Успомене старог јунака
| Успомене старог јунака Писац: Бранко Радичевић |
Успомене старог јунака
Прелепо стоје све ми њиве,
У воћњацима лепе шљиве,
На брду онде пасе стадо, —
Де не би на њ'га гледô радо?
На воле јоште дугороге,
На силу коња лаке ноге?
Гле, један лети амо с паше!
Ал' ко на њему оно јаше?
За копитама пра се диже,
Све амо, амо иде ближе.
Аха, о драги сине, ти си!
Одма се, мили, знаде чи си.
Умилна ћут ми дира груди,
Одавнашње се онде буди.
Широка твоја снажна плећа,
За отечество каква срећа!
Ти оћеш њему ото бити,
У врагу као и ја рити.
О кад се сетим они боја
И премиленог оног зноја,
У груди ми се срце смеје
И већма ми се крвца греје!
„За отечество, за слободу!“ —
По целоме се чуло роду.
Да силног онда турског јада,
Да силна онда чалма пада!
о верни, мили ти мој маче,
Још млога турска жена плаче,
За милу, можда, какву главу
У злачну што ти свали траву.
Црвен си тада био горе
Нег' неба оно рујно море.
Ти моје верно гвожђе драго,
Големо моје увек благо!
Кад тебе моја рука дирне
Прекрасни мене жар пропирне.
Са тобом све сам стекô, стекô —
О још би с тобом радо секô!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.
|