Порасле су до три јеле,
Од одољена, од умиљена, од тра
тора гранатога, од невена краћанога.
од шебуја и ружице, хој миле мој![1]
То не биле до три јеле, 5
Већ то биле три ђевојке,
Три ђевојке једнолике,
До три златне јабучице,
А у мајке јединице.
Међу собом говориле, 10
Што би која најволија;
Најстарија говорила:
„Ја бих прстен најволија.“
А друга је говорила:
„Ја бих ђердан најволија.“ 15
А трећа је говорила:
„Ја бихдрагог најволија.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 283-284.
