Trojica
| Trojica (Die Drei) (1842) Pisac: Nikolaus Lenau, prevodilac: Milorad Mitrović |
Po prošloj bitki, što kobna bi,
Lagano jašu viteza tri.
Iz teških rana ključa im krv,
I konji njuše šezinu strv.
Niz sedla, uzde, krv kaplje ta,
I sobom spira penu i pra.
I konji mile, korak im tih,
A krvca lopi sa strana svih.
Stegnuti čvrsto u jedan red,
Na druga drug se naslanja bled.
Oni već slute svoj udes skor,
I tužno vode međ sobom zbor:
„Devojče cvetak doma mi cva,
„Za to me kinji smrt rana ta.”
„Ja imam blaga, dvore i vrt,
„I sad će ovde snaći me smrt.”
„Ja ništa nemam, pust mi je svet,
„Al’ ipak žalim što moram mret’.”
A u tom času tu više nji’,
Veselo kruže jastreba tri.
I već ih dele, kričuć na ma:
„Tog ćeš ti jesti, tog ti, tog ja.”
Izvor[uredi]
- 1898. Zvezda, porodični list. Godina druga, broj 2, str. 9.
|