Деоба Новака и Радивоја
Цар ми храни Српкињу девојку
Он је храни за петнаест година,
Нико не зна да је женска страна,
Време дође да се сама каже,
Порастоше дојке у девојке. 5
Види царе да је женска глава,
Цар је чува за се да је узме.
То опази лијепа девојка
Па довика Туре деливаре:
„Царски слуго Туре деливаре 10
Кради добро из ризнице благо
И укради коња из јарова
Да ме узмеш за вијерну љубу,
Да бегамо горе Копаонику!“
Превари се Туре деливаре 15
Те украде из ризнице благо
И украде коња из јарова,
Ухватише коња у железо,
У железо у лепи фијакер,
Па бегају горе Копаонику. 20
Изађоше врху Копаонику,
Копаоник, висока планина,
Да је веће у Србији нема,
Дуго трају на њојзи снегови,
Снега има до Петрова дана, 25
А некада до Митров дана.
Кад стигоше врху Копаонику
Легош' спати под јелу зелену.
Али Туре није научило
Научило у горици спават'. 30
Научило санак боравити
Боравити од свил'не душека.
Па говори Туре деливаре:
„Ој, девојко, да те Бог убије,
Што си мене младог преварила 35
И са царем грдно завадила,
Те украде из ризнице благо
И украде коња из јарова,
Царе би ме бољом оженио,
Спавао би у меке душеке 40
Покрио би се свилом и кадивом“.
Ал' говори лијепа девојка:
„Деливаре, драги господаре,
Ти ми лези под јелу зелену
Да т' покријем мојом кабаницом 45
Па ћеш слатко санак боравити!“
Леже Туре под јелу зелену,
Покри њега кабаницом својом,
Заспа Туре као јагње младо.
Кад то виде лијепа девојка 50
Извуче му ноже из појаса,
Закла Туре као јагње младо,
Оста Туре ногом копајући,
Оде цура низ друм певајући.
То дочуо Старина Новаче, 55
Па довика дели-Радивоја
И довика Пеливан Грујицу
И другога сина Татомира:
„Изађите горе на друмове
Те видите ко то ноћас пева 60
Те нам плаши наше заточнике
Да л' је вила, да л' је девојка
Да л' је неки аџамија млади.
Акол' буде вила ил' девојка,
Довед`те је под мој чадор; 65
Ако л' буде млади нежења,
Нит' га бијте, нити га мучите,
Но га мени млада доведите,
Да не пева ноћу кроз горицу,
Да нам плаши наше заточнике, 70
Ласно може изгубити главу.“
Кад то зачу дели-Радивоје,
Он позива Пеливан Грујицу
И другога млада Татомира.
Изађоше на друма широка, 75
Па стадоше за добру бусију,
Ето иде лијепа девојка.
Кад је виде Пеливан Грујица,
Из глас' виче Пеливан Грујица:
„Јеси л' вила, или си девојка, 80
Кад по ноћи уз планину певаш
Те нам плашиш наше заточнике,
Ласно можеш изгубити главу.“
Ал' говори лијепа девојка:
„Ој, делијо, ћорав код очију, 85
Зар не видиш дојке на девојци?“
Ал' говори Пеливан Грујица:
„Чу ли добро, лијепа девојко,
Ајдмо сада свиленом чадору
Тебе зове наша старешина 90
Старешина Старина Новаче.“
Одмах пође лијепа девојка
Одмах пође Старини Новаку
Кад је виде Старина Новаче
Одмах јој је ријеч беседио: 95
„Слушај добро лијепа девојко
Што ти певаш ноћу у планини
те ми плашиш моје заточнике
Ласно можеш изгубити главу.“
Ал' говори Пеливан Грујица: 100
„Слушај добро, Старино Новаче,
Ево мени лијепа девојка
Да је узмем за вијерну љубу.“
Ал' говори Старина Новаче:
„Ћути, дете, муком замукнуло 105
Што ће теби лијепа ђевојка
Цркве немаш, а ни попа немаш.“
Али скочи дијете Грујица
Те он нађе и попа и цркву
Па одоше да с' венчају млади 110
Одмах сврати у бијелу цркву
Оста Новак пред црквена врата.
Кад хтедоше закон да саврше,
Ал' из неба јака киша паде,
Што су биле обе чаше вина, 115
У крви се обе претвориле,
И обадва попа оћороше
А четири ђака онемеше,
Само оста ђаче самоуче,
Па изађе пред бијелу цркву 120
Те дозива Старину Новака:
„Од' овамо, Старино Новаче,
Да ти видиш голема чудеса,
Довде паде из ведрога неба,
Што су биле обе чаше вина, 125
У крви се обе претвориле,
И обадва попа оћороше,
А четири ђака онемеше,
Само оста Пеливан Грујица
И остаде лијепа ђевојка. 130
Изведите лијепу ђевојку
Изведите пред бијелу цркву
Па питајте лијепу девојку
Од кога је рода и племена
Ко јој отац, а која ли мајка 135
Да л' ви није ваша вамилија.“
Изведоше лијепу ђевојку,
Упита је Старина Новаче:
„Ој Бога ти лијепа ђевојко!
Од кога си рода и племена 140
Ко ти ј' отац, а која ли мајка?“
Ал говори лијепа девојка:
„Ој Бога ми, незнана делијо,
Да ли памтиш ил' си затувио
Копаоник Турци поробише 145
Поробише, ватром попалише,
Онда су ме младу заробили,
Заробили од годину дана.
Хранио ме везир седам година
Па ме везир цару поклонио, 150
Цар ме храни за девет година,
Нико не зна да сам женска страна
Време дође, да се сама каже,
Порастоше дојке на девојке.
Кад цар виде, да сам женска страна, 155
Цар то гледа за себе да узме
Тад довиках Туре деливара:
„Царска слуго Туре деливаре!
Кради добро из ризнице благо
И укради коња из јарова 160
Да ме узмеш за вијерну љубу
Да идемо горе Копаонику.“
Превари се Туре деливаре,
Те укради из ризнице благо,
И укради коња из јарова. 165
Ухватисмо коња у железо,
У железо, у гвозден вијакер,
Побегосмо горе Копаонику.
Кад стигосмо горе Копаонику,
И легли смо санак боравити, 170
Али Туре није научило,
Научило у горици спават'.
Научило санак боравити,
Боравити у свил'не душеке.
Тад говори Туре Деливаре: 175
„О девојко, да те Бог убије,
Што с' ме млада преварила,
И са царем грдно завадила,
Цар би мене бољом оженио,
Спавао бих у меке душеке, 180
Покрио бих с' свилом и кадивом.“
А ја рекох Туру деливару:
„Деливаре, драги господаре,
Ти ми лези под јелу зелену
Да те покријем мојом кабаницом 185
Ти ћеш слатко санак боравити.“
Леже Туре под јелу зелену
Покри` њега кабаницом мојом
Заспа Туре као јагње младо
Када заспа, извукох му ножа, 190
Заклах Туре као јагње младо,
Оста Туре ногом копајући
А ја одох гором певајући.
Па сам чула и казују људи
Брата имам Пеливан Грујицу, 195
Другог брата, дете Татомира
Стрица имам дели-Радивоја,
Оца имам Старину Новака,
Мајку имам из планине вилу.
То сам чула када цар говори, 200
Када седи с лале и везири,
Када седи с паше и спаие.“
Кад то зачу Старина Новаче,
Он говори делији девојци:
„Слушај добро, моја мила ћерко! 205
Главом јесам Старина Новаче,
Ето т' брата Пеливан Грујице,
Ето т' брата дете Татомира,
Ето т' стрица дели Радивоја.“
Кад то зачу Пеливан Грујица 210
Са сестро се лепо пољубише
Пољубише, па се загрлише
Низ образе сузе просипаше.
Кад то виде лијепа девојка,
Она љуби Старину Новака, 215
Она љуби у скут и руку.
Кад то виде Старина Новаче,
Проли сузе низ бијело лице.
Одведоше њину милу сеју
Одведоше горе Копаонику 220
Чуваше је за годину дана.
Браћа сестру лепо удадоше,
Удадоше у Призрена града,
У голему кућу Диздареву.
