Uzimanje Novoga
0001 Knjigu piše Laud generale
0002 Od Dubice, grada bijeloga,
0003 Pa je šalje bijelu Novome,
0004 A na ruke Cerić-kapetanu:
0005 „O, Ceriću, u Novom kopile,
0006 Pošlji-der mi ključe od Novoga,
0007 Da ne trudim mladije junaka,
0008 I ne rušim grada od kamena,
0009 I ne cv’jelim po gradu sirote
0010 I ne kvarim mjesta gospodskoga!”
0011 Knjigu gleda Cerić kapetane,
0012 Knjigu gleda, drugu sitnu piše:
0013 „Mala t’ vala, Laud-generale,
0014 Koj’ mi žališ grada od kamena
0015 I mojije po gradu sirota;
0016 Imam i ja praa i olova
0017 I zaire za devet godina ─
0018 Ne dam tebi ključa od Novoga
0019 Dok je meni po Bosni gradova
0020 I u njima Turaka junaka,
0021 Ja s’ ne bojim ni ćesara tvoga,
0022 Kamo l’ tebe starca Laudana!”
0023 Kad Laudu taka knjiga dođe,
0024 Knjigu gleda, a na konja skače,
0025 Oko sebe gospodu doziva:
0026 „O, gospodo, naokolo sluge,
0027 O’te, k meni da vam nešto kažem
0028 Što mi piše Cerić od Novoga!
0029 O, Ceriću, siledžijo stara,
0030 Za diku me kruna ne držala
0031 Ako budeš pjeva’ u Novome,
0032 U Novome i u Gradiškome,
0033 Ako Bog da ni u Biogradu,
0034 Ni u Šapcu ukraj Save gradu!”
0035 Vodi vojsku pokraj Une ladne,
0036 Do po noći do Novoga dođe,
0037 Bije Novi sa četiri strane
0038 I on bije po bedenu Turke.
0039 Teške njima on zadaje muke.
0040 Ljuto cvile po Novome Turci,
0041 Ljuti cvile kako i divjaci,
0042 Đe ji biju kaurski junaci;
0043 Ljuto cvile sirote po gradu,
0044 Ljuto kunu Cerić-kapetana:
0045 „O, Ceriću, siledžijo stara,
0046 Što rasrdi kaurskog vezira,
0047 Te on ne da sirotinji mira?
0048 Jesu l’ tebi kazivala lica
0049 Kako nam je propala Dubica
0050 Kad je Laud pod nju postupao
0051 Kako je on nju na zemlju slupao
0052 I bedene teške razorio
0053 I u Unu ladnu oborio?
0054 Je si l’ čuo rata praiskoga,
0055 Za Lauda, orla velikoga,
0056 Koj’ uvati viršta praiskoga
0057 U Soltumu velikome gradu,
0058 To li tebe neće u tom smradu?”
0059 A to Cerić ni da sluša neće,
0060 Već svu silu on za nemar meće.
0061 Knjigu piše mjestu Bajnoj Luci:
0062 „Muselime Bajnolučanine,
0063 Da si brže u pomoć Novome,
0064 Sad je nama Novi u nevolji ─
0065 Da od koga, ne bi ni žalio,
0066 Već od jednog starca Laudana!”
0067 Drugu šalje do Ostrošca grada,
0068 A na ruke Beširević Ibri:
0069 „Da, moj šura, beže Ibraime,
0070 Kauri mi Novi osvojiše
0071 I još tvoju sestru zarobiše,
0072 Moju malu đecu pokrstiše,
0073 Da si brže u pomoć Novome!”
0074 Treću šalje do Travnika grada:
0075 „Sultan-paša, mila majko naša,
0076 Ako misliš da smo tvoji Turci,
0077 Ne drži nas u ovakoj muci!”
0078 Dokle Turci knjige sagledaše,
0079 Oni brže Bosnu pokupiše,
0080 Pa i vode u pomoć Novome.
0081 Dočeka ji Laud generale
0082 Na Sokolcu brdu viš’ Novoga,
0083 Paon bije po Sokolcu Turke,
0084 Sve živijem odsijeca glave,
0085 Pa ji meće na visoko drvlje,
0086 Pa ji nosi na vrata Novome,
0087 Neka vidi Cerić-kapetane
0088 Svoju pomoć od Bosne ponosne;
0089 I opet se da predade neće.
0090 A kad viđe Laud-generale
0091 Đe se Cerić da predade neće,
0092 On namače lagumdžije teške,
0093 Oni lagum brzo potkopaše,
0094 A junaci juriš učiniše.
0095 Viđe Cerić da uteći neće,
0096 Već da će ga živa uvatiti,
0097 Pa on viče u Novome gradu:
0098 „O, Laude, veliki vezire,
0099 A tako ti rođenoga danka,
0100 Budi nama i otac i majka,
0101 Ne vodi nam u roblje sitnice
0102 Ni našije žena i dičice,
0103 A na’ tebi ključe od Novoga,
0104 Pa ti činiš štogođ tebi drago!”
0105 Uze Laud ključe od Novoga,
0106 Po Novome Turke polovio
0107 I ondale žive opremio
0108 Svome kralju na gotovu ranu
0109 A sitnicu do Pr’jedora grada,
0110 Nek čekaju dok im bude pravda,
0111 I sa njima odžu Novljanina.
0112 Odža sjede na zelenu travu,
0113 K njem’ dolazi Laud-generale:
0114 „O, Boga ti, odža Novljanine,
0115 Što si sio na zelenu travu,
0116 Što ne ideš s đecom polagano?”
0117 Veli njemu odža Novljanine:
0118 „O, Laude, veliki vezire,
0119 Meni prođe šezdeset godina,
0120 Ja ne mogu s đecom putovati!”
0121 Njemu stade Laud kazivati:
0122 „Je si l’ čuo, odža Novljanine,
0123 Meni prođe devedeset i pet,
0124 Al’ još mogu na konja skočiti
0125 I još mlogo Ture preskočiti,
0126 I takome starcu doskočiti!”
0127 Od pomoći niko ne ostade,
0128 Do sam paša, vesela mu majka,
0129 On pobježe pokraj Save ladne.
0130 A govori Laud-generale:
0131 „Pogledaj-der, moj Devenče druže,
0132 Kako paša niza Savu struže,
0133 A za njim se b’jela čalma suče!”
0134 Uteče im Šaranlija paša,
0135 Srbi viču: „Još je sreća naša,
0136 Neka bježi kuda njemu drago
0137 Kad njegovo oduzesmo blago,
0138 Skoro će nam i on doći ruke,
0139 Makar išli mi do Bajne Luke!”
