Туђинче (драмолет у једном чину)/6
VI
БОСА (Претрне и поражена измакне на сред дворишта гледајући нетремице у врата и очекујући са страхои и стрепњом да се Милун на њина појави).
МИЛУН (Замало излази и води за руку детенце од три године. На телу му играју рибићи, око иу пламти, а глас му се гуши у грду): Ко је ово?
БОСА (Премрла, оборила главу и ћути).
МИЛУН: Ко је ово, питам те?
БОСА: (Не миче и не одговара).
МИЛУН (Остави дете, прилази јој, дочепа је за раме и грубо је затресе): Чије је ово, море, чије је?
БОСА (Пригушено, шапћући): Божје...
МИЛУН: ...и твоје?
БОСА (Поражена и потпуно клонула): И моје!
МИЛУН (Рикне као рањена звер и гушећи се од узбуђења полети на њу са уздигнутим песницама): Је л’?... Је л’ истина?... Истина је Кучко!...Кучко погана!... Зар ја... зар ја тамо... Зар... (Угуши га реч, и савладан величином бола малаксава те спушта песнице, затим се прибира, запламти понова гневом, стеже песнице и полети још једном на њу, али се уздржава и бори дуго са собом те се савлађује, спушта опет песнице и стишава се. Стишан, размишља и одлучује се). Иди тамо — купи прње! (Показује на кућу).
БОСА (Сатрвена и сломљена, ни тренула није, очекујући његове ударце оборене главе. На ове последње речи она тек диже главу и погледа га).
МИЛУН (Још одлучније): Иди тамо... Купи прње!
БОСА (Погледа га још једном, па затим оборене главе и понизно уђе у кућу).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|