Пређи на садржај

Тијо греје сјајна месечина

Извор: Викизворник

* * *


 

Тијо греје сјајна месечина

Тијо греје сјајна месечина,
Тијо греје, далеко се види,
Ч’к се види доле у Београд,
Где се бију два брата рођена,
Јед’н Мика а друђи Никола. 5
Не бију се за сребро и злато,
Веч се бију за добру девоћу.
Мика сабра двеста и два свата,
А Никола триста и три свата.
Мика појде гором стрателовом, 10
А Никола гором бршљановом.
Те отоше двору девојачком.
Ту излезну прелепа девоћа:
„Назад те, назад, сватови,
Нечу Мику, нечу ни Николу, 15
Нечу прајим свађу меџу брађу,
Нечу прајим цвелбу им на маћу.“
Мику даде дуњу трогодишњу,
А Николи свилену кошуљу.
Па се онда назад повратила 20
И ниједног није оженила.


Референце

Извор

  • Ђул девојче (лирске народне песме из белопаланачког краја), приредили: Живота Јоцић, Радомир Јоцић, Векослав Бошковић, Славољуб Тошић, Градимир Вучковић, Велибор Ћирић, Градина, Ниш, 1979., стр. 107.