ТУЖНО ГРОБЉЕ
Тужно гробље, — груди моје
Пуне су гробова,
Као што је грешна земља
Песка, каменова.
У првоме хладном гробу
Срећа ми pочива,
А у другом добра воља
Вечне снове снива.
Овде жеље, шарни снови
Млађаних ми дана,
Тамо опет негдања ми
Вера закопана.
Над гробови жалосна се
Врба разгранала,
А под врбом, црном тугои
Девојчица мала.
Нема више, као негда,
Тепајућих речи:
Већ скрушена под теретом
Над гробови клечи.
Девојчица, нада моја,
Гробове целива:
Па мртваце своје драге
Тужно оплакива.
