Porasle su do tri jele,
Od odoljena, od umiljena, od tra
tora granatoga, od nevena kraćanoga.
od šebuja i ružice, hoj mile moj![1]
To ne bile do tri jele, 5
Već to bile tri đevojke,
Tri đevojke jednolike,
Do tri zlatne jabučice,
A u majke jedinice.
Među sobom govorile, 10
Što bi koja najvolija;
Najstarija govorila:
„Ja bih prsten najvolija.“
A druga je govorila:
„Ja bih đerdan najvolija.“ 15
A treća je govorila:
„Ja bihdragog najvolija.“
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 283-284.
