Majka Maru sa pendžera viče:
»Nemoj, Maro, platna bijeliti,
Pokraj puta, đe prolazi Jovo
I provodi na vodu đogata,
Đogo će ti platno pogaziti, 5
Jovo će ti vodu zamutiti,
Na vodi ćeš dugo ostanuti.«
Ode Mara, majku neslušala,
Pokraj puta platno opružila,
Jovo dođe, dovede đogata, 10
Pa joj đogat platno pogazio
A Jovo joj vodu zamutio,
Osta Mara do po b'jelog dana.
Ode majka Mari na vodicu,
Kad joj Mare na vodici nema. 15
Voda mutna, platno pogaženo,
A Mara je u Jovovu dvoru.
Poručuje sa vodice majka:
»More, Jovo, šta si učinio,
To je mnogo štete prema meni?« 20
Poručuje iz dvorova Jovo:
»Ako sam ti platno pogazio,
Po dukat ću aršin isplatiti,
Ako sam ti vodu zamutio,
Mutna će se voda izbistriti, 25
Ako sam ti šćercu premamio,
Treba meni, da mi bude ljuba!«
Reference
Izvor
Sarajke, srpske narodne ženske pjesme, knj. 1; iz zbirke Milana Bugarinovića, [Sarajevo], Srbi tipografi grada Sarajeva, 1904., str. 72-73.
