Deoba Novaka i Radivoja
Car mi hrani Srpkinju devojku
On je hrani za petnaest godina,
Niko ne zna da je ženska strana,
Vreme dođe da se sama kaže,
Porastoše dojke u devojke. 5
Vidi care da je ženska glava,
Car je čuva za se da je uzme.
To opazi lijepa devojka
Pa dovika Ture delivare:
„Carski slugo Ture delivare 10
Kradi dobro iz riznice blago
I ukradi konja iz jarova
Da me uzmeš za vijernu ljubu,
Da begamo gore Kopaoniku!“
Prevari se Ture delivare 15
Te ukrade iz riznice blago
I ukrade konja iz jarova,
Uhvatiše konja u železo,
U železo u lepi fijaker,
Pa begaju gore Kopaoniku. 20
Izađoše vrhu Kopaoniku,
Kopaonik, visoka planina,
Da je veće u Srbiji nema,
Dugo traju na njojzi snegovi,
Snega ima do Petrova dana, 25
A nekada do Mitrov dana.
Kad stigoše vrhu Kopaoniku
Legoš' spati pod jelu zelenu.
Ali Ture nije naučilo
Naučilo u gorici spavat'. 30
Naučilo sanak boraviti
Boraviti od svil'ne dušeka.
Pa govori Ture delivare:
„Oj, devojko, da te Bog ubije,
Što si mene mladog prevarila 35
I sa carem grdno zavadila,
Te ukrade iz riznice blago
I ukrade konja iz jarova,
Care bi me boljom oženio,
Spavao bi u meke dušeke 40
Pokrio bi se svilom i kadivom“.
Al' govori lijepa devojka:
„Delivare, dragi gospodare,
Ti mi lezi pod jelu zelenu
Da t' pokrijem mojom kabanicom 45
Pa ćeš slatko sanak boraviti!“
Leže Ture pod jelu zelenu,
Pokri njega kabanicom svojom,
Zaspa Ture kao jagnje mlado.
Kad to vide lijepa devojka 50
Izvuče mu nože iz pojasa,
Zakla Ture kao jagnje mlado,
Osta Ture nogom kopajući,
Ode cura niz drum pevajući.
To dočuo Starina Novače, 55
Pa dovika deli-Radivoja
I dovika Pelivan Grujicu
I drugoga sina Tatomira:
„Izađite gore na drumove
Te vidite ko to noćas peva 60
Te nam plaši naše zatočnike
Da l' je vila, da l' je devojka
Da l' je neki adžamija mladi.
Akol' bude vila il' devojka,
Doved`te je pod moj čador; 65
Ako l' bude mladi neženja,
Nit' ga bijte, niti ga mučite,
No ga meni mlada dovedite,
Da ne peva noću kroz goricu,
Da nam plaši naše zatočnike, 70
Lasno može izgubiti glavu.“
Kad to začu deli-Radivoje,
On poziva Pelivan Grujicu
I drugoga mlada Tatomira.
Izađoše na druma široka, 75
Pa stadoše za dobru busiju,
Eto ide lijepa devojka.
Kad je vide Pelivan Grujica,
Iz glas' viče Pelivan Grujica:
„Jesi l' vila, ili si devojka, 80
Kad po noći uz planinu pevaš
Te nam plašiš naše zatočnike,
Lasno možeš izgubiti glavu.“
Al' govori lijepa devojka:
„Oj, delijo, ćorav kod očiju, 85
Zar ne vidiš dojke na devojci?“
Al' govori Pelivan Grujica:
„Ču li dobro, lijepa devojko,
Ajdmo sada svilenom čadoru
Tebe zove naša starešina 90
Starešina Starina Novače.“
Odmah pođe lijepa devojka
Odmah pođe Starini Novaku
Kad je vide Starina Novače
Odmah joj je riječ besedio: 95
„Slušaj dobro lijepa devojko
Što ti pevaš noću u planini
te mi plašiš moje zatočnike
Lasno možeš izgubiti glavu.“
Al' govori Pelivan Grujica: 100
„Slušaj dobro, Starino Novače,
Evo meni lijepa devojka
Da je uzmem za vijernu ljubu.“
Al' govori Starina Novače:
„Ćuti, dete, mukom zamuknulo 105
Što će tebi lijepa đevojka
Crkve nemaš, a ni popa nemaš.“
Ali skoči dijete Grujica
Te on nađe i popa i crkvu
Pa odoše da s' venčaju mladi 110
Odmah svrati u bijelu crkvu
Osta Novak pred crkvena vrata.
Kad htedoše zakon da savrše,
Al' iz neba jaka kiša pade,
Što su bile obe čaše vina, 115
U krvi se obe pretvorile,
I obadva popa oćoroše
A četiri đaka onemeše,
Samo osta đače samouče,
Pa izađe pred bijelu crkvu 120
Te doziva Starinu Novaka:
„Od' ovamo, Starino Novače,
Da ti vidiš golema čudesa,
Dovde pade iz vedroga neba,
Što su bile obe čaše vina, 125
U krvi se obe pretvorile,
I obadva popa oćoroše,
A četiri đaka onemeše,
Samo osta Pelivan Grujica
I ostade lijepa đevojka. 130
Izvedite lijepu đevojku
Izvedite pred bijelu crkvu
Pa pitajte lijepu devojku
Od koga je roda i plemena
Ko joj otac, a koja li majka 135
Da l' vi nije vaša vamilija.“
Izvedoše lijepu đevojku,
Upita je Starina Novače:
„Oj Boga ti lijepa đevojko!
Od koga si roda i plemena 140
Ko ti j' otac, a koja li majka?“
Al govori lijepa devojka:
„Oj Boga mi, neznana delijo,
Da li pamtiš il' si zatuvio
Kopaonik Turci porobiše 145
Porobiše, vatrom popališe,
Onda su me mladu zarobili,
Zarobili od godinu dana.
Hranio me vezir sedam godina
Pa me vezir caru poklonio, 150
Car me hrani za devet godina,
Niko ne zna da sam ženska strana
Vreme dođe, da se sama kaže,
Porastoše dojke na devojke.
Kad car vide, da sam ženska strana, 155
Car to gleda za sebe da uzme
Tad dovikah Ture delivara:
„Carska slugo Ture delivare!
Kradi dobro iz riznice blago
I ukradi konja iz jarova 160
Da me uzmeš za vijernu ljubu
Da idemo gore Kopaoniku.“
Prevari se Ture delivare,
Te ukradi iz riznice blago,
I ukradi konja iz jarova. 165
Uhvatismo konja u železo,
U železo, u gvozden vijaker,
Pobegosmo gore Kopaoniku.
Kad stigosmo gore Kopaoniku,
I legli smo sanak boraviti, 170
Ali Ture nije naučilo,
Naučilo u gorici spavat'.
Naučilo sanak boraviti,
Boraviti u svil'ne dušeke.
Tad govori Ture Delivare: 175
„O devojko, da te Bog ubije,
Što s' me mlada prevarila,
I sa carem grdno zavadila,
Car bi mene boljom oženio,
Spavao bih u meke dušeke, 180
Pokrio bih s' svilom i kadivom.“
A ja rekoh Turu delivaru:
„Delivare, dragi gospodare,
Ti mi lezi pod jelu zelenu
Da te pokrijem mojom kabanicom 185
Ti ćeš slatko sanak boraviti.“
Leže Ture pod jelu zelenu
Pokri` njega kabanicom mojom
Zaspa Ture kao jagnje mlado
Kada zaspa, izvukoh mu noža, 190
Zaklah Ture kao jagnje mlado,
Osta Ture nogom kopajući
A ja odoh gorom pevajući.
Pa sam čula i kazuju ljudi
Brata imam Pelivan Grujicu, 195
Drugog brata, dete Tatomira
Strica imam deli-Radivoja,
Oca imam Starinu Novaka,
Majku imam iz planine vilu.
To sam čula kada car govori, 200
Kada sedi s lale i veziri,
Kada sedi s paše i spaie.“
Kad to začu Starina Novače,
On govori deliji devojci:
„Slušaj dobro, moja mila ćerko! 205
Glavom jesam Starina Novače,
Eto t' brata Pelivan Grujice,
Eto t' brata dete Tatomira,
Eto t' strica deli Radivoja.“
Kad to začu Pelivan Grujica 210
Sa sestro se lepo poljubiše
Poljubiše, pa se zagrliše
Niz obraze suze prosipaše.
Kad to vide lijepa devojka,
Ona ljubi Starinu Novaka, 215
Ona ljubi u skut i ruku.
Kad to vide Starina Novače,
Proli suze niz bijelo lice.
Odvedoše njinu milu seju
Odvedoše gore Kopaoniku 220
Čuvaše je za godinu dana.
Braća sestru lepo udadoše,
Udadoše u Prizrena grada,
U golemu kuću Dizdarevu.
