Тројица
| Тројица (Die Drei) (1842) Писац: Николаус Ленау, преводилац: Милорад Митровић |
По прошлој битки, што кобна би,
Лагано јашу витеза три.
Из тешких рана кључа им крв,
И коњи њуше шезину стрв.
Низ седла, узде, крв капље та,
И собом спира пену и пра.
И коњи миле, корак им тих,
А крвца лопи са страна свих.
Стегнути чврсто у један ред,
На друга друг се наслања блед.
Они већ слуте свој удес скор,
И тужно воде међ собом збор:
„Девојче цветак дома ми цва,
„За то ме кињи смрт рана та.”
„Ја имам блага, дворе и врт,
„И сад ће овде снаћи ме смрт.”
„Ја ништа немам, пуст ми је свет,
„Ал’ ипак жалим што морам мрет’.”
А у том часу ту више њи’,
Весело круже јастреба три.
И већ их деле, кричућ на ма:
„Тог ћеш ти јести, тог ти, тог ја.”
Извор[уреди]
- 1898. Звезда, породични лист. Година друга, број 2, стр. 9.
|