Тумачење неколико ријечи Турскијех
Авал, биниш, скрлатни ћурак.
Албашча, башча у којој има свакојакога цвијећа.
Алкатрем, кита некаког црљеног цвијета.
Ампамук, памук неопреден.
Анџали, око црно и живо у момка.
Армаган, кутија.
Аџилер, хаџијнски бајрам.
Ашарија, врагуљасто шаљиво чељаде.
Баздрђан, трговац.
Бакам, боја којом буле црљене образе и нокте.
Безистен, кућа у којој се држи трговина.
Бејаз, бијела хантерија.
Бирдем, одмах.
Бошци, велики шарени убрусац.
Брусали, извезено.
Вакат, вријеме.
Вал бурунџук, бијели бурунџук, постав.
Веда, рок.
Дефлија, љепота.
Дилбагија, сребрна тија.
Долаф, орман.
Дунара, вода.
Ђелвђек, дођи-пођи.
Ђерђев, на чему везу ђевојке.
Ђулсија, ружична вода.
Евалај, као аферим.
Елба, бисаги од коже.
Ефта, неђеља дана.
Жећер, прстен с каменом.
Заинлук, заповијед старијега млађему.
Замбук, цвијет.
Зафи, поднос испод кикаре од кафе.
Захари, соnfetto.
Земан, виђи: вакат.
Ишахија,златна хантерија.
Јашар, шарено.
Јемек, јестиво.
Кангал, китица.
Канеши, праги дрвени од врата и прозора.
Караком, чета царска.
Крзли, црвеникаст.
Кумашли, обојак дебео.
Лала, шарено.
Лалели, шаренкасто,
Леђер, леђен од умивања.
Ленћер, леђен од умивања.
Мави, завист.
Мезар, гробље.
Мезета, предракијаш.
Менђуше, брњице у ушима
Муселез, медовина.
Мухаберш, јади.
Мушабак, калпак од коже, чим се чарак од пушке покрива да не кисне.
Налуне, папуче женске, на којима је а оздо дрво озго каиш.
Налча, поткови.
Намаза, клањање.
Нимети, све што се једе и пије.
Одиђар, лијеп.
Opјаш, никоговић, човјек без поштења.
Пармаци, дрвени пријеплети
Печа, она мрежа од струне што буле образу.
Пурли чивлијане, женске шарене гаће.
Ракли сафун, сапун шарени најфинији.
Сабах, зора.
Сајван, обрела.
Саланџаке, љуљајка.
Сандул делфе, гаће женске нашаране.
Сачмена,кошуља одпоста
Саџада, простирач, на ком Турци клањају.
Севдаг, миловање.
Седев, она морска кост, чим се џевердари шарају.
Селвија, некаква воћка.
Сетла, виђи: рухо.
Синџирлија, два зpна од пушке заједно везана.
Собеш, игралиште.
Солуфи, она два кратка бича косе што женске носе иза ушију.
Софа, јастуци на чем се сједи по Турски.
Сурма, црна боја, којом Туркиње мажу обрве.
Тевсија, округла трпеза од метала.
Терзлуци, папуче женске везене златом.
Терћија, мјесто на коњу иза седла.
Теслимити, предати коме што из руке у руку.
Теспи, бројанице.
Теферири, весеље.
Трли диба, хантерија од кадифе.
Тулбента, камен са саруком, што Турцн мећу над главом у гроб мјесто нашега крста.
Тунофес, најфинији црљени фес.
Турунџа, наранча.
Тутум, дуван.
Усур без, постав омаштени.
Фереџа, хаљина чим се буле загрну кад ђе иду.
Ферта, васпитање.
Феслијан, босиљак.
Фигањ, кад човјек у љутини што ради.
Хаир, берићет, нзобиље.
Хамперија, женска долама врх свијех хаљина.
Харем, мјесто гдје само женске живе,
Хатмер, некакав цвијет.
Цкрли мерџан, црвена кораља.
Таптија, убрус од свиле.
Теиз, рухо.
Уерез, варено грожђе.
Тивилуци, оружница.
Текмели, нашарано.
Џенефил, цвијет.
Шамар, замлатница.
Шемлук, весеље.
Шербет, меду води ускишjeљени.
Шефтелија, воћка.
Шилта, узглавница на чем се сједи.
Ћама, хантерија.
Ћосаши, јашиковати.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 357-359.