Мајка Мару са пенџера виче:
»Немој, Маро, платна бијелити,
Покрај пута, ђе пролази Јово
И проводи на воду ђогата,
Ђого ће ти платно погазити, 5
Јово ће ти воду замутити,
На води ћеш дуго останути.«
Оде Мара, мајку неслушала,
Покрај пута платно опружила,
Јово дође, доведе ђогата, 10
Па јој ђогат платно погазио
А Јово јој воду замутио,
Оста Мара до по б'јелог дана.
Оде мајка Мари на водицу,
Кад јој Маре на водици нема. 15
Вода мутна, платно погажено,
А Мара је у Јовову двору.
Поручује са водице мајка:
»Море, Јово, шта си учинио,
То је много штете према мени?« 20
Поручује из дворова Јово:
»Ако сам ти платно погазио,
По дукат ћу аршин исплатити,
Ако сам ти воду замутио,
Мутна ће се вода избистрити, 25
Ако сам ти шћерцу премамио,
Треба мени, да ми буде љуба!«
Референце
Извор
Сарајке, српске народне женске пјесме, књ. 1; из збирке Милана Бугариновића, [Сарајево], Срби типографи града Сарајева, 1904., стр. 72-73.
