Тијо греје сјајна месечина
Тијо греје сјајна месечина,
Тијо греје, далеко се види,
Ч’к се види доле у Београд,
Где се бију два брата рођена,
Јед’н Мика а друђи Никола. 5
Не бију се за сребро и злато,
Веч се бију за добру девоћу.
Мика сабра двеста и два свата,
А Никола триста и три свата.
Мика појде гором стрателовом, 10
А Никола гором бршљановом.
Те отоше двору девојачком.
Ту излезну прелепа девоћа:
„Назад те, назад, сватови,
Нечу Мику, нечу ни Николу, 15
Нечу прајим свађу меџу брађу,
Нечу прајим цвелбу им на маћу.“
Мику даде дуњу трогодишњу,
А Николи свилену кошуљу.
Па се онда назад повратила 20
И ниједног није оженила.
