Тврдица/25
| ◄ Позорје 4. | ПОЗОРИЈЕ 5. | Позорје 6. ► |
ПОЗОРИЈЕ 5.
БИВШИ, ЈАЊА (нагло ступи, за њим) КАТИЦА
ЈАЊА: Еј, нестрећну Јања, еј нестрећну Јања!
КАТИЦА: Али, забога, шта се догодило?
ЈАЊА: Ми <у>био бог!
МИШИЋ: Шта је, кир Јања?
ЈАЊА: Нестрећу, нестрећу... Мењо сум дукате, и добио фалишни банки. (Лупа се по челу.) Ух, ух, ух!
МИШИЋ: Кир Јања, мени је жао да вас морам обеспокојавати. Но ви знате да сам ја у служби, ја сам зато од магистрата и послат, да вас у варошку кућу водим.
ЈАЊА: Свако и шала проклето ди-ј човек у нестрећа. О талас Јања, о талас Јања!
МИШИЋ: Мислите ви да ја шалу проводим? Ту се ви варате.
ЈАЊА: Шта ћете ви, господин нотариус, сос мене?
МИШИЋ: Заповест је да морате са мном ићи.
ЈАЊА: Зашто? Ја сум човек поштен... О, моје лепе дукате, о, моје лепе дукате!
МИШИЋ: Да сте ви поштени, о том нема сумње, но видите, код вас се нашле фалишне банке, ви морате одговарити.
ЈАЊА: О, тихи, о керос! Ама ја го нисум правио, де, ја сум човек прост.
МИШИЋ: То не иде у рачун.
ЈАЊА: Треба да ми магистрату јошт плати штета, чрез тако угурсузу.
МИШИЋ: То можете у суду казати.
ЈАЊА: Пак сад што ћите ви сос мене?
МИШИЋ: да идете у варошку кућу.
ЈАЊА: У варошка кућа? Па што ћи после да буде?
МИШИЋ: Ако се докаже да су банке заиста фалишне, изгубићете сво добро, и можете доћи на робију.
ЈАЊА: Вас молим, господин нотариус, оставите ми да држим ненија³⁹ на мои дукати! Не ми плашите под моју нестрећу забађава!
МИШИЋ: Мислите ви да је моје намјереније вас само плашити? Ни најмање. Гледајте само ко је на врати.
ЈАЊА (отвори врата, пак се стресе): У! Два пандуру! Господин нотариус, то-ј лепо, то је трговашки, да ми терате сос пандура под моју старосту?
МИШИЋ: Ви ћете са мном ићи, а они за нама.
ЈАЊА: Ама ја нисум нигда био у магистрат.
МИШИЋ: Верујем, и врло ми је жао да се тако догодило.
ЈАЊА: Знајте шта, господин нотариус, да кажите да нисам кући, и да прођи та ствар без мене.
МИШИЋ: То је против мога званија, ја то учинити не могу.
ЈАЊА: Ајде, болесну сум, имам колика.
МИШИЋ: Болест у оваковим случајевма не екскузира.
ЈАЊА (узме га на страну): Оћите да ми пустите, да добиети једна лепа јабука од мене?
МИШИЋ: Не смем, кир Јања.
ЈАЊА: Да вам дам пет форинта.
МИШИЋ: Оставите се ви тога.
ЈАЊА: Ево да си убиим, да вам дам један дукат.
МИШИЋ: Не Могу ја то чинити.
ЈАЊА: Господин нотариус, ја сум немеш!
МИШИЋ: Ово је ствар криминална.
ЈАЊА: Ја сум курија немеш, како ви смете да дођите у немешка кућа? Знајте да вас не поштуим, да узмим сабља, да вас сечим како шафран.
МИШИЋ: И ја, кад вас не би као познатог кир Јању уважавао, могао би вас у гвожђе сместа оковати.
ЈАЊА: Кирије имон! Господин нотариус, какво је то слово?
МИШИЋ: Драги кир Јања, ви знате шта је цар, и царска заповест. Ко против цара иде, може ли се надати милости?
ЈАЊА: О истонома ту патрос! Кукавно Јањо, што ћиш да пострадаш! Господин нотариус, има ли какво помоћ за мене?
МИШИЋ: Никакве.
ЈАЊА: Ама, молим си, господар нотариус, имајте елејмосини⁴¹, помозите ми! Сиромах човека!
МИШИЋ: Овде је све бадава.
ЈАЊА: Господин нотариус, ево овде имам сарачику, пустите да си отруим.
КАТИЦА: Забога!
МИШИЋ: То није слободно! Знате, кад је ко затворен, свако му се средство из руку узима, с којим би себи живот могао узети.
ЈАЊА: О, талас Јања, што ћиш да пострадаш како Диоген у Коринт! Господин нотариус, немојте да ми убијте моја шпекулација. Ја сум човеку трговац.
МИШИЋ: Ајдете, кир Јања, пролази време.
ЈАЊА (клекне): Тако вам вашу добру духу, господин нотариус, немојте да ми убијте! Ја сум човеку стар!
КАТИЦА: Али, господин Мишић!
ЈАЊА: Катицо, моли господин нотариуса, он ти милуи, моли го да ми опрости!
КАТИЦА: Та, забога, он није правио банке!
ЈАЊА: Нисум, тако ми моја трговина. да бог дâ да не профитирам нигди, ако знајм да правим банку.
КАТИЦА: Гледајте, помозите мом папи!
ЈАЊА: Помозите, господин нотариус, та ја сум ваш човеку, ви се млого пута сос моја Јуца разговарате.
МИШИЋ: Видите како је то зло, кад немате свога код магистрата.
ЈАЊА: Та ви сте мој, господин нотариус! Ви сте казали да милуите моја Катица.
МИШИЋ: Ја и сад то кажем.
ЈАЊА: Ево, узмите га!
МИШИЋ (погледи на Катицу): Ја вам за то особито благодарим. Но треба најпре и господичну запитати.
ЈАЊА: Оћи она, ја знаем, она мене слуша. Ели, Катицо, ти мене слушиш? Ово је добру прилика. Господин нотариус је човеку паметно, учено, зна елинска хисторија.
МИШИЋ: А, друго, ви и то знате како је сад обичај у свету.
ЈАЊА: Оћи новци? Немам, господин нотариус, пропао сум, изио сум све сос проклета нестрећа.
МИШИЋ: Кад нема, шта ћемо и ми, да умремо од глади? Ајдете, кир Јања, у варошку кућу.
ЈАЊА: О, талас его! Ајде да вам дам ове фалишне банке за миразу.
МИШИЋ: да ја одговарам?
ЈАЊА: Ама, ви сте човеку учену. (Извади банке, па му трпа у џеп.) Узмите Катица, има пет хиљада три стотине форинта.
МИШИЋ: То су фалишне банке, кир Јања.
ЈАЊА: Ама вам поклоним, де! Не иштим да ми вратите. да вам дам и Рошилдова облигација од кир диму, од хиљаду форинта стребро.
МИШИЋ: Гди је?
ЈАЊА: Она што су ми украли проклети Чивути.
МИШИЋ: Шта ћу с њоме?
ЈАЊА: Кад си нађи. Узмите, господин нотариус молим вас, ви сте једно паметно муж. Катицо, оди овамо. Ево, да будете стрећна. (Благосиља ú.) Катицу је моја добра девојка. Видите, она ћути,
она оћи. Ево да вам дам евлогименон, да буди свадба у недеља.
МИШИЋ: Више из љубови к вашој господични кћери примам њену руку.
ЈАЊА: Е кала, кала, само да не идимо у магистрату.
МИШИЋ: Нећемо ићи. Но поклањате ли ви нама ове банке и облигацију јамачно?
ЈАЊА: У! Господин нотариус, скупо време!
МИШИЋ: Ја могу вашу господичну кћер и не узети.
ЈАЊА: Е, кад сум казао, казао да-ј просто! Ја сум господар од моје слово. Само да не идим у проклето мађистрат. Пропао сум. Ајде нека иди све. Ја видим да је моју планету од гар. Господин
нотариус, ви сте моју зет!
МИШИЋ: Јесам, и допустите ми да с вами друкчије мало проговорим. Они Чивути, што су вас поарали, уваћени су.
ЈАЊА: Што? А ди су новци?
МИШИЋ: Код мене. Ја сам таки послао момке у потеру, који су срећно како дукате, тако и Рошилдов папир нашли...
ЈАЊА: Господин нотариус, то су моји дукати.
МИШИЋ: Ви сте и мени поклонили.
ЈАЊА: О, теос филакси! Ја сум вама банки поклонио.
МИШИЋ: Без који се не могу дукати повратити.
ЈАЊА: Оћите да ми отмите са сила?
МИШИЋ: Што један поклања, други, кој прима, не отима.
ЈАЊА: Знајте што, господин нотариус? Та ми смо род; ајде да делимо.
МИШИЋ: Боже сохрани! Ви сте и мени једанпут поклонили, ја моје право не дам.
ЈАЊА: Ама оћу да подигним на вас процесу.
МИШИЋ: Шта вам драго, мене неће процес ништа стати.
ЈАЊА (дуго га гледи): Господин нотариус, усред моја невоља имам ћеф да пишим једна хисторију.
МИШИЋ: Какву историју?
ЈАЊА: Како је српско глава преварила греческо мудрост.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|