Tako je moralo biti (drama u tri čina)/47
IX
JELA, SOFIJA
SOFIJA (pošto isprati, naviri u sobu Jelinu) Gle, vi ste budni, gospođo?
JELA (u lakoj, jutarnjoj haljini, bleda i upalih očiju, umorna pogleda i nemarne frizure) Nisam ni spavala. Sklopila sam oči da me ne bi ko uznemiravao. Jesmo li već jednom sami? (Seda na kanabe.)
SOFIJA: Ovaj čas je gospodin otišao sa gospodinom stricem. Rekao je brzo će se vratiti i doneće gospođi puno, puno prijatnih novosti.
JELA (nemarno maše rukom odbijajući) O!
SOFIJA: Gospođu je prošla malo glava?
JELA: Da, nešto malo...
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|