Tartif/6
DRUGI ČIN
POJAVA I
Orgon, Marijana
ORGON:
Marijana.
MARIJANA:
Oče!
ORGON:
Hodi, s tobom želim
nasamo da budem.
MARIJANA:
Šta tražite?
ORGON (zagledajući u jednu malu sobu.):
Velim,
ovde bi još neko slušali nas mog'o;
sobica je ova za to zgodna mnogo.
No, dobro je. — Ja sam gled'o Mafgaca,
U tebi pitomu dušu prvog dana,
I otada ljubav za tebe mi poče.
MARIJANA:
Toj ljubavi mnogo ja dugujem, oče.
ORGON:
Tako, kćeri; da je izgubila ne bi,
nek poslušnost ocu bude dužnost tebi.
MARIJANA:
Za mene to davno najveća čast posta.
ORGON:
A šta za Tartifa kažeš, našeg gosta?
MARIJANA:
Ko ja?
ORGON:
Ti. Al' smisli odgovor što bolji.
MARIJANA:
Reći ću sve ono što vam je po volji.
(Dorina ulazi polako i staje iza Orgona, koji je ne vidi.)
ORGON:
To je mudro. Dakle, reci, moja kćeri,
da visoka vrednost u njemu treperi;
da ti je drag i da sreća ti se pruža
da ga mojom željom dobiješ za muža.
No?
(Marijana, iznenađena, ustukne.)
MARIJANA:
No?
ORGON:
Pa šta je?
MARIJANA:
Molim?
ORGON:
Dakle, šta je?
MARIJANA:
Ama,
da li čujem?
ORGON:
Kako?
MARIJANA:
Šta da kažem vama?
Ko mi je drag? Ko mi takvu sreću pruža
kad ga vašom željom dobijem za muža?
ORGON:
Tartif.
MARIJANA:
Baš on me se nimalo ne tiče.
I što me gonite na te lažne priče?
ORGON:
Al' ja želim da to bude zbilja prava,
a dužnost je kćeri da se pokorava.
MARIJANA:
Kako? vi hoćete? ...
ORGON:
Hoću s domom svojim,
preko toga braka, Tartifa da spojim.
On će ti muž biti, to svi neka znate;
a o vašoj želji...
|