У Црнојгори употребљиве код пука пјесме, из уст једног Црногорца
Завали се Краљевићу Марко,
Завали се сабљи окованој,
У Прилипу граду бијелому.
Марко сад[а] ријеч бесједи[о]:
„Ево вного доба има 5
Шта си похрђавала,
Кунем ти се и веру ти дајем,
Одит[и] ћу горе уз планине,
Што сретем насред друма пута,
То ће изгубити Марко!" 10
Оно рече и улезе [у] бијелу кулу,
Обуче се шта најљепше могаше,
Обуче панцијер кошуљу,
Која није ткана нит предена,
У златни је калов шливана, 15
Е ми сја ка и на гору сунце;
Свр кошуље црвеном доланом,
Свр доламе токе ралеминцке,
Опасан са свиленим пасом,
За пас тиште двије пушке мале, 20
А међ њима злаћена хандјара,
Злато свр ми одговара,
О бедри објеси сабљу оковану,
На којој су три гајтана златни,
Ваља под царева града, 25
А на рамена топузину тешку,
А на главу калпак од голога злата,
Е си прими Шарцу у рамена,
Поиграва горе уз планину.
Кад ми дојђе горе у планину, 30
А погледа друмом широким,
А угледа једно лудо д'јете
На вранчића коња високога.
Ево Марко ријеч бесједио:
„Посели се с пута, људено дијете, 35
Ја ћу тебе данас изгубити!"
Но дијете абера[1] не има,
На Марка још боље коња нагоњаше.
На Марка друго говорио:
„Ками мајки, која те имала, 40
Како није још којега сина имала!"
Но дијете абера не има.
Гдје се сташе, ту се ударише:
Куд Марко удараше,
Зелена ватра сијеваше; 45
Куд дијете удараше,
По три литре меса опадаше!
Докле Марка ране [о]долеле,
Паде Марко у лисију траву;
Бог зна, изгубит га ћаше, 50
Но Марко ријеч бесједио:
„Узмакни мало, људено дијете,
Ја ћу те питат од којега си трага!"
Но дијете на Бога гледаше,
Те не оћаше изгубити Марка. 55
Но га гледа испосебе Краљевић Марко,
Но му Марко ријеч бесједио:
„Од којега си трага?"
Но је д'јете ријеч бесједило:
„Моја мајка сестра Краљевића Марка, 60
Ја сам крену у Прилипу граду,
У ујака Краљевића Марка,
Да мене Марко учи на јунаштво!"
Но је Марко ријеч бесједио:
„За ја те, синко, научио, 65
Да ли се ниси ти научио,
Да ли нисам ја Краљевић Марко,
Гдје изгуби свога ујака?!"
Ка' се дете мало овизаваше,
Удари се шаком у колено, 70
[И] отпаса свиленога паса,
А свуче танку кошуљу,
Те и Марку ране завијаше.
Кад је Марку ране завио,
Прими[о] га шарцу у рамена, 75
Те га тера у Прилипу граду.
Кад ми дојђу у Прилипу граду,
Е ми Марку понуде куповаше,
Те га вида за по года данах.
Тадер Марку ране зарасле, 80
Те се дигао мало Марко,
А Јанку ријеч бесједи:
„Устај, мој мио сестричићу,
Оћемо горе уз планину,
Да се учимо на јунаштво!" 85
Е ми Јанко једва чекаше,
А уљезе у бијелу кулу,
Те изведе Шарца и вранца,
А изведе пред бијелу кулу,
А узвеже двије сабље оковане, 90
Е се примише коњом у рамена,
Отидоше горе уз планину.
Кад дојдоше у лисју планину,
Марко гледа друмом широкијем
И угледа Турке јаничаре, 95
Пред њима трчи Дедје Лезалија
На зекану [...].
Свом сестричићу се он кажеваше,
И то Јанку добро мило бише,
Те у Турке добро ударише, 100
Од Турака веља доградише,
Посекоше тридесет Тураках.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
