Узимање Новога
0001 Књигу пише Лауд генерале
0002 Од Дубице, града бијелога,
0003 Па је шаље бијелу Новоме,
0004 А на руке Церић-капетану:
0005 „О, Церићу, у Новом копиле,
0006 Пошљи-дер ми кључе од Новога,
0007 Да не трудим младије јунака,
0008 И не рушим града од камена,
0009 И не цв’јелим по граду сироте
0010 И не кварим мјеста господскога!”
0011 Књигу гледа Церић капетане,
0012 Књигу гледа, другу ситну пише:
0013 „Мала т’ вала, Лауд-генерале,
0014 Кој’ ми жалиш града од камена
0015 И мојије по граду сирота;
0016 Имам и ја праа и олова
0017 И заире за девет година ─
0018 Не дам теби кључа од Новога
0019 Док је мени по Босни градова
0020 И у њима Турака јунака,
0021 Ја с’ не бојим ни ћесара твога,
0022 Камо л’ тебе старца Лаудана!”
0023 Кад Лауду така књига дође,
0024 Књигу гледа, а на коња скаче,
0025 Око себе господу дозива:
0026 „О, господо, наоколо слуге,
0027 О’те, к мени да вам нешто кажем
0028 Што ми пише Церић од Новога!
0029 О, Церићу, силеџијо стара,
0030 За дику ме круна не држала
0031 Ако будеш пјева’ у Новоме,
0032 У Новоме и у Градишкоме,
0033 Ако Бог да ни у Биограду,
0034 Ни у Шапцу украј Саве граду!”
0035 Води војску покрај Уне ладне,
0036 До по ноћи до Новога дође,
0037 Бије Нови са четири стране
0038 И он бије по бедену Турке.
0039 Тешке њима он задаје муке.
0040 Љуто цвиле по Новоме Турци,
0041 Љути цвиле како и дивјаци,
0042 Ђе ји бију каурски јунаци;
0043 Љуто цвиле сироте по граду,
0044 Љуто куну Церић-капетана:
0045 „О, Церићу, силеџијо стара,
0046 Што расрди каурског везира,
0047 Те он не да сиротињи мира?
0048 Јесу л’ теби казивала лица
0049 Како нам је пропала Дубица
0050 Кад је Лауд под њу поступао
0051 Како је он њу на земљу слупао
0052 И бедене тешке разорио
0053 И у Уну ладну оборио?
0054 Је си л’ чуо рата праискога,
0055 За Лауда, орла великога,
0056 Кој’ увати виршта праискога
0057 У Солтуму великоме граду,
0058 То ли тебе неће у том смраду?”
0059 А то Церић ни да слуша неће,
0060 Већ сву силу он за немар меће.
0061 Књигу пише мјесту Бајној Луци:
0062 „Муселиме Бајнолучанине,
0063 Да си брже у помоћ Новоме,
0064 Сад је нама Нови у невољи ─
0065 Да од кога, не би ни жалио,
0066 Већ од једног старца Лаудана!”
0067 Другу шаље до Острошца града,
0068 А на руке Беширевић Ибри:
0069 „Да, мој шура, беже Ибраиме,
0070 Каури ми Нови освојише
0071 И још твоју сестру заробише,
0072 Моју малу ђецу покрстише,
0073 Да си брже у помоћ Новоме!”
0074 Трећу шаље до Травника града:
0075 „Султан-паша, мила мајко наша,
0076 Ако мислиш да смо твоји Турци,
0077 Не држи нас у овакој муци!”
0078 Докле Турци књиге сагледаше,
0079 Они брже Босну покупише,
0080 Па и воде у помоћ Новоме.
0081 Дочека ји Лауд генерале
0082 На Соколцу брду виш’ Новога,
0083 Паон бије по Соколцу Турке,
0084 Све живијем одсијеца главе,
0085 Па ји меће на високо дрвље,
0086 Па ји носи на врата Новоме,
0087 Нека види Церић-капетане
0088 Своју помоћ од Босне поносне;
0089 И опет се да предаде неће.
0090 А кад виђе Лауд-генерале
0091 Ђе се Церић да предаде неће,
0092 Он намаче лагумџије тешке,
0093 Они лагум брзо поткопаше,
0094 А јунаци јуриш учинише.
0095 Виђе Церић да утећи неће,
0096 Већ да ће га жива уватити,
0097 Па он виче у Новоме граду:
0098 „О, Лауде, велики везире,
0099 А тако ти рођенога данка,
0100 Буди нама и отац и мајка,
0101 Не води нам у робље ситнице
0102 Ни нашије жена и дичице,
0103 А на’ теби кључе од Новога,
0104 Па ти чиниш штогођ теби драго!”
0105 Узе Лауд кључе од Новога,
0106 По Новоме Турке половио
0107 И ондале живе опремио
0108 Своме краљу на готову рану
0109 А ситницу до Пр’једора града,
0110 Нек чекају док им буде правда,
0111 И са њима оџу Новљанина.
0112 Оџа сједе на зелену траву,
0113 К њем’ долази Лауд-генерале:
0114 „О, Бога ти, оџа Новљанине,
0115 Што си сио на зелену траву,
0116 Што не идеш с ђецом полагано?”
0117 Вели њему оџа Новљанине:
0118 „О, Лауде, велики везире,
0119 Мени прође шездесет година,
0120 Ја не могу с ђецом путовати!”
0121 Њему стаде Лауд казивати:
0122 „Је си л’ чуо, оџа Новљанине,
0123 Мени прође деведесет и пет,
0124 Ал’ још могу на коња скочити
0125 И још млого Туре прескочити,
0126 И такоме старцу доскочити!”
0127 Од помоћи нико не остаде,
0128 До сам паша, весела му мајка,
0129 Он побјеже покрај Саве ладне.
0130 А говори Лауд-генерале:
0131 „Погледај-дер, мој Девенче друже,
0132 Како паша низа Саву струже,
0133 А за њим се б’јела чалма суче!”
0134 Утече им Шаранлија паша,
0135 Срби вичу: „Још је срећа наша,
0136 Нека бјежи куда њему драго
0137 Кад његово одузесмо благо,
0138 Скоро ће нам и он доћи руке,
0139 Макар ишли ми до Бајне Луке!”
