажи Алибеговици,
Нек се сватим’ Мелкушиним нада, 25
Нек не купи руха, ни чеиза,
Дајиџе су чеиз сакупили,
Дајинице рухо покројиле“.
Натовари дванес сеисана,
На носила Мелкушу ђевојку, 25
Па кренуше пољем зеленијем.
Кад угледа лагана носила,
Проговара Алибеговица:
„Оклен су ви лагана носила?“
„Из далека ова су носила. 30
На носилма Мелкуша ђевојка“
Проговара Алибеговица:
„А за Бога, хоџе и хаџије,
Попуштите лагана носила,
Да ја видим Мелкушу ђевојку!“ 35
То јој они за Бога хајаше,
Па пушташе лагана носила,
На носилма Мелкушу ђевојку.
Она сјаха с коња великога,
Она виђе Мелкушу ђевојку, 40
Бирдем виђе, црној земљи паде,
Бирдем паде, бирдем душу даде,
И умрије: Аллах рахмет ејле!
