Uspomene starog junaka

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Uspomene starog junaka
Pisac: Branko Radičević


Branko Radičević.gif

Uspomene starog junaka


Prelepo stoje sve mi njive,
U voćnjacima lepe šljive,
Na brdu onde pase stado, —
De ne bi na nj'ga gledô rado?
Na vole jošte dugoroge,
Na silu konja lake noge?
Gle, jedan leti amo s paše!
Al' ko na njemu ono jaše?
Za kopitama pra se diže,
Sve amo, amo ide bliže.
Aha, o dragi sine, ti si!
Odma se, mili, znade či si.
Umilna ćut mi dira grudi,
Odavnašnje se onde budi.
Široka tvoja snažna pleća,
Za otečestvo kakva sreća!
Ti oćeš njemu oto biti,
U vragu kao i ja riti.
O kad se setim oni boja
I premilenog onog znoja,
U grudi mi se srce smeje
I većma mi se krvca greje!
„Za otečestvo, za slobodu!“ —
Po celome se čulo rodu.
Da silnog onda turskog jada,
Da silna onda čalma pada!
o verni, mili ti moj mače,
Još mloga turska žena plače,
Za milu, možda, kakvu glavu
U zlačnu što ti svali travu.
Crven si tada bio gore
Neg' neba ono rujno more.
Ti moje verno gvožđe drago,
Golemo moje uvek blago!
Kad tebe moja ruka dirne
Prekrasni mene žar propirne.
Sa tobom sve sam stekô, stekô —
O još bi s tobom rado sekô!


Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branko Radičević, umro 1853, pre 167 godina.