Тако је морало бити (драма у три чина)/47
IX
ЈЕЛА, СОФИЈА
СОФИЈА (пошто испрати, навири у собу Јелину) Гле, ви сте будни, госпођо?
ЈЕЛА (у лакој, јутарњој хаљини, бледа и упалих очију, уморна погледа и немарне фризуре) Нисам ни спавала. Склопила сам очи да ме не би ко узнемиравао. Јесмо ли већ једном сами? (Седа на канабе.)
СОФИЈА: Овај час је господин отишао са господином стрицем. Рекао је брзо ће се вратити и донеће госпођи пуно, пуно пријатних новости.
ЈЕЛА (немарно маше руком одбијајући) О!
СОФИЈА: Госпођу је прошла мало глава?
ЈЕЛА: Да, нешто мало...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|