Тако је морало бити (драма у три чина)/16
XVI
МИЛАН, ПРЕЂАШЊИ
МИЛАН (долази са букетом цвећа) Добар дан! (Прилази Јели, подноси јој букет и љуби јој руку) Моја најсрдачнија честитања!
ЈЕЛА (прибирајући се) О, зете, ви...?
МИЛАН: Ја нисам, је л'те, дошао сувише рано? (Рукује се с Ђорђем.)
ЈЕЛА (већ прибрана) Не би вам се могло замерити и кад би нешто раније дошли. Али чекајте, бар да искористите то што сте раније дошли. (На левим вратима) Станка, Станка! Имамо госте.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|