Тартиф/6
ДРУГИ ЧИН
ПОЈАВА I
Оргон, Маријана
ОРГОН:
Маријана.
МАРИЈАНА:
Оче!
ОРГОН:
Ходи, с тобом желим
насамо да будем.
МАРИЈАНА:
Шта тражите?
ОРГОН (загледајући у једну малу собу.):
Велим,
овде би још неко слушали нас мог'о;
собица је ова за то згодна много.
Но, добро је. — Ја сам глед'о Мафгаца,
У теби питому душу првог дана,
И отада љубав за тебе ми поче.
МАРИЈАНА:
Тој љубави много ја дугујем, оче.
ОРГОН:
Тако, кћери; да је изгубила не би,
нек послушност оцу буде дужност теби.
МАРИЈАНА:
За мене то давно највећа част поста.
ОРГОН:
А шта за Тартифа кажеш, нашег госта?
МАРИЈАНА:
Ко ја?
ОРГОН:
Ти. Ал' смисли одговор што бољи.
МАРИЈАНА:
Рећи ћу све оно што вам је по вољи.
(Дорина улази полако и стаје иза Оргона, који је не види.)
ОРГОН:
То је мудро. Дакле, реци, моја кћери,
да висока вредност у њему трепери;
да ти је драг и да срећа ти се пружа
да га мојом жељом добијеш за мужа.
Но?
(Маријана, изненађена, устукне.)
МАРИЈАНА:
Но?
ОРГОН:
Па шта је?
МАРИЈАНА:
Молим?
ОРГОН:
Дакле, шта је?
МАРИЈАНА:
Ама,
да ли чујем?
ОРГОН:
Како?
МАРИЈАНА:
Шта да кажем вама?
Ко ми је драг? Ко ми такву срећу пружа
кад га вашом жељом добијем за мужа?
ОРГОН:
Тартиф.
МАРИЈАНА:
Баш он ме се нимало не тиче.
И што ме гоните на те лажне приче?
ОРГОН:
Ал' ја желим да то буде збиља права,
а дужност је кћери да се покорава.
МАРИЈАНА:
Како? ви хоћете? ...
ОРГОН:
Хоћу с домом својим,
преко тога брака, Тартифа да спојим.
Он ће ти муж бити, то сви нека знате;
а о вашој жељи...
|